Igre 
Kosovski "kamen spoticanja": Da li je Zajednica srpskih opština zaustavila Prištinu na korak ka članstvu u Savet Evrope?
Komentari12/05/2024
-21:01
Iako se do pre nekoliko dana činilo da je prijem Kosova u Savet Evrope gotovo završena stvar, Priština će po svemu sudeći morati da sačeka sa ulaskom u tu međunarodnu organizaciju. Naime, nakon što je sredinom prošlog meseca Kosovo dobilo "zeleno svetlo" za članstvo u Savetu Evrope na Parlamentarnoj Skupštini, očekivalo se da će to biti samo potvrđeno na narednoj sednici Komiteta ministarata spoljnih poslova, koja se održava naredne nedelje. Međutim, pre nekoliko dana je saopšteno da se prijem Kosova u Savet Evope ne nalazi na agendi sednice Komiteta ministara spoljnih poslova zakazanog za 16. i 17. maj u Strazburu.
"U ovom trenutku nismo u mogućnosti da odredimo kada bi to moglo da se dogodi. Zvanični stavovi u vezi sa tim u nadležnosti su relevatnih nacionalnih vlasti", naveli su pre nekoliko dana iz Saveta Evrope, preneo je Glas Amerike.
Sagovornici Euronews Srbija poručuju da je ovo strateško odlaganje odluke, kao i da je postalo izvesno da će se ovo pitanje odložiti za budućnost i da će biti direktno vezano za napredak u odnosima Prištine sa Beogradom. To, saglasni su, podrazumeva konkretne korake ka formiranju ZSO.
Ali, krenimo redom. Formiranje ZSO je, inače, obaveza Prištine po Briselskom sporazumu, ali Priština već 11 godina odbija da je sprovede. Parlamentarna skupština SE je 16. aprila usvojila preporuku da Priština postane član Saveta Evrope, a konačnu odluku donosi Komitet ministara.
Prijem Prištine u Savet Evrope preporučila je sredinom prošlog meseca izvestilac za prijem Kosova, grčka poslanica Dora Bakojani, iako je ispunjen samo jedan od tri uslova koja je prvobitno zahtevala, a to je povratak zemljišta manastiru Visoki Dečani i to osam godina nakon što je ustavni sud u Prištini presudio da zemljište mora biti upisano u katastar kao imovina manastira.
Inače, kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio je pre nekoliko dana da ne prihvata da početak formiranja Zajednice srpskih opština bude osnov za članstvo Kosova u Savetu Evrope, ocenivši da se radi o uslovu za žaljenje međunarodnih saveznika. On smatra i da su formiranje Zajednice srpskih opština i članstvo u Savetu Evrope dva odvojena procesa.
profimedia
Na sednici kosovske vlade pre nekoliko dana, Kurti je rekao da je apsurdan zahtev da se nacrt statuta ZSO uputi Ustavnom sudu u Prištini, što je po stavovima Nemačke i Francuske prethodnih dana, uslov da se pitanje članstva Kosova u Savetu Evrope nađe na dnevnom redu Komiteta ministara spoljnih poslova 46 zemalja članica Saveta Evrope sredinom ovog meseca.
Povezane vesti
Da je ovo uslov potvrdio je nedavno i ambasador Nemačke u Prištini Jer Rode koji je podvukao da Priština treba da preduzme "opipljve korake" u formiranju Zajednice srpskih opština. Naveo je da je ZSO zakonska obaveza Prištine, kao i da je potpuna implementacija deo Ohridskog sporazuma.
"Ali ako želite negde da uđete, morate napraviti opipljiv korak", rekao je on i dodao da pod tim podrazumeva da se statut ZSO pošalje na razmatranje Ustavnom sudu u Prištini.
Na pitanje da li je formiranje ZSO dodatni uslov za članstvo, on je odgovorio potvrdno i dodao da SE pridaje poseban značaj pitanju prava manjina.
Tanjug/STR
"Najbolji način da pokažete da je Kosovo posvećeno je da počne da sprovodi ZSO. Dakle, da se napravi opipljiv korak. Moja preporuka je - što više uradite pre sastanka Komiteta ministara, veće su šanse za uspešno glasanje, a verujte mi, Nemačka je veoma zainteresovana za uspešno glasanje i članstvo u SE", rekao je Rode.
Ništa manje ne misli i francuski predsednik Emanuel Makron koji je Prištini poslao istu poruku. On je u telefonskom razgovoru sa Kurtijem poručio da sporazumi moraju da se sprovedu, kao i da je članstvo u Savetu Evrope povezano sa formiranjem Zajednice srpskih opština.
Eskobar: Nije ispunjen zahtev oko ZSO
Da je nekoliko zemalja članica Saveta Evrope zatražilo da Priština osnuje Zajednicu srpskih opština potvrdio je nedavno zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju i izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar tokom oproštajne konferencije za medije.
Podsetivši da SAD nije članica Saveta Evope, Eskobar je naveo da postoji zabrinutost među pojedinim članicama, jer su pitanje ZSO i neki drugi zahtevi više puta ponovljeni u poslednje tri godine.
Povezane vesti
"Ponavljamo tri godine zahtev za ZSO i neke druge zahteve u vezi sa pravima srpske manjine, koji nisu ispunjeni. To rađa zabrinutost zbog koje Kosovo možda neće dobiti glas u Savetu Evrope", dodao je Eskobar koji je podvukao da formiranje ZSO i članstvo u Kosova u Savet Evrope itekako povezani.
Euronews/Vladislav Ćup
"Članstvo u Savetu Evrope i te kako se tiče odnosa prema manjinama i Kosovo je iskazalo posvećenost po tom pitanju, što uključuje i ZSO. To je dugogodišnja posvećenost, koja je iskazana i u Ahtisarijevom planu, Briselskom sporazumu i dogovoru iz Ohrida. Trudili smo se da shvatimo zašto Kosovo ne ispunjava svoju obavezu i to smo na mnogo načina signalizirali. Postoji zabrinutost da bi za formiranje ZSO posle sednice Saveta Evrope, usledilo samo veće odlaganje", rekao je Eskobar.
Da se Kurtiju ne dopada retorika "uslovljavanja", te da zbog kosovskog javnog mnjenja insistira na tome da pitanje formiranja Zajednice srpskih opština nema veze sa pitanjem članstva u Savetu Ervope mišljenja je Marko Todorović iz Centra za ervropske politike.
Povezane vesti
"Ipak, za međunarodnu zajednicu i ZSO i Savet Evrope suštinski predstavljaju deo šireg procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine, što je i logično imajući u vidu da i ZSO i članstvo u međunarodnim organizacijama proističu iz prihvaćenih sporazuma između Beograda i Prištine", rekao je Todorović za Euronews Srbija.
Govoreći o odbijanju Kurtija da formira ZSO, diplomata u penziji Zoran Milivojević, rekao je za Euronews Srbija da je to njegova politička platforma i da je upravo zbog toga i došao na vlast. Te političke platforme se drži i danas, te zbog toga i, kako je naveo, odbija da je uspostavi.
"Izbegava da tu obavezu sprovede, zato što to ugrožava njegovu političku poziciju na unutrašnjem planu, sad, pred izbore. I on, očigledno, od toga ne odustaje. I zbog toga je njegov stav da su to dve odvojene stvari. One u suštini i jesu odvojene stvari, samo što on tu obavezu (iz Briselskog sporazuma iz 2013. godine) ranije nije ispunio", kaže Milivojević.
Euronews/Vladislav Ćup
Podsetivši da je Zajednica Srpskih opština uspostavljena saglasnošću dve strane i Evropske unije 2013. po briselskom sporazumu, Milivojević je rekao da on ima i međunarodno pravni karakter, jer ga je u ime Evropske unije te godine potpisala tadašnja visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbedsnot Ketrin Ešton, koja je tada posredovala dijalogu.
"Po Briselskom sporazumu je to trebalo davno da bude ispunjeno. Odredbe tog sporazuma su jedino relevantne za ZSO u međunarodno pravnom smislu. I u političkom. Znači, 2015. novim sporazumom je razrađen Briselski sporazum u delu koji se tiče ZSO. I sve ono što stoji u ta dva sporazuma je relevantno za ZSO. Dakle, uspostavljena obaveza ranije nije ispunjena i insistiranje na njoj je, mislim, da se bije potpuno legitimno", naveo je Milivojević.
Govoreći o uslovljavanju Prištine da će tek formiranjem ZSO dobiti članstvo u Savetu Evrope, Milivojević kaže, da time Zapad pokušava "novom strategijom i ustupkom Srbima stvore uslove za nastavak političkog dijaloga u pravcu prihvatanja ohridskog sporozuma".
"I sad tu postoji naravno i razlika u pristupu ZSO. Srpska strana smatra da ona treba da se uspostavi onako kako je definisano Briselskim sporazumom iz 2013. i 2015. Dok zapadni smatraju da ZSO treba da bude manjinsko pitanje u okviru države Kosova. I zbog toga smatraju da ima osnova da to podleže verifikacije Ustavnog suda i svega ostalog, da bude u skladu sa kosovskim zakonima i da nema uslova da ta Zjednica na bilo koji način dovodi u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet države Kosova koju oni priznaju i za koju se zalažu. U tome je razlika između srpskog viđenja i zapadnog viđenja ZSO", objasnio je Milivojević.
Odlaganje - vaganje odluke?
Nakon informacije da se Kosovo neće naći na dnevnom redu Komiteta ministara, kako je rekao Todorović, postalo je izvesno da će se ovo pitanje odložiti za budućnost i da će biti direktno vezano za napredak u odnosima Prištine sa Beogradom, što, poručuje, podrazumeva konkretne korake ka formiranju ZSO.
"Ovo je prilično balansirana odluka jer bi prevremen ulazak Kosova bio protumačen kao nagrada za problematično ponašanje Kurtijeve vlade i niz jednostranih poteza u prethodnim godinama", naveo je sagovornik Euronews Srbija.
