Borelj: Odavno je trebalo da imamo sveobuhvatni obavezujući sporazum Srbije i Kosova

Šef diplomatije EU Žozep Borelj ocenio je da je "sveobuhvatni obavezujući sporazum između Srbije i Kosova trebalo odavno da imamo".

U svom današnjem blogu, Borelj navodi da u junu očekuje Međuvladinu konferenciju sa Srbijom i održavanje sastanka u okviru dijaloga Beograda i Priština na visokom političkom nivou i poziva da 2021. godina bude godina ”proboja” na svim poljima između EU i Zapadnog Balkana.

Borelj se u svom blogu osvrnuo na radnu večeru koju je ove nedelje organizovao u Briselu za šest lidera sa Zapadnog Balkana, uz ocenu da je važnost ovakvog neformalnog sastanka bila ”tim veća jer se region ponovo nalazi na raskršću kada je reč o evrointegracijma”.

”Želeo sam da razgovaram sa liderima sa Zapadnog Balkana otvoreno i neformalno o njihovim brigama i predlozima kada je reč o regionu i njegovoj evropskoj budućnosti, ali i kada je reč o više strateškom pristupu evropskoj spoljnoj politici”, navodi Borelj.

Šef EU diplomatije dodaje da mu je želja da ”izgradi lični odnos” sa onim liderima kojima je potreban ”prostor za rad na dobrosusedskim odnosima” i sa Evropskom unijom.

"Svi lideri izjavili su da su izabrali da EU integracije postave na vrh svojih agendi i ulože maksimalan politički kapital da približe ljude u regionu Evropskoj uniji", zaključuje Borelj.

On dodaje da je bilo važno pokazati angažovanje EU sa regionom na političkom nivou, izvan same politike proširenja, ali da je diskusija tokom večere ”jasno pokazala da je proširenje gotovo egzistencijalna tema” koja ujedinjuje region.

Borelj u svom tekstu konstatuje da je Zapadni Balkan geografski ”zahvaćen EU”, kao i da je EU vodeći trgovinski partner za sve zemlje Zapadnog Balkana, sa skoro 70 odsto ukupne trgovine regiona.

On, međutim, dodaje da je potrebno ”i malo znanja o evropskoj istoriji” da bi se razumelo zašto region ”ostaje krhak, a njegov proces integracije u EU kompleksan”.

"Ratovi ostavili rane koje još nisu zaceljene"

Borelj podseća da je na Balkanu počeo Prvi svetski rat, a da su se razaranja i ratovi ”vratili na evropsko tlo upravo na Balkanu” devedesetih godina prošlog veka nakon raspada bivše Jugoslavije.

"Ovi ratovi ostavili su duboke rane koje još nisu zaceljene, uprkos vremenu koje je prošlo od Dejtonskog sporazuma za Bosnu i Hercegovinu iz 1995. godine i prekida vatre između Srbije i kosovskih boraca za nezavisnost 1999. godine. Pored ove teške istorije dolazi i igra ambicioznih "novih carstava", u kojima Rusija i Kina pokušavaju da povećaju svoj uticaj i oslabe EU. Uprkos sada sigurnijem i stabilnijem okruženju, region je još uvek daleko od otpornog", konstatuje Borelj.

Šef diplomatije EU konstatuje da na Zapadnom Balkanu raste "politika identiteta”, da su vidljive "opasne ideje o preoblikovanju granica po etničkoj liniji" i ocenjuje da su takvi narativi potpuno suprotni onome za šta se zalažu evropske integracije.

Borelj ukazuje i na činjenicu da su pandemija kovid19 i njene ekonomske i socijalne posledice pogoršale situaciju na Zapadnom Balkanu i dodaje da je zbog ukupnog razvoja dođaja stavio Zapadni Balkan na dnevni red poslednjeg Saveta za spoljne poslove.

"Bilo je to prvi put od 2018. godine da se takva diskusija vodila. Ministri inostranih poslova izrazili su zabrinutost zbog „gubitka regiona“ i naglasili svoju odlučnost da se uključe u približavanje Zapadnog Balkana evropskoj budućnosti. Složili smo se da kada Zapadni Balkan isporuči svoje zadatke i obaveze i mi treba da isporučujemo svoje", piše Borelj.

Poručuje da je zahvalan političkim liderima iz regiona na iskrenosti i prenosi njihovu zajedničku poruku upućenu zemljma članicama EU.

"Potrudite se da pročitate mapu i istoriju Balkana da biste mogli da razumete nas i plan za zajedničku budućnost i EU", poručio je.

Šef diplomatije EU zaključuje da će se o evropskom angažamanu sa Zapadnim Balkanom ponovo govoriti tokom junskog Savet EU, u julu na sastanku u okviru Berlinskog procesa kao i na planiranom samitu EU Zapadni Balkan u oktobru.