Osamdeset tri dana do odluke: Beograđani će na birališta 2. juna, zašto je za glasanje izabran poslednji mogući datum?

Novi izbori u Beogradu biće raspisani 3. aprila, da bi se omogućio maksimalan rok za njihovo održavanje, a to će biti 2. jun. To je epilog višednevnih nagađanja, spekulacija, i rasprava o datumu novog glasanja u glavnom gradu, i novo poglavlje u priči o vlasti u Beogradu. Iz opozicije poručuju da je izbor krajnjeg roka za glasanje rezultat pritiska građana, dok iz vlasti navode da je to najbolja odluka koja izbija sve argumente za bilo kakvu konfrontaciju u društvu. Ono što mnoge zanima jeste kome će glasanje 2. juna više odgovarati i koliko će to uticati na rezultate?

Do odgovora na pitanje ko će upravljati glavnim gradom u naredne četiri godine deli nas 83 dana. To je zapravo i najduži mogući period koji je dozvoljavao zakon. Još od kada je objavljeno da će se definitivno ići na nove izbore u Beogradu, novo pitanje koje je isplivalo na površinu ticalo se datuma održavanja.

Spekulacija je bilo mnogo, a u obzir su dolazili 28. april, kao prvi mogući datum, ali i dani praznika. Tačka na tu priču je stavljena sinoć, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio da je njegov predlog, koji je prihvaćen, bio da se glasanje održi 2. juna.

Naveo je da će svi ostali izbori biti održani u skladu sa ustavnim i zakonskim rokovima jer niko ne želi da podnosi "bilo kakve ostavke bilo kome za bilo šta". Prema njegovim rečim, izbore će raspisati Ana Brnabić, kao izabrana predsednica skupštine, 3. aprila, da bi bio maksimalan rok 60 dana.

Euronews/Vasilija Antonijević

"Moram da kažem da nikakvog stranog pritiska nije bilo. Naprotiv, Ana Brnabić je obavila razgovore sa predstavnicima Kvinte. Ja sam obavio razgovar sa prijateljima našim sa Istoka. Naši prijatelji sa Istoka nikada nisu imali nikakav problem. Uvek poštuju srpsku demokratiju i ukazuju veliki respekt. I zahvalam sam im na tome. Ana je imala zadatak da razgovara sa ljudima iz Kvinte. Niko iz Kvinte nije želeo da podrži bilo kakav bojkot, niti bilo šta. Ni sa kakvim problemom se po tom pitanju nismo suočavali niti sa bilo kakvim pritiskom", naveo je Vučić.

Šta kaže opozicija?

Čini se da su ovu vest predstavnici opozicije dočekali generalno pozitivno. Miroslav Aleksić iz Narodnog pokreta Srbije i jedan od lidera koalicije "Srbija proitv nasilja" je u prvoj reakciji na društvenoj mreži X naveo: "Ovo sa pomeranjem izbora je rezultat pritiska građana koji više ne pristaju na krađu i manipulacije. Večeras je pokazao i da mora da sluša i instituciju koja se zove Opozicija, iako je konstantno omalovažava i vređa". 

Aleksić je dodao da je "sada prioritet da izbori 2. juna budu u skladu sa boljim izbornim uslovima" uz poruku da ne tome mora da se radi.  

"Svakako, samo zajedno u širokom frontu možemo do konačne pobede nad grupom ljudi koji su okupirali Srbiju", napisao je. 

Koalicija Srbija protiv nasilja je predstavila listu zahteva za poboljšanje izboprnih uslova koju su, kako je navedeno, dogovorilis a Proglasom i koalicijom NADA. Traže da Skupština formira posebno telo za kontrolu izbora u kojoj se će naći opozicija, organizacije civilnog društva i predstavnici vlasti. Zahtevi su i da se reguliše birački spisak i da se započne kompletna revizija spiska po metodologiji koju je razvila Crta. 

Koalicija traži da na lokalnim izborima mogu da glasaju samo oni koji imju prebivališe u opštini i gradu najmanje šest meseci, ali i da se u Skupštini usvoji "obavezujuće upustvo za uvođenje novih programa, za zabranu govora mržnje, širenja laži i unapređenje samoregulacije i pojačani spoljni nadzor". Poslednji zahtev je da se ukine mogućnost da nosilac liste bude lice koje nije kandidat na listi. 

Fonet/Ivana Šanjević

Oglasio se i lider Novog DSS-a Miloš Jovanović koji je rekao da održavanje izbora u Beogradu 2. juna ima smisla i da je to korak u dobrom smeru isključivo, kako je rekao, "ako vladajuća većina shvati da izbori moraju biti pošteni i zajedno sa predstavnicima opozicije počne da radi na poboljšanju izbornih uslova". U pisanoj izjavi je istakao da je prvenstveno "potrebno sprečiti zloupotrebu prava na prebivalište i obezbediti ravnopravnu zastupljenost u medijima".  

Šta kaže vlast?

S druge strane, potpredsednik Vlade Srbije, ministar odbrane i predsednik SNS-a Miloš Vučević napominje da je odluka da izbori u Beogradu budu održani 2. juna najbolja odluka i da ona izbija sve argumente za bilo kakvu konfrontaciju u društvu, uz ocenu da je doneta "iskusno politički".

Vučević je takođe rekao da ostale lokalne samouprave u Srbiji, njih oko 87 ne mogu da imaju izbore 2. juna.

"Prvo Beograđani, imaju šansu, a onda i građani ostalih gradova da glasaju, da biraju, da izaberu i neka dobro razmišljaju i biraju koga će izabrati za period od naredne četiri godine", rekao je Vučević.  

On je dodao da smatra da nije dobro da glavni grad države koji ima najveći potencijal za razvoj i gde su kako naglašava najveći projekti koji su direktno uključeni oko organizacije Ekspa 2027 ima privremen organ vlasti.  

Tanjug/Strahinja Aćimović

Vučevič je naglasio da SNS na izbore 2. juna izlazi spremno, sa jasnim ciljevima i sa programom i da će se boriti najjače i najbolje što može, kao i da će ići u kampanju i od čoveka do čoveka i od vrata do vrata   

Naglasio je da nema više vremena za čekanje i ako je moguće pokušaće se da se napravi konsenzus, dogovor i sa Socijalističkom partijom Srbije, Jedinstvenom Srbijom i sa  tradicionalnim predizbornim kolegama i partnerima SNS i sa svim ljudima koji žele da se uključe da čuvaju Beograd i da on bude na sigurnom kursu i u sigurnim rukama.

Nešto ranije, poslanik i predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev je kazao da će se na izborima za Skupštinu grada Beograda "birati između demokratije i ruljokratije".

"Beorađani će birati između odgovorne politike koja u svom fokusu ima prosperitet i blagostanje svih Beograđana i agende ispostava stranih interesa - poslenika pete i šeste kolone. Na jednoj strani imate konkretne rezultate, plan, rokove i program, dok na drugoj strani imate konglomerat sastavljen od tajkunskih medija, NVO sektora, samozvanih analitičara, ljudi bez plana i programa ujedinjeni u mržnji prema jednom čoveku - Aleksandru Vučiću", izjavio je Đurđev i dodao:

"Najnoviji istupi opozicionih prvaka, brzopotezna pregrupisanja i neprincipijelni savezi nam govore da je opozicija rešila da u borbi za Skupštinu grada Beograda diskvalifikuje bilo kakvu politiku – a da o bavljenju problemima Beograđana neće biti ni govora."

Ustupak strankama ili ustupak biračima?

Iako je za datum održavanja izbora u Beogradu određen poslednji mogući datum, Darko Obradović iz Centra za strateške analize smatra da to ne treba tumačiti kao ustupak nijednoj političkoj opciji. 

Obradović je ocenio da je dva meseca kampanje nešto što je sasvim korektno i daje veliki prostor svim učesnicima da predstave svoje programe, da imaju jednu relaksiranu atmosferu da mogu da planiraju aktivnosti tokom kampanje i da odaberu pravilne strategije. 

Prema njegovim rečima, održavanje beogradskih izbora 2. juna je ustupak biračima kako bi mogli na bolji i kvalitetniji način da se upoznaju sa ponudama i programskim ciljevima političkih opcija koje učestvuju na izborima. 

Obradović je Tanjug rekao da smatra da do 2. juna može mnogo toga da se promeni u izbornim uslovima jer se, kako je naveo, stalno zameralo da su izbori na prečac i da izbori ne daju mogućnost političkim akterima da isprate deo koji se tiče uslova, a sada je napravljena poduža pauza između novih izbora i onih koji su bili 17. decembra. 

Prema njegovoj oceni, taj duži rok više ide na ruku opoziciji jer će, kako navodi, moći bolje da se organizuju po onim tačkama koje su zamerili.

Kakva je računica po opštinama?

Još pre nego što je odrđen datum izbora, Ivo Čolović iz CESID-a je prognozirao da oni neće biti raspisani brzo i da će se, kako je rekao dati prilika opoziciji da odluči šta će - bojkot ili izlazak.  

Čolović je ta RTS rekao da su i prema istraživanjima CESID-a i rezultatima prethodnih izbora, birači sedam prigradskih opština naklonjeniji  SNS-u i SPS-u za razliku od centralnih beogradskih opština. 

Tanjug/Marko Đoković

Smatra da što se tiče rezultata glasanja po opštinama nisu moguće velike promene u odnosu na prethodne izbore. S druge strane, ukazuje na to da postoje neke opštine koje se ne mogu u potpunosti svrstati ni u jednu od te dve kategorije. U njih ubraja Voždovac, Rakovicu, Zvezdaru i Zemun, ističući da one mogu značajno uticati na rezulate izbora. 

Smatra da nema vremena da se značajno menja kampanja i da će se zato stranke truditi da zadrže tradicionalne birače. Čolović je ukazao na to da SNS od 2018. godine ostvaruje slične rezultate i da ima stabilno biračko telo, ali da ono ne raste u odnosu na prethodni period. 

"Opoziciji rastu šanse na račun veće izlaznosti, novih opcija, daje se šansa biračima da glasaju za nešto novo i drugačije", dodaje Čolović. 

Iako od 2018. godine konstatno raste izlaznost, Čolović ne veruje da da može biti veća od 60 odsto, ali da će to zavisiti od kampanje i broja izbornih lista. 

Kada je reč o tome da li će biti vremena da se primene preporuke ODIHR-a, on je rekao da je i ranije bilo zamerki tog tela koje još nisu usvojene. 

Preporuke koje se tiču medija mogle bi da se primene već sad uz aktivniju ulogu REM-a, kaže on, dok su one koje se tiču biračkog spiska složenije, i ne vidi da bi tu nešto moglo da se učini do glasanja 2. juna. Za to su, prema njegovim rečima, potrebne promene izbornog zakona, a to je moguće u četvorogodišnjem ciklusu, između dva redovna izlaska na birališta.