Igre 
"Sigurna" dva glasa od devet: Koji su dalji koraci za zakazivanje hitne sednice SB UN koju je Srbija tražila zbog KiM
Komentari06/02/2024
-17:10
Misija Srbije pri Ujedinjenim nacijama Srbije uputila je juče zahtev za hitno održavanje sednice Saveta bezbednosti UN tokom ovog meseca, a u kojem se skreće pažnja na aktuelnu situaciju na teritoriji Kosova i Metohije. Iako je jutros stigla potvrda od Misije Gvajane, zemlje koja predsedava Savetom bezbednosti UN, da je zahtev stigao, ipak odgovora o tome da li će i kada ona i biti zakazana još nema.
Analitičari smatraju da je samo podnošenje zahteva diplomatski uspeh, ali da ipak, od sednice Saveta bezbednosti, ukoliko zaista i bude zakazabna, ne treba očekivati mnogo. Predsednik Srbije sinoć izjavio da smatra da ona ni neće biti zakazana, te podsetio da je od 15 članica SB UN devet priznalo nezavisnost Kosova
Ali krenimo redom. Naime, iz Misije Gvajane, u kratkom odgovoru jutros su za Glas Amerike potvrdili da je Srbija poslala pismo predsedavajućem Savetu bezbednosti i da će se ono naći pred članