Ekskluzivno istraživanje Euronewsa: Koji narodi podržavaju članstvo Srbije u EU, a koji se "oštro" protive?

Ekskluzivno istraživanje koje je kompanija Ipsos sprovela za Euronews obuhvatilo je skoro 26.000 ljudi u 18 zemalja koje predstavljaju 96 odsto stanovništva EU, a fokusira se na evroizbore koji će se održati u junu ove godine i donosi više nego značajne podatke - prognozirani uspeh desnice i kolaps Zelenih i liberala. Istraživanje je obuhvatilo takođe i niz drugih pitanja, kao što stav o proširenju Unije novim državama, među kojima je i Srbija.

U godinama koje dolaze, da li biste podržali ili bili protiv proširenja Evropske unije nekom od sledećih zemalja?

Ovako je glasilo pitanje postavljeno ispitanicima, a odgovori su više nego zanimljivi.

Najveću podršku za ulazak u EU dobila je Ukrajina, pa je čak 45 odsto ispitanika dalo pozitivan odgovor, uz 20 odsto neodlučnih i 35 odsto koji su protiv.

Na drugom mestu nalazi se BiH sa 37 odsto podrške, a na trećem Gruzija sa 35 odsto.

Srbija se našla na četvrtom mestu sa 35 odsto podrške, ali i 28 odsto onih koji nisu imali odgovor na pitanje da li bi trebalo da bude članica EU, dok je 37 odsto ispitanika reklo da je protiv članstva.

Albanija je zauzela peto mesto sa 34 odsto podrške, 28 odsto neodlučnih i 38 odsto protiv.

Poslednje mesto na listi pripada Turskoj protiv čijeg je učlanjenja bilo čak 55 odsto ispitanika. Tek 24 odsto bi pružilo podršku, dok je 21 odsto neodlučnih po tom pitanju.

Ko najviše podržava članstvo Srbije u EU?

Najveća podrška učlanjenju Srbije u EU među ispitanicima dolazi iz Rumunije gde je čak 71 odsto ispitanika imalo pozitivan stav po tom pitanju.

Očekivano, čak 67 odsto Grka takođe bi podržalo ulazak Srbije u EU, ali i 61 odsto Španaca.

Velika podrška dolazi i od ispitanika iz Bugarske - čak 54 odsto, a onda i od Portugala (46 odsto), Poljske (44 odsto) i Mađarske (43 odsto).

Dok bi proširenje EU Srbijom podržalo 34 odsto Slovaka i 33 odsto Italijana, u Češkoj i Švedskoj je najviše bilo onih neodlučnih po ovom pitanju - 48 odsto u obe zemlje. I u Danskoj je takođe 39 odsto reklo da nema odgovor na ovo pitanje.  

Najveći "protivnici" ulaska Srbije u EU su, prema istraživanju, ispitanici iz Austrije, Francuske i Nemačke. Naime, više od polovine ispitanih u Austriji, tačnije 52 odsto ne bi pružilo Srbiji podršku.

Kada je Nemačka u pitanju, samo 23 odsto bi pružilo podršku Srbiji, 29 je neodlučno, dok je 48 odsto protiv. Minimalnu podršku pružili bi i Holanđani sa 20 odsto "za", 36 neodlučnih i 44 odsto protiv.

Protiv ulaska Srbije u EU bilo je i 43 odsto Belgijanaca.

Najmanju podršku Srbiji za učlanjenje u EU dala je Francuska sa tek 18 odsto, 31 odsto neodlučnih i 51 odsto protiv.

Interesantan je podatak da je Srbija najveću podršku dobila od onih koji podržavaju Evropsku narodnu partiju - 45 odsto, a potom i od Evropske ujedinjene levice - Nordijske zelene levice (GUE/NGL) 44 odsto. Najveći "protivnici" srpskog pridruženja EU bili su ispitanici koji podržavaju grupu Identitet i Demorkatija (ID).

Srbija 19 godina u pregovorima

Evropska unija je proširenje svoje zajednice na Balkan razmatrala još od kasnih devedesetih godina prošlog veka, a pregovori su postali ozbiljni kada je Srbija započela proces sprovođenja reformi posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine, tada kao deo državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju započet je u novembru 2005. godine. Privremeno su bili zamrznuti naredne godine zbog neispunjavanja obaveze tadašnje vlade da u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, tačnije zato što Ratko Mladić još nije bio uhapšen. Konačno, Sporazum o stabilzaciji i pridruživanju potpisan je 29. aprila 2008, a dve godine kasnije i ukinut vizni režim za Srbije koji putuju u zemlje Šengena.

Formalni zahtev za članstvo podnet je 22. decembra 2009, a službeni status kandidata Srbija je dobila 1. marta 2012. godine. Pristupni pregovori počeli su 2014. godine procesom skrininga.

profimedia

Međutim, uprkos napretku koji su ostvarile, ne samo Srbija, već i ostale zemlje Zapadnog Balkana, ostaju izazovi i prepreke u pristupanju EU, uključujući nerešena pitanja kao što su dijalog Beograda i Prištine i potreba za strukturnim reformama.

Politika proširenja EU kada je u pitanju Zapadni Balkan, bila je glavna tema i nedavne debate koju su organizovali Helenska fondacija za evropsku i spoljnu politiku (ELIDAMEP) i Bledski strateški forum (BSF) u Atini.

Da bi započele pregovore o pristupanju, zemlje kandidati moraju prvo da sprovedu reforme koje odgovaraju poglavljima pravnih tekovina EU (acquis), odnosno skupu zajedničkih prava i obaveza koje čine korpus prava EU, a koji je ugrađen u pravne sisteme država članica EU.

Trenutno postoji 35 poglavlja u pravnom sistemu EU. Srbija je do sada otvorila 22 poglavlja, a zatvorila samo dva i to u domenu Nauke i istraživanja i Obrazovanja i kulture.