Starović za Euronews Centar: Dolazak Sija je vest od svetskog značaja, očekujemo kritike Zapada zbog prisnosti s Kinom

Dolazak predsednika Kine Si Đinpinga u Beograd je vest od svetskog značaja, i nešto što po svom značaju prevazilazi i samu Srbiju, ocenio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović.

On je u emisiji Euronews Centar rekao da je dolazak kineskog predsednika potvrda čeličnog prijateljstva koje je izgrađeno prethodnih godina između naše dve države i onoga što smo mogli da čujemo na retoričkom nivou prethodne godine iz Pekinga, a to je da Srbija predstavlja najvažnijeg partnera NRK na evropskom kontinentu.

"Ovo je prva evropska turneja predsednika NRK posle punih pet godina i, kao što ste i naveli, samo tri stanice na toj turneji, među kojima je i Srbije. Čini mi se da ova poseta koja je večeras započela predstavlja jedan ozbiljan ugaoni kamen ili odskočnu dasku koja će nam otvoriti još neke nove dodatne perspektive saradnje sa Kinom", rekao je Starović. 

Starović nema dileme da će vodeće evropske države i sile kritikovati Srbiju zbog posete i bliskosti sa Kinom.

"Jedini naš odgovor na tako nešto može biti da pred njih postavimo ogledalo i da ih upitamo, kako to nije problem kada nemački kancelar Šolc odlazi u zvaničnu posetu u Pekingu, ili kad predsednika francuske Emanuel Makron ugosti predsednika Sija, a da tako nešto nama ili samo nama nije dozvoljeno. Prosto, mi možda jesmo država koja nije velika, ali koja je i te kako ponosna, koja ima dugu istoriju državnosti. Srbija i naš narod nikada ne bi pristali da bude u toj vrsti podređenog ili neravnopravnog položaja u odnosu na neke druge evropske države", poručio je Selaković. 

Starović je rekao da je velika čast i odgovornost biti član vlade i zahvalio se premijeru Milošu Vučeviću na ukazanom poverenju.

"Voditi jedan veoma veliki kompleksan resor, kao što je Ministarstvo za rad, zapošljavanje boračke i socijalna pitanja, jeste veliki izazov, ali budući da nikada u sklopu svoje radne, profesionalne karijere nisam bežao od odgovornosti i od posla, trudiću se da dam maksimum svoje energije i napora, da u najmanju ruku nastavim obavljanje poslova na ovaj način na koji je to činio Nikola Selaković u prethodnom mandatu", rekao je Starović. 

Ministar kaže da je svestan izazova sa kojima će se suočiti i najavio je u narednih nedelju ili dve dana formiranje ozbiljnog tima imajući u vidu da ministarsto pokriva devet sektora.

Euronews Centar

Ne smatra da ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja protokolarna funkcija.

"Mislim da tu dolazi do male zabune koja je potpuno razumljiva upravo zbog činjenice da ministar za rad zapošljavanja boračka socijalna pitanja po funkciji obavlja i dužnost šefa odbora vlade Srbije za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova i nekako je taj segment možda i javnosti najvidljiviji zbog velikog broja ceremonija i manifestacija koje se s pravom obeležavaju u širom Srbiji. Ali kada govorimo o tome što predstavlja zapravo posao ministra na kojem se ja mestu trenutno nalazim, on nije toliko vidljiv javnosti, ali posla svakako ima na svakodnevnoj bazi". 

Na pitanje šta znači vlada kontinuiteta i da li Vučević ni za jotu neće pomeriti svoju politiku u odnosu na ono kako je kabinet vodila Ana Brnabić, Starović je rekao:

"Mi govorimo o principima kojima će se voditi vlada Miloša Vučevića i koji će biti identični principima kojima se vodilo i pet prethodnih vlada u ovom vremenu. Dve vlade Aleksandra Vučića od 2014. godine pa nadalje, kao i ostali kabinet Ane Brnabića. To ne znači da će se voditi u potpuno ista politika, budući da se i neke spoljne okolnosti koje tekako utiču na nas kroz vreme menjaju. Ali takođe moram da kažem da je ekspoze predsednika vlade Miloša Vučevića bio izuzetno dobar, kvalitetan, da svako ko je to želeo i ko je pomno pratio izlaganje ekspoze je mogao da se upozna sa svim elementima programa vlade kojih ćemo se držati u naredne četiri godine".

