Počinje popis na Kosovu, srpske stranke se protive učešću Srba: "Učestvovanje u Kurtijevim procesima bilo bi poniženje"

Danas na Kosovu počinje popis stanovništva i trajaće do 17. maja. Građani će popunjavati sedam upitnika i odgovarati na 42 pitanja, a ukoliko odbiju da se popišu, biće kažnjeni i do 2.000 evra. Poslednji popis je bio 2011.godine, kada je evidentirano 1.739.825 stanovnika, od toga samo 25.000 Srba. Srpske stranke na Kosovu protive se učešću Srba na popisu.

Posle tri godine odlaganja, počinje popis, uz netransparentan odabir popisivača i supervizora, a kampanje skoro da i nije bilo, posebno u sredinama gde žive Srbi, smatraju eksperti.

"Nije postojalo dovoljno informacija u prethodnom periodu, nije postojala vidljiva kampanja za popis stanovništva i dalje su mnoge informacije nepoznate. Ljudi su, prosto rečeno, neobavešteni, nedovoljno upućeni, informacija se pojavila pre nekoliko dana da će popis otpočeti", kaže Marko Milenković iz NVO "Nova društvena inicijativa"

Popis pre 13 godina, Srbi na severu su bojkotovali, a na jugu se odazvala četvrtina.

"Ako ljudi budu primorani da učestvuju u popisu, zbog potencijalnog  kažnjavanja, to će uraditi ne svojom voljom i sa željom da učestvuju i budu deo popisa, već će verovatno biti pod presijom, primorani da učestvuju" , dodaje Milenković.

A osim odogovora na standardna pitanja, prvi put, 25 godina posle oružanog sukoba, građani mogu da prijave i takozvanu ratnu štetu.

Euronews/Vladislav Ćup

"Većina pitanja je po preporuci Kancelarije UN u Švajcarskoj, UNICEF-a i Eurostata i moramo imati uporedive podatke sa svim ovim međunarodnim organizacijama, jer nismo imali jasne podatke o materijalnoj šteti i žrtvama u ratu. Zato je odlučeno da se i ovo pitanje postavi u naš upitnik", naveo je Hazbije Ćerići iz Agencije za statistiku Kosova.

Kosovski premijer Aljbin Kurti je naveo da će građani moći da prijave štetu u ekonomskom aspektu i vrednost izgubljene imovie.

"Zatim da navedu članove porodice koji su ubijeni, ranjeni ili bili u zatvoru. To se odnosi na period od 28. februara 1998. godine do 12. juna 1999. godine, do početka povlačenja srpskih trupa sa Kosova", naveo je. 

Posle povlačenja srpskih bezbednosnih snaga, ubijen je i kidnapovan najveći broj  Srba. U tom periodu, kao i u martovskom pogromu 2004. godine, uništen je najveći deo njihove i imovine Srpske pravoslavne crkve. Tih podataka neće biti u popisu. 

Kakav je stav srpskih stranaka?

Srpske stranke na Kosovu i Metohiji - Srpska lista, Partija kosovskih Srba, Srpski narodni pokret i Srpska demokratija se protive učešću Srba na popisu stanovništva, a neke od njih traže odlaganje procesa do daljeg.

Srpska lista poručila je danas Aljbinu Kurtiju i onima koji ga podržavaju da srpski narod neće učestvovati na predstojećem "lažnom popisu na KiM" za koji su ocenili da njime Kurti želi da potvrdi uspeh u proterivanju Srba. 

Kako se navodi, ta odluka je doneta imajući u vidu višegodišnju represiju režima Kurtija nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, sa ciljem etničkog čišćenja svega srpskog sa ovih prostora.

"Učestvovanje u procesima koje organizuje Kurti bilo bi najveće poniženje za srpski narod u trenutku kada je taj isti Kurti Srbima uskratio pravo na penzije, plate, onemogućio normalno funkcionisanje zdravstva, socijalnih davanja, ukinuo pravo glasa, hapsio i progonio Srbe, silom okupirao opštine, militarizovao sever Kosova i Metohije, zabranio vakcinaciju i dopremanje lekova, onemogućio dopremanje hrane i namirnica iz centralne Srbije, ukinuo sve postignute sporazume i njima garantovana prava srpskom narodu, zabranio srpsku štampu, ukinio odgovornost za upucavanje Srba, i srpske dece, nasilno nametnuo svoje lažne gradonačelnike u srpskim opštinama, izvršio praktično ukidanje srpskog pisma na javnim mestima i saobraćajnim znacima", navodi se u saopštenju.

Partija kosovskih Srba Aleksandra Jablanovića saopštila je da je popis neprihvatljiv jer dolazi u politički i bezbednosno najizazovnijem i najnepovoljnijem vremenu za Srbe i pozvala Srbe da ga bojkotuju.

U saopštenju stranke na Fejsbuku navodi se da je na severu KiM i dalje na snazi odluka prištinskih vlasti o "specijalnoj antiterorističkoj operaciji", da vlada potpuna neinformisanost građana u vezi popisa i da prištinske institucije nisu sposobne da sprovedu ovaj proces na valjan način.

Euronews/Vladislav Ćup

Srpski narodni pokret ZP smatra da je apsolutno neprihvatljivo ulaziti u takav proces u ovom trenutku, pre svega zbog jednostranih odluka, raspoređivanja specijalnih jedinica na Severu, zabrane dinara i ugrožavanja egzistencije, a "bez realne nade za bolje sutra".

Navode da je ovaj trenutak apsolutno neprihvatljiv da bi se popis sproveo u sredinama u kojima živi srpski narod, kao i da su svakodnevno maltretiranje, provokacije i progon kroz montirane sudske procese i neosnovane optužnice, dovele do toga da svakodnevno sve veći broj građana srpske nacionalnosti napušta KiM.

Srpska demokratija Aleksandra Arsenijevića saopštila je da neće podržati popis i traže njegovo odlaganje za "neka bolja vremena".

Kako je navedeno na Fejsbuk stranici stranke, postoji 1.000 razloga zbog kojih taj proces ne može da se podrži, među kojima su to što nije vreme da se narod iz srpske zajednice popisuje u trenutku kada postoji problem sa odlukom tzv. CBK o ukidanju platnog prometa, kada većinu popisivača u većinski srpskim sredinama ne čine Srbi, kada postoji ozbiljan odliv Srba sa KiM zbog institucionalnog nasilja i kada je poverenje u prištinske institucije od strane našeg naroda nepostojeće.

Takođe, navode, problem je i što zvanične vlasti u Prištini pokušavaju da pre "formiranja ZSO" malverzacijama svedu broj Srba na broj statističke greške, što bi  upotrebili kao argument za neosnivanje iste i što Srbima kao narodu otimaju sve ingerencije i krše sve mehanizme zaštite.