Igre 
U Kongresu ponovo predlog rezolucije o slučaju braće Bitići: Zločin 22 godine kamen spoticanja u odnosima SAD i Srbije
Komentari12/08/2021
-07:05
Ni posle 22 godine od zločina slučaj braće Bitići nije dobio epilog. Ubistva koja su se dogodila u julu 1999. godine više od dve decenije predstavljaju kamen spoticanja u odnosima Beograda i Vašingtona, a SAD su više puta pozivale srpske vlasti da sprovedu punu istragu. Na to da je "neprihvatljivo da niko nije proglašen krivim" nedavno je iznova podsetio republikanski kongresmen Li Zeldin koji je ponovo Odboru za spoljne poslove američkog Kongresa uputio predlog rezolucije o ovom slučaju.
Početkom jula navršilo se 22 godine od kada su trojica Amerikanaca albanskog porekla - Ili, Agron i Mehmet Bitići - nestala za vreme pritvora. Njihova tela su kasnije pronađena u Petrovom Selu na istoku Srbije, u bazi jedinice pod komandom Gorana Radosavljevića Gurija. Amerika na zločin nije zaboravila, pa je tako i na ovu godišnjicu ambasada u Beogradu podsetila da je pravda za braću Bitići i njihove porodice jedan od prioriteta u bilateralnim odnosima SAD i Srbije.
Krajem prošlog meseca, tačnije 29. jula, republikanski kongresmen iz države Njujork Li Zeldin uputio je Odboru za spoljne poslove predlog rezolucije kojom se osuđuju ubistva braće Bitići i u kojoj se navodi da taj slučaj "mora da ostane faktor daljeg razvoja odnosa između SAD i Srbije".
Ono što je zanimljivo je da se ovakva, gotovo identična, rezolucija već nekoliko puta našla pred Kongresom i upravo ju je Zeldin više puta predlagao.
Šta piše u predlogu rezolucije?
U dokumentu koji je predložen navodi se da Predstavnički dom uz saglasnost američkog Senata zahteva da osobe odgovorne za ubistvo budu privedeni pravdi. U rezoluciji se dalje navodi da je neprihvatljivo da još nijedna osoba nije proglašena krivom za ova ubistva.
Od Vlade Srbije i nadleženih ministarstava i kancelarija, uključujući Tužilaštvo za ratne zločine, očekuje se da "daju prioritet istrazi i krivičnom gonjenju sadašnjih ili bivših zvaničnika za koje se smatra da su direktno ili posredno odgovorni za smrt braće Bitići".
Ističe se da SAD moraju da obezbede dovoljne resurse da u potpunosti pomognu i na odgovarajući način nadgledaju napore Vlade Srbije i njenih odgovarajućih ministarstava i kancelarija, kao i da istraže i procesuiraju što je pre moguće osobe za koje se veruje da su odgovorne za smrt braće Bitići.
Povezane vesti
Ovakva rezolucija, gotovo identičnog teksta, predstavljena je u Kongresu više puta. Od tada, kako se navodi na zvaničnom sajtu Kongresa, čak četiri puta ju je predstavio upravo Zeldin, a jedna iz 2019. godine je usvojena u Predstavničkom domu.
Razlike koje se mogu uočiti u tekstu rezolucija je što se navodi da Goran Radosavljević Guri, nekadašnji komandant policijske jedinice Žandarmerija, radi kao konsultant jedne firme u Beogradu, a u novijim verzijama se dodaje i da je on takođe visoko pozicionirani član vladajuće političke stranke.
AP/Darko Vojinović
Dve teme koje opterećuju odnose
Kako je napomenula američka ambasada u Beogradu, braća Bitići su pogubljena hicima u glavu dok su im ruke bile vezane na leđima.
"Ne možemo – i nećemo – zaboraviti ovaj zločin. Pravda za braću Bitići i njihove porodice, i odgovornost onih koji su izvršili i prikrili njihovo ubistvo ostaje jedan od prioriteta u našim bilateralnim odnosima sa Srbijom. Vlada SAD ponovo poziva srpske vlasti, koje godinama obećavaju pomoć u vezi sa ovim slučajem, da sprovedu punu istragu. Ovaj slučaj, kao i mnogi drugi, ukazuje na hitnu potrebu da Srbija razreši nedovršene istrage ratnih zločina i posveti se jačanju vladavine prava", navedeno je u objavi povodom godišnjice ubistva.
Osim ove teme, još jedna tema koja opterećuje odnose dve zemlje je, prema rečima Dragana Đukanovića, predsednika Centra za spoljnu politiku i profesora na Fakultetu političkih nauka, paljenje Ambasade SAD u Beogradu 2008. godine.
"Svakako jedna od tema koja uz paljenje ambasade opterećuje bilateralne odnose između Vašingtona i Beograda i očigledno je da će Vašington i dalje uporno da insistira da dođe do sudskog epiloga i utvrđivanje krivice za ubistvo braće Bitići nakon okončanja bombardovanja", naveo je on za Euronews Srbija.
Kako dodaje, ovo je jedna od tema od koje će zavisiti dinamika odnosa SAD i Srbije. Da problem postoji, Ambasada SAD u Beogradu je podsetila i nedavno nakon obeležavanja Dana žandarmerije u Novom Sadu, kada je komandant Žandarmerije Dejan Luković uručio plaketu u znak zahvalnosti za uspešnu saradnju prvom komandantu ove policijske jedinice u Srbiji Goranu Radosavljeviću Guriju, koji je na crnoj listi SAD upravo zbog slučaja Bitići.
