Igre 
"Ili sva tri zahteva ili nijedan": Posle neuspeha razgovora, da li je opozicija poslala signal da će bojkotovati izbore?
Komentari03/04/2024
-16:00
Tek što se dalo pomisliti da su predstavnici vlasti i opozicije konačno seli za isti sto, nastavak razgovora o izbornim uslovima u Skupštini Srbije nije doneo nikakav dogovor. Na susretima u ponedeljak i sredu govorilo se o primeni preporuka Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), na kojoj je opozicija iznela tri zahteva pred predsednicu parlamenta Anu Brnabić. Dogovora nema, a nakon konferencije za medije predstavnika opozicije postavlja se pitanje i da li su reči jednog od lidera koalicije Srbija protiv nasilja Miroslava Aleksića nedvosmislen znak bojkota predstojećih beogradskih izbora.
Aleksić je, naime, rekao da vlast ne pristaje da se izbori za Grad Beograd održe zajedno sa svim ostalim izborima za lokalne samouprave koji su predviđeni. Kako je rekao, "vlast je izabrala da na izbore ide bez opozicije, ili izbore imamo ili ih nemamo".
"Za to nema objašnjenja i to je jedan od najlogičnijih zahteva i nepristajanje na to potvrđuje pravu nameru da i u narednom izbornom procesu žele da nastave da rade ono što su radili - sa fantomskim biračima, preseljenjem ljudi iz opštine u opštinu. Što se tiče drugih ODIHR-ovih preporuka, naravno da gotovo ništa nisu uradili u vezi sa za Radnom grupom koju je Vlada formirala, dostavili su nam prazan izveštaj", rekao je Aleksić.
Posle opozicije, konferenciju je održala i predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić koja je navela da joj je žao što dogovor nije postignut. Istakla je da predstavnici opozicije okupljene oko liste Srbija protiv nasilja nisu želeli da razmotre alternativni predlog koji je danas predstavila.
"Ja nisam došla na sastanak da kažem ne, već sam iskoristila vreme od ponedeljka i razmišljala šta bismo mogli da ponudimo", navela je. Istakla je da je treći zahtev opozicije koji se tiče objedinjavanja izbora neprihvatljiv jer ona ne želi da prvi put, kao predsednica Skupštine, napravi presedan kojim bi nekome ograničila mandat.
Šta je tačno opozicija tražila?
Parlamentarni izbori i izbori u Beogradu, kao i u još 64 grada i opština održani su 17. decembra, a politička bura se od tada nije stišala, pre svega zbog tvrdnji dela opozicije da izbori nisu bili regularni. Izbori u Srbiji našli su se i u rezoluciji Evropskog parlamenta, a krajem februara ODIHR je objavio izveštaj o izborima čije su preporuke o poboljšanju izbornih uslova bile tema kolegijuma između vlasti i opozicije, a uoči ponavljanja izbora u Beogradu i u drugim gradovima i opštinama koji nisu raspisani.
Tanjug/Vladimir Šporčić
Opozicija je na taj sastanak došla sa tri, kako kažu, minimalna zahteva za koje traži da budu ispunjeni kako bi izašli na predstojeće lokalne izbore. Ti zahtevi su se odnosili na formiranje jedne komisije koju će činiti vlast, opozicija i nevladine organizacije i koja bi imala izvršna ovlašćenja, ali i ovlašćenje da nazdire birački spisak. Drugi zahtev se ticao rada javnih servisa, odnosno RTV i RTS-a, gde je opozicija tražila profesionalno i objektivno izveštavanje o političkim akterima i treći zahtev se ticao da se svi lokalni izbori koji nam dolaze u narednim mesecima održe istog dana kada i beogradski izbori.
Povezane vesti
Kako se moglo čuti nakon sastanka, vlast je u načelu pristala na prva dva zahteva, međutim, treći zahtev im je bio problemtičan.
"Mislim da je to izuzetno opasan presedan koji zadire duboko u demokratske principe. Ako to jednom učinite, onda kraja nema", rekla je Brnabić i dodala da je demokratska praksa da se nikome ne ograničavaju mandati.
Napominje da oko toga nije spremna da razgovara ali da je dala alternativni predlog da se beogradski izbori održe 2. juna, a da svi ostali izbori budu istog dana koji bi bio dogovoren.
"Smatram da je to konstruktivan predlog i nadala sam se da će ga privatiti. Oni su odmah odbili taj predlog i rekli - ili sva tri zahteva, ili nijedan", navela je i dodala da njena vrata ostaju otvorena.
Komatina: Ostavljena mogućnost da dođe do određene promene
Na pitanje da li je ovo najava bojkota izbora od strane najjačih opozicionih grupacija, Slađana Komatina iz Cesida kaže da je vrlo teško dati odgovor na pitanje u ovom momentu.
"Ja bih napomenula da se čini da je opozicija poslala poruku da imajući u vidu trenutne uslove oni ne vide sebe na tim mogućim izborima 2. juna. Ono što bih rekla jeste da je ostavljena mogućnost do 18. aprila da dođe do određene promene, da se napravi ta izmena u Zakonu o lokalnimm izborima koji na neki način omogućava ostalim lokalnim samoupravama da imaju izbore tog 2. juna zajedno sa beogradskm izborima što je u ovom momentu čini mi se glavni zahtev koji opozicija ima", rekla je ona.
Kako napominje, rokovi da predsednici opština i gradonačelnici lokalnih samouprava podnesu ostavke istekli su sredinom marta.
Povezane vesti
"Mi svakako u prethodnom periodu jesmo videli neka dva sastanka vlasti i opozicije, određenu mogućnost dijaloga, tako da imajući to u vidu ja ne bih još uvek odbacila mogućnost da će vlast negde izaći u susret i da će lokalni izbori biti održani 2. juna ne samo u Beogradu", rekla je ona.
Kada je reč o bojkotu, Komatina napominje da smo 2020. svedočili jednom bojkotu i negde se pokazalo da to možda nije bilo najidelanije rešenje za stranke opozicije.
"Meni se negde čini da najviše gube u smislu zahteva koje od njih imaju njihovi birači koji su već videli da sam bojkot nije imao odgovarajući efekat. Takav scenario bi sigurno bio uvid u nove krize. Ukoliko dođe do toga da svedočimo novom bojkotu, verujem da novi saziv ne bi uspeo da izdrži čitav saziv. Tom sazivu nedostaje i legitimitet i moguće je da bismo ranije izašli na nove izbore", zaključila je ona.
Povezane vesti
Komentari (0)