Kaznene mere protiv Kosova: Koje su sve primenjene, a koje su ostale samo mrtvo slovo na papiru

Komentari

Autor: Euronews Srbija

07/05/2024

07:08

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Trećeg juna prošle godine, Evropska unija je uvela kaznene mere Kosovu zbog, kako je tada navedeno, jednostranih poteza na severu Kosova, zahtevajući da se hitno preduzmu akcije u cilju deeskalacije situacije na terenu. Privremena suspenzija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, nemogućnost prisustva kosovskih zvaničnika sastancima sa evropskim zvaničnicima, osim ako nisu vezani za dijalog, kao i zamrzavanje evropskih fondova, kaznene su mere Evropske unije. Na terenu neke su primenjene, neke ne.

"Ipak se radi o novcu, to se ne oseća, ali novac koji je trebao dolaziti nije, tako da to ne možete na terenu videti, ali bi se videlo ukoliko bi novac stigao. Tako da ipak su to igrali svoje uloge te kaznene mere jer su zakasnili razvitak Kosova", kaže profesor Fakulteta političkih nauka Nedžmedin Spahiu za Euronews Srbija.

Milica Andrić Rakić iz NVO "Nova društvena inicijativa" kaže za Euronews Srbija da je jedna od mera trebalo da bude to da neće biti zvaničnih sastanaka između kosovskih zvaničnika i zvaničnika EU ukoliko se ti sastanci ne odnose na dijalog.

"To se na primer nije poštovalo. Bilo je više sastanaka što u vezi sa razvojnim planom EU za Balkan, što u vezi sa drugim inicijativama unutar zapadnog Balkana gde jeste bilo sastanaka sa prištinskim zvaničnicima", objasnila je ona.

Za kosovske zvaničnike, razlozi za sankcije ne postoje.

"Ispunili smo sve zahteve Evropske unije za ukidanje restriktivnih mera i te mere moraju biti uklonjene", rekao je kosovski premijer Aljbin Kurti.

Da bi mere bile ukinute, Brisel je zatražio hitno raspisivanje lokalnih izbora u četiri severne opštine, da do tada gradonačelnici Albanci rade sa alternativnih lokacija, povlačenje policije iz i okolo opštinskih zgrada, ali i sprovođenje svih dogovora sa Beogradom, uključujući i formiranje Zajednice srpskih opština.

"Već od Banjske brojne zemlje unutar EU nisu se osećale prijatno zbog toga što postoje kaznene mere za Kosovo, a nema kaznenih mera za Srbiju. I mnoge su potencirale na tome da, ako već ne mogu da se uvedu meru Srbiji, onda moraju da se ukinu mere Kosovu", rekla je Andrić Rakić.

Portparol Evropse Unije Peter Stano rekao je da je EU uvela mere protiv Kosova zbog stalne situacije krize, jednostranih odluka i eskalacije između Kosova i Srbije.

"Evropska unija je takođe veoma jasno istakla da se ove mere mogu biti ukinuti, te će biti ukinute kada to odluče države članice, a ne kada to odluče kosovski političari, kada države članice odluče da više nema razloga da ove mere budu na snazi. To se do sada nije desilo", naveo je Stano.

Izbora u severnim opštinama nije bilo, policija je i dalje u opštinskim zgradama, ali u nešto smanjenom broju, a od Zajednice srpskih opština nema ni nagoveštaja, dok je za vreme trajanja kaznenih mera Kosovo blizu članstva u Savetu Evrope, a dobilo je i status pridruženog člana u Parlamentarnoj skupštini Natoa.

Biševac: Represivna politika Prištine

Pojedini predstavnici zemalja Evropske unije sve češće izjavljuju da su kaznene mere koje je Evropska unija uvela Kosovu nepravedne. Tako je nemački ambasador na Kosovu Jorn Rode u izjavi za medije na albanskom, rekao da je pitanje vremena kada će one da budu ukinute jer, kako tvrdi, Kosovo je uradilo svoj deo posla i ne postoje više razlozi za njih. Srpska lista i ostale političke partije koje okupljaju Srbe, misle drugačije.

Politički predstavnici Srba kako oni iz lokalnih i centralne vlasti, tako i oni iz opozicije, kako oni severno od Ibra, tako i oni južno od Ibra, imaju uglavnom jedinstven stav da su kaznene mere protiv Kosova od strane Evropske Unije prilično blage da su skoro neprimetne na terenu, ali i takve kakve su kažu još uvek nije vreme da budu ukinute. O tome je za Euronews Srbija govorio Milija Biševac, a na pitanje kakva je situacija na terenu i da li je primetno da postoje bilo kakve sankcije, odgovara:

"Represivna politika koju Priština vodi već dugo, dugo vremena i na šta smo mi mnogo puta napominjali međunarodnoj zajednici, međunarodnim predstavnicima, ali i posrednicima u pregovaračkom procesu da se te represivne mere koje Priština sprovodi nad stanovništvom treba zaustaviti. Što se tiče mera na terenu, kao neko ko živi ovde i ko svakodnevno proživljava tu politiku koju sprovodi vlada u Prištini smatram da te mere nisu donele nikakvih rezultata po pitanju pre svega funkcionisanja vlade. Čak mislim da je međunarodna zajednica i EU u velikoj meri nagradila tu politiku Kurtija s time što su pre svega odobrili viznu liberalizaciju Kosova".

Euronews TV

Osvrnuvši se na sve izvesniji ulazak Kosova u Savet Evrope, Biševac kaže da međunarodna zajednica ovim potezima apsolutno nijednog trenutka nije doprinela tome da se stopira "agresorska politika koju sprovodi vlada u Prištini i premijer Kurti".

Neki od zahteva EU bili su smanjenje broja policajaca u i oko zgrada opštine, zatim je takođe jedan od zahteva da gradonačelnici rade sa alternativnih lokacija. Međutim, to su ispoštovala do sada dva gradonačelnika, ana pitanje kakvu to poruku šalje, Biševac odgovara:

"Naša politika je bila apsolutno od samog početka da su ti gradonačelnici nelegitimni pre svega, izabrani sa malim brojem glasova, tako da smo oduvek smatrali da oni treba da podnesu ostavke na te funkcije, jer pre svega oni ne rade ono za šta su izabrani, odnosno šta bi trebalo da bude funkcija samog gradonačelnika, a to je da bude u službi građana. Prošao je i referendum, nažalost, Srbi su to bojkotovali i ti gradonačelnici sada smatraju da imaju legitimetet".

Međutim, kako dodaje, stanje na Kosovu se nije promenilo, te smatra da je međunarodna zajednica pre svega EU faktički podržala tu politiku.

"Ta politika nijednog trenutka nije u službi građana, niti bilo kakve funkcije oni mogu da pruže u budućnosti stanovništvu koje ovde živi. Pre svega ne funkcioniše ni administracija, jer sami gradonačelnici kao gradonačelnici imaju velika ovlašćenja, ali takođe i administracija koja bi trebalo da funkcioniše i bude u službi građanja, apsolutna nije dosledna toga. Oni ne funkcionišu kako bi građani mogli da iskoriste svoja prava", zaključio je Biševac.