Treba imati u vidu, dodao je, da je Kosovo prošlo sve proceduralne korake i da je zaustavljeno na korak do članstva.
"Sa jedne strane, pokazana je spremnost međunarodne zajednice da Kosovu dodeli članstvo u Savetu Evrope kao važnoj panevropskoj organizaciji, a sa druge strane je to i nesumnjiv pritisak za Prištinu da bude konstruktivan partner u odnosima sa Beogradom", ističe Todorović.
Na pitanje da li bi ovo zaustavljanje Prištine na korak ka članstvu moglo da ubrza formiranje ZSO, Todorović kaže da je to teško predvideti, ali da postoji "optimizam i zbog ove vrste pritiska oko Saveta Evrope, ali i zbog fondova iz Plana rasta, za koje je takođe neophodno sprovođenje obaveza iz prihvaćenih sporazuma".
I Milivojević smatra da je uslovljavanje Prištine zapravo odlaganje odluke, za koje kaže da je strateškog karaktera.
"Zato što su Zapad i centri moći, kao i oni u Evropi razumeli da se ne može ništa učiniti bez Srbije. Shvatili su da je Srbija ipak njima važna i da mora da se učini neki ustupak Srbiji. Da ne može preko kolena i da prosto je u strateškom smislu veoma važno neantagonizirati Srbiju po svaku cenu. Što bi se sasvim sigurno dogodilo. Ulog Srbije je ovde postao vrlo važan, dakle u odmeravanju interesa i snaga kad je reč o podršci Kosova u insistiranju na potvrdi kosovske državnosti", rekao je Milivojević.
Kako dodaje, procenjeno je da treba nešto učiniti da bi se ipak Srbija zadržala u nekom aktivnom odnosu i prema evrointegracijama, i prema zapadnim interesima, ali i prema rešenju kosovskog pitanja.
"I zbog toga je ova stvar stopirana. Uzeta je ZSO zato što je to za Srbiju najvažnije. Kao, dakle, argument u korist Srbije, koji bi napravio neku vrstu balansa, vratio dijalog i nastavio proces evrointegracija, za šta su oni pre svega zainteresovani kad je region u pitanju. Jer bez Srbije nema regiona, to je potpuno jasno", naveo je Milivojević.
Gogić: Vraćanje stvari na "fabričko podešavanje"
Politikolog Ognjen Gogić kaže da ono što se sada desilo predstavlja vraćanje stvari na početne vrednosti, fabrička podešavanja. Navodi da nije iznenađenje da je ZSO uslov za članstvo Kosova u SE, već da je bilo iznenađenje kada je to sklonjeno sa stola kao uslov.
Podseća da je krajem prošle godine objavljen izveštaj pravnih stručnjaka koje je angažovao SE, da su oni definisali nekoliko uslova od kojih je bila ključna ZSO.
"Onda se naprasno u martu od toga odustalo i kao jedini uslov koji je garantovao ulazak Kosova u SE navedeno je vraćanje zemlje manastiru Visoki Dečani. To je ono što je bila anomalija, nije bilo jasno kako se to desilo. Međutim, taj pokušaj da se prenebregnu svi drugi uslovi nije uspeo", rekao je Gogić za Euronews Srbija.
Kako kaže ponovo je usledila promena stava koja je išla fazno. Najpre je Italija, a zatim Francuska i Nemačka, kao tri najmoćnije zemlje Unije, zauzele stav da je ZSO uslov za prijem i od toga se nije odustalo dok premijer kosova nije bio spreman da prihvati.
Smatra da se može razumeti negodovanje Aljbina Kurtija, jer je i njemu obećano da se ZSO neće naći na stolu.
"Od marta je postojao utisak da neće biti potrebna Zajednica srpskih opština i da se ona prebacije iz pretpristupnih u postpristupne obaveze. To nije dobilo podršku. Neko je pokušao na prevaru da sve zbuni, da Kosovo uvede u SE a da se prenebregne sve što je SE govorio. To nije uspelo, bilo je kratkog daha", pojasnio je on i dodao da je i Kurti obmanut porukama da neće morati da se bavi ZSO.
A da je formiranje ZSO ključno za prijem Kosova u SE, vidi se iz svega što se ranije dešavalo. U izveštaju pravnih stručnjaka s kraja prošle godine Zajednica je imala centralno mesto.
"Briselski sporazum iz 2013. godine je ratifikovan u Skupštini Kosova kao međunarodni ugovor. Ustavni sud Kosova je 2015. godine doneo presudu vezano za drugi sporazum o Zajednici iz 2015. godine. Međutim, Ustav sud kaže 's obzirom na to da je ZSO deo Briselskog sporazuma koji je međunarodni ugovor ona je deo ustavnog poretka Kosova'. Dakle Ustavni sud je potvrdio da je ZSO obaveza Kosova, ali je pronašao da su elementi drugog sporazuma nisu u skladu sa Ustavom Kosova", pojasnio je Gogić.
Preporuka za vas
Komentari (0)