Igre 
Kako je preporuka za članstvo Kosova u Savetu Evrope postala "opasan presedan" za Kipar, ali i test za Grčku
Komentari19/04/2024
-18:36
Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je utorak preporuku za integraciju Kosova u tu međunarodnu organizaciju sa 131 glasom "za", 29 "protiv" i 11 uzdržanih. Tako je dvotrećinskom većinom usvojen izveštaj Grkinje Dore Bakojani, izvestioca Saveta Evrope, koji dalje ide u proceduru. Glas Parlamentarne skupštine, međutim, nije obavezujući. Konačnu odluku o pristupanju Kosova doneće Savet ministara SE u narednom periodu. Ali, do konačne odluke jedno je sigurno: "zeleno svetlo" za Prištinu neminovno nagoveštava aktuelnu političku klimu u Evropi i svetu.
Analitičari kažu da je malo verovatno da će Savet ministara poništiti preporuku, premda je ovo pitanje, nakon iznenađujućeg obrta u vidu predloga Dore Bakojani, izazvalo burne reakcije ne samo u Srbiji, već i u Grčkoj i na Kipru. Štaviše, kiparski predstavnici nisu krili zabrinutost da bi ovakav razvoj događaja kao presedan mogla da iskoristi turska uprava na severnom delu Kipra koja, baš poput prištinskih predstavnika, ima status posmatrača u PSSE.
Otkako je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost 2008. godine, Turska neprestano traži i međunarodno priznanje za severni deo Kipra i isti status koji uživa Priština. Iz tih razloga je i stav kiparskih parlamentaraca, koje čine predstavnici grčkih Kiprana, bio negativan i glasali su protiv pristupanja Kosova Savetu Evrope.
"U izveštaju se jasno pominju obaveze koje je Kosovo moralo da ispuni, a koje nije ispunilo", napisala je u postu na društvenoj mreži Facebook kiparska poslanica Hristijana Erokritu.
"Odluka PSSE o integraciji Kosova predstavlja rizik za Kiprane. Mi veoma dobro znamo da turska strana pokušava da iskoristi ovakva pitanja za promovisanje priznanja nelegalnog i okupiranog dela Kipra".
Ona je takođe rekla da bi "prihvatanje teritorija koje su jednostrano proglasile nezavisnost, a koje UN nisu prihvatile ili priznale kao punopravne članice ove Organizacije, predstavljalo opasan presedan, posebno u današnjem veoma nestabilnom međunarodnom okruženju".
Međutim, spoljnopolitički komentator "Politike" Boško Jakšić kaže da je pokretanje pitanja članstva Severnog Kipra u SE malo verovatno.
Povezane vesti
"Objašnjenje je jednostavno - sve je u odnosu snaga. Dakle, Tursku Republiku Severni Kipar priznaje jedino Turska i niko drugi na svetu, dok Kosovo priznaje više od stotinu zemalja. Prema tome, to je ogromna i neuporediva razlika", rekao je on za "Euronews Srbija" i dodao da se Ankara decenijama, ali vrlo bezuspešno bori da Severni Kipar dobije međunarodno priznanje.
"Na tom diplomatskom frontu sever Kipra je neuporediv sa Kosovom"
Dora Bakojani na meti kritika grčko-kiparskih nacionalista
Kada je pre nekoliko nedelja odjeknuo pozitivan predlog Dore Bakojani za prijem Kosova u Savet Evrope, reakcija srpskog predsednika Aleksandra Vučića punila je novinske stupce u ovoj zemlji. Predsednik Srbije joj je poručio da treba da je "bude sramota", a onda i optužio da je promenila uslove svog izveštaja, zaobilazeći kao prioritet formiranje Zajednice srpskih opština.
Bakojani, inače rođena sestra grčkog premijera Micotakisa, indirektno je odgovorila rekavši da su zemlje koje su je kritikovale uglavnom zemlje koje ne priznaju Kosovo i istakla da se u izveštaju ne dotiče pitanje priznavanja Kosova, jer je to pitanje u nadležnosti država.
S druge strane, veliku buku digli su i grčki nacionalisti koji ističu da nijedna vlada do sada nije ni pomišljala da pristupi "posrednom priznanju Kosova" jer bi tako prihvatila i "legalnost" Severnog Kipra.
Prošlog novembra, Dora Bakojani je bila u trodnevnoj misiji u cilju utvrđivanja činjenica na Kosovu, a u svojstvu izvestioca PSSE. Političko rukovostvo kosovskih Albanaca ju je tada uveravalo da je "Kosovo posvećeno ispunjavanju svih uslova za ulazak u SE".