Povezane vesti
Ambasada je tada ponovila da je protiv Radosavljevića uvela sankcije.
"Trebalo bi da se suoči s pravdom, a ne da dobija počasti", poručili su iz Ambasade SAD.
Radosavljeviću je Stejt department u decembru 2018. godine zabranio ulazak u Sjedinjene Američke Države zbog "umešanosti u grubo kršenje ljudskih prava".
"Radosavljević je verodostojno upleten u ubistvo braće Bitići 1999. godine, trojice albansko-američke braće koji su ubijeni u Srbiji nakon rata na Kosovu", navedeno je tada u saopštenju.
Ambasada je u više navrata ponovila stav da Radosavljević "svejedno snosi krivicu, bilo da je lično počinio zločin ili je naprosto imao komandnu odgovornost nad počiniocima" i da "neće odustati od zahtevanja pravde".
Da će ti zahtevi verovatno da budu učvršćeni, smatra i Đukanović koji kaže da će sa novom administracijom SAD verovatno dodatno da insistiraju na tom pitanju.
"To su dve najaktuelnije teme koje dominiraju na bilateralnom planu", navodi on.
Ubistvo i istraga
Trojica braće, američki državljani, su se tokom kosovskog rata borili u redovima Oslobodilačke vojske Kosova. Ilij, Agron i Mehmet Bitići ubijeni su u u Petrovom Selu, blizu Kladova, u istočnoj Srbiji.
Oni su nakon završetka rata 26. juna 1999. godine pokušali da pomognu dvema komšijskim romskim porodicama iz Prizrena da sa Kosova pređu u centralnu Srbiju.
Zbog "ilegalnog ulaska u zemlju" uhapsile su ih srpske vlasti na administrativnoj granici sa Srbijom.
Sutradan su prekršajno osuđeni na sudu u Prokuplju na 15 dana zatvora. Odobreno im je da iz pritvora izađu tri dana ranije, ali su, umesto da budu pušteni na slobodu, odvedeni u bazu Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije u Petrovom Selu gde su ubijeni mecima u potiljak, a potom pokopani u masovnu grobnicu u kojoj su se već nalazila tela kosovskih Albanaca.
Njihova tela sa vezanim rukama i sa ranama od ispaljenih metaka na potiljcima pronađena su 2001. godine u masovnoj grobnici, odmah pored kampa specijalnih jedinica Policije.
Šef obuke u kampu je u to vreme bio Goran Radosavljević Guri, a u kampu su bili i pripadnici JSO-a kojima je komandovao Milorad Ulemek, ali i pripadnici Posebnih jedinica policije - PJP.
Zvanično, istraga o ubistvu braće Bitići u Srbiji je i dalje otvorena.
Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je 2012. godine izreklo oslobađajuće presude Sretenu Popoviću i Milošu Stojanoviću, optuženima za pomaganje u ubistvu braće Bitići, jer nije dokazano da su izvršili krivična dela za koje se terete. Radosavljevića je u vezi sa ubistvom braće Bitići ispitivalo tužilaštvo u Srbiji i svedočio je na suđenju.
Radosavljević je još 2008. svedočio pred Većem za ratne zločine na suđenju za ubistvo braće Bitići. Tada je rekao da je za ovo ubistvo saznao nakon što su, juna 2001, pronađene grobnice u Petrovom Selu u kojima su bila i tela braće Bitići. Na tom suđenju je izjavio da je bio rukovodilac obuke u Nastavnom centru MUP-a u Petrovom Selu, ali da o zločinu nema neposrednih saznanja.
Rezolucija iz 2019.
Predstavnički dom Kongresa Sjedinjenih Američkih Država je 2019. usvojio rezoluciju kojom se od Srbije zahteva da reši slučaj ubistva trojice braće Bitići – Ilija, Agrona i Mehmeta iz 1999. godine.
Radosavljeviću, njegovoj supruzi i ćerki, Stejt department je zabranio ulazak u SAD.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu 2019. razgovarao i sa članovima Predstavničkog doma i senatorima, a nerazjašnjeno ubistvo braće Bitići bilo je jedna od tema, koja je, kako je tada izjavio, bila posebno težak deo razgovora. On je naveo da je američkim zvaničnicima u Minhenu predočio da Srbija pokušava da reši slučaj ubistva braće Bitići, ali da su potrebni dokazi da bi neko bio procesuiran.
"Na tome je insistirao kongresmen Eliot Engel, poznati albanski lobista. Ja osuđujem taj strašan zločin i trudimo se da pronađemo dokaze, ali ne možete nekog da procesuirate samo zato što mislite da je kriv ili ste to pročitali u štampi. Dobro je ipak da i tako razgovaramo na otvoren i iskren način o našim razmimoilaženjima", naveo je predsednik Srbije.
On je dodao i da su njegovi američki sagovornici tom prilikom pominjali Radosavljevića.
"Oni su ga u dva navrata pomenuli, ja sam ih pitao imate li određene dokaze, dokaze nisam dobio. Ako ih imate vi ili bilo ko, molim vas da nam ih dostavite jer nećemo da učestvujemo u prikrivanju bilo kakvog zločina ili bilo koga", rekao je Vučić.
AP/Jacquelyn Martin
Ko je Li Zeldin?
Kongresman iz države Njujork Li Zeldin koji je i ovom prilikom, kao i prethodna tri puta, predstavio rezoluciju u Kongresu pripada redovima Republikanske partije.
Smatrao se čvrstim saveznikom bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, a izrazito ga je branio tokom prvih ročišta o impičmentu.
U aprilu ove godine, Zeldin je objavio kandidaturu za guverera Njujorka.
Komentari (0)