Tvrdi da ovo nije najbrojnija vlada u prethodne tri decenije.

"I druga vlada Mirka Marjanovića, izabrana 1998. godine, je bila brojnija. Po svom sastavu bila je brojnija ona prelazna vlada formirana u oktobru 2000. godine. A ako govorimo o samom broju resora, kojih je sad 25 u vladi, imali smo brojnije vlade nakon 2000. godine. Ovo je specifično zbog toga što ima pet ministara bez portfelja i podpredsednika vlade koji ne drže ministarski resor, ali ne mislim da je to ključna stvar. Jeste broj ministara nešto što je najvidljivije, ali ne vidim da bi se drastično povećala efikasnost ako bi se dva ili tri resora spojila u jedan. Mnogo je važnije kako će vlada biti organizovana i ustrojena", objasnio je Starović.

"Važna bitka za rezoluciju o Srebrenici"

Govoreći o rezoluciji o genocidu u Srebrenici, Starović je istakao da je ova bitka veoma važna bez obzira na to što se teško može računati na krajnji uspeh u smislu odbijanja nacrta rezolucije koja je predložena. 

"Mislim da već sama činjenica da smo uzburkali vodu na taj način, da je moralo da dođe do inicijalnog odlaganja datuma kada je ta rezolucija trebala da bude usvojena, dakle, planirano je da to bude 2. maja, već govori dovoljno o tome da smo uspeli da plasiramo svoje veoma čvrste, razložne, snažne argumente dobrom delom međunarodne zajednice. I na tome se radi, i u danima koji su usledili, na tome se radi i u ovom momentu dok vodimo ovaj razgovor", rekao je Statrović.

Prema njegovim rečima, niko ne bi imao problem s tim da se radi o osudi jednog strašnog zločina, ali problem je u tome što se pokušajem usvajanja ove i ovakve rezolucije nameće na globalnom planu narativ bitno drugačiji od stvarnosti i dešavanja tokom rata u BiH. 

"Potenciranjem te pravno-političke formulacije se želi kreirati narativ po kome je rat u BiH zapravo bio rat u kome je jedna strana isključiva žrtva genocida dok je druga strana počinilac genocida. I kada se takav narativ utvrdi, prestaje da bude bitno zbog čega je zapravo rat u BiH izbio, na koji način je počeo, ko je sve u njemu učestvovao, kako se odvijao, kako se je završio. Sve to pada u drugi plan, a što je nekako i najstrašnije, ako hoćete, i sa moralnog i sa ljudskog aspekta, pravi se jedna nečovečna hijerarhija među žrtvama, gde se izdvaja više hiljada ili do 8.000, kako autori rezolucije navode, žrtava, zločina u Srebrenici, dakle, u prvi plan, koji se moraju komemorisati, protiv čega niko nema razuma ništa protiv, ali se nigde, nijednom rečju ne spominju sve ostale žrtve rata u BiH, a bilo ih je preko 100.000". 
 
Kaže da je pozitivna novina da su se i neki lideri opozicionalnih stranaka ponudili i stavili na raspolaganje da pomognu u ovom odsudnom momentu koji je bitan ne samo za vlast, već za čitavu državu i narod. 

"Javnost je upoznata sa angažmanom Vuka Jeremića u Njujorku ali moram da kažem da nije on jedini. Ima i onih koji prosto ne žele da to bude objavljeno javno. Mogu samo da kažem da ih ima i da zaista počrtam važnost, dakle, te novine ili tog iskoraka". 

Šta je Starović govorio o međunarodnoj poziciji Srbije, radu nove vlade, vraćanju obaveznog vojnog roka i ulaganjima u vojnu industriju, pogledajte u videu na početku teksta.