Igre 
Pred sednicu SB otvorena mnoga pitanja: Šta Srbija dobija i mogu li velike sile da posignu saglasnot o situaciji na KiM
Komentari07/02/2024
-21:00
Vanredna sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o stanju na Kosovu biće, na zahtev Srbije, održana u četvrtak u 21 sat po našem vremenu. Sednica će biti otvorena za javnost, a na njoj će se obratiti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Biće ovo prilika, kako ističu srpski zvaničnici, da svi vide i čuju argumente o kršenju Rezolucije 1244 i svemu onome što se dešava srpskom narodu na KiM. Ipak, kakav će biti zaključak tek će se videti, kao i sami dometi ovakve sednice.
Ambasador Srbije pri UN Nemanja Stevanović predao je u ponedeljak zahtev za sazivanje sednice. U tom zahtevu skreće se pažnja na situaciju na Kosovu, za koju Srbija navodi da je u "oštroj suprotnosti" sa Poveljom UN i Rezolucijom 1244 SB UN.
Tenzije na Kosovu, podsetimo, ponovo su podgrejane odlukom Centralne banke Kosova da od 1. februara jedina valuta za platni promet na Kosovu bude evro, što znači ukidanje dinara. Osim ovoga, u nekoliko dana kosovska policija sprovela je i niz akcija u kojima su zatvorene tri opštine u Peći, Istoku i Klini koje su paraleleno funkcionisale u srpskom sistemu, a kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja poručio je da će jedina institucija Srbije na Kosovu biti "njena ambasada u Prištini".
Upravo o svemu ovome, pretpostavlja se, govoriće Vučić sutra u Njujorku, a ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić istakao je da je važno da Vučićev govor bude vidljiv, ali je dodao da su postojali i veliki pritisci da sednica bude zatvorena za javnost.
"Što se tiče same procedure, mi smo bili svedoci u ova dva dana žestokih zakulusnih igara i pritisaka unutar Saveta bezbednosti da predsedavajuća Gvajana zakaže zatvorenu sednicu", rekao je Dačić za RTS.
"SB procenio da ono što smo mi obavestili može da ugrozi mir"
Kako je za Euronews Srbija rekao diplomata i nekadašnji ambasador pri UN Branko Branković, prvo izuzetno je važno da je sednica zakazana u skladu sa članom 35 i 34 Povelje UN, a u kom se kaže da SB može da razmatra svako pitanje ukoliko smatra da to može da ugrozi mir i međunarodnu bezbednost.
"Znači da je SB procenio da ono što smo mi obavestili može da ugrozi mir i međunarodnu bezbednost u najmanuju ruku u regionu Balkana, a naravno znate kada se na Balkanu nešto dešava to nikad ne ostaje samo na Balkanu. Drugo, izuzetno je važno što će Vučić biti na sednici i vrlo jasno objasniti o čemu se tu radi", rekao je Branković.
Povezane vesti
Kako je dodao, o nekoj odluci ili zaključku odmah budu obaveštena sva ministarstva spoljnih poslova država članica.
"Posle te sednice otprilike do deset sati posle toga sva ministarstva u svetu će imati detaljan izveštaj šta je bio dnevni red, šta smo mi rekli tim povodom i naravno ako se istovremeno na kraju te sednice donese neka odluka. To je važno da sve zemlje, pogotovo one koje su priznale Kosovo, vide šta i kako su priznale i da li to što tamo postoji pod fikcijom neke države stvarno vredi priznavati", rekao je on.
Tanjug/AP/Richard Drew
Prema njegovom mišljenju, razlika između javne i zatvorene sednice je samo formalne prirode jer će njeni rezultati svakako odmah biti upućeni ministarstvima spoljnih poslova svih zemalja članica UN.
Kako naglašava, pre nego što SB sedne za sto, u susednoj sali se dešavaju vrlo detaljne konsultacije koje su zatvorenog tipa. One se tiču zakazivanja sednice, pa i toga da li će biti javna ili ne.