Bakojani se tada sastala i sa predstavnicima "Srpske liste". Prema informacijama grčke novinske agencije "ΑΝΑ", oni su joj rekli da su "Srbi u najgorem položaju od 1999. godine zbog antisrpskog delovanja Aljbina Kurtija" i da su "ljudska prava srpskog naroda ugrožena zbog institucionalne represije koja traje više od dve godine".
profimedia
Povezane vesti
Sve je više diplomatskih konakakta ne samo grčkih izvestilaca, već i zvanične Atine sa prištinskim institucijama. U poslednjih nekoliko godina Grčka jeste u velikoj meri de fakto priznala Prištinu dajući njenim instutucijama i predstavnicima legitimitet, ali sada se traži i zvanično de jure priznanje.
Taj pritisak je u poslednje dve godine pojačan jer SAD i Nemačka smatraju da je nakon Prespanskog sporazuma došlo vreme da se zatvori pitanje Kosova. Kako piše grčki "Lifo", glavni razlog zašto Grčka to i dalje ne čini jeste upravo pitanje Kipra, ali i zbog potencijalnih opasnosti po Trakiju.
Da li je Kipar uopšte presudno pitanje za Grčku?
Uprkos gore pomenutim pritiscima, interesovanje i informisanost o diplomatskim akcijama po pitanju Kosova u Grčkoj je minimalno. Vest o prihvatanju preporuke za članstvo Kosova u SE objavilo je tek nekoliko marginalih medija i to tek kada je grčko glasanje dovedeno u kontekst sa Severnim Kiprom.
Povezane vesti
"Potez sa pogubnim posledicama po helenizam bilo je glasanje predstavnika Nove demokratije za priznanje Kosova u SE, koje je nekada pripadalo bivšoj Jugoslaviji, a potom 1999. nasilno odvojeno od Srbije, kao što se dogodilo 1974. sa turskom invazijom na Kipar", naveo je jedan grčki portal izražavajući bojazan da bi akcije grčkih parlamentaraca "mogle utrti put ka priznanju pseudodržave kiparskih Turaka kao normalne od strane Evrope".
Podsetimo, grčki poslanici u SE - Dora Bakojani, Ana Eftimiju, Jorgos Stamatis i Evropidis Stilijanidisiz Nove demokratije glasali su u korist preporuke za članstvo Kosova, a samo je Nina Kasimati iz Sirize glasala protiv. Odsutni su bili Aleksis Cipras i Jorgos Papandreu.
"Ako bi trebalo da izvlačimo neki zaključak iz činjenica da je od petoro grčkih poslanika, samo jedan glasao protiv, onda bi to mogao da bude neki nagoveštaj nečega o čemu se priča u poslednje vreme, a to je da bi Grčka mogla da prizna nezavisno Kosovo. Ali, to je više u sferi spekulacija nego realnosti", kaže Boško Jakšić.
On veruje da bi Grčka, u slučaju priznanja, čak i bila nagrađena od zapadnih partnera i profitirala.
"Grčka bi bila nagrađena od zapadnih partnera. Dakle, ne bi bila na gubitku već bi sebe postavila samo na metu ljutitih kritika Beograda. Priznanje bi upravo išlo i u korist spuštanja bilo kakvih tenzija sa albanskom manjinom. Svaka normalizacija sa Kosovom i Albancima, bila bi korak u tom pravcu, a ne zaoštravanje. Jedino zaoštravanje bi bilo sa Beogradom", nastavlja.
AP Photo/Petros Giannakouris
Suprotno tome, politički komentator Jakša Šćekić smatra da je samo formalno-pravno pitanje da li će Grčka priznati Kosovo kao nezavisnu državu ili neće, ali da do toga još nije došlo iz drugih razloga.
"Iako takva odluka ima jednim delom veze i sa Kiprom, ako prizna Kosovo, znači da Grčka priznaje i albansku manjinu u Grčkoj", kaže on i dodaje da bi priznanje nevoljno donelo sa sobom i albansko pitanje u Grčkoj, odnosno zahtev za manjinskim pravama i svime što ona nose.
Šćekić u nastavku razgovora za Euronews Srbija da Grčka trenutno ima druge prioritete, te da to svakako nisu Kosovo i Savet Evrope.
"Sve što ih sada interesuje su turistička sezona, slanje polovnih aviona Ukrajini i jačanje sopstvenog značaja u EU, odnosno u NATO paktu nasuprot Turske. I sada oni treba sebi da zabijaju nož u nogu zbog Kosova, Saveta Evrope i Srbije?", kaže on i dodaje da svrstavanje uz Srbiju trenutno nije dobar strateški izbor za Grke.
"Njima su važniji odnosi sa Severnom Makedonijom i Albanijom da bi mogli da priguše pitanje albanske manjine u Grčkoj", zaključuje Šćekić u razgovoru za "Euronews Srbija".
Komentari (0)