"Razlika između javne i nejavne, ona je po meni koji sam bio tamo formalne prirode. Kad se kaže da je javna onda sednici mogu da prisustvuju sredstva informisanja, kad se kaže da je zatvorena onda novinari nisu prisutni, ali sve misije koje su u UN naravno ne samo da imaju pristup, nego svi predstavnici učestvuju u radu, odnosno prisutni su. Ono šta se događa na SB svejedno će bez obzira na javnost odmah da ode ministarstvima spoljnih poslova zemalja članica", istakao je Branković.
Kakav će biti zaključak sednice?
Inače, Zapad se ovog puta, kako se čini, udružio u pozivima da privoli Prištinu da odluku o platnom prometu odloži ili ukine. Evropska unija pozvala je na dovoljno dug "period tranzicije", ali je američki amabasador u Prištini Džefri Hovenijer otišao i korak dalje navodeći da će se prištinske institucije suočiti sa "posledicama u kvalitetu partnerstva sa SAD", ukoliko ne poslušaju njihove savete.
On je u intervjuu za RTV21 rekao da je i po Ahtisarijevom planu prihvaćeno da Srbija ima apsolutno pravo da pruži finansijsku podršku srpskoj etničkoj zajednici na KiM.
profimedia
Povezane vesti
"Nije se unapred radilo na utvrđivanju alternativnih načina da se omogući nastavak isplate socijalnih davanja. To je ono što nas brine. Penzionerka, samohrana majka, neko ko je ranjiv, ko računa na te alate. Iznenađeni smo činjenicom da nije učinjen nikakav napor unapred da se ovo o ovome promisli i da se imaju strategije za ublažavanje ovog problema", rekao je Hovenijer.
Samom činjenicom da su prihvatile sednicu SB zemlje Kvinte su, kako ističe Branković, održale onaj stav kada su tražile od Prištine, odnosno kosovskog premijera Aljbina Kurtija da povuče tu svoju odluku.
"Sad se postavlja pitanje kakva će odluka na SB da bude. Da li će to biti rezolucija, da li će to biti saopštenje predsednika SB. li će biti saopštenje generalnog sekretara, to je stvar da se vidi. E u tom saopštenju ili rezoluciji će se jasno reći šta i kako mora da se radi i da se izvrši u skladu sa odlukom u vezi sa ovim što je prištinska vlast uradila", rekao je on. Ipak, dodao je da "Kurti nije onaj koji odlučuje o bilo čemu".
Povezane vesti
Sa druge strane, Branka Latinović, bivša ambasadorka i članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji kaže za Kosovo onlajn da na predstojećoj sednici Saveta bezbednosti UN ne očekuje da bi velike sile mogle da postignu saglasnost po pitanju poslednjih događaja na Kosovu.
"Veoma teško. Ne sumnjam da će predstavnici država koje su priznale Kosovo imati kritički stav prema ovim poslednjim aktivnostima, merama koje je preuzela kosovska vlaa, odnosno donošenje uredbe Centralne banke. To se vidi iz izjava koje su već dali, bili njihovi ambasadori u Prištini, bilo preko izjava zvaničnika ministarstava spoljnih poslova ili na drugi način. To nije sporno. Te kritične tonove ne treba isključiti i u samoj debati. Ali u kom obimu i kakve će one biti treba delikatno vagati. Oni će sigurno deliktno vagati i voditi računa", ocenjuje Latinović.
Latinović kaže da je najveći problem u činjenici da Evropska unija nije predvidela zaštitne mere u jednostranim potezima Prištine.
"Situacija je zaista veoma komplikovana i tu se mora priznati, da Evropska unija kao posrednik u pregovorima nije dovoljno predvidela mogućnosti znajući tu nepredvidljivost samog Kurtija, odnosno predsednika Vlade Kosova i da su već tokom pregovora morale da se predvide neke zaštitne mere s obzirom da je sve to moralo da bude u nadležnosti ZSO koje nema", istakla je ona.
Komentari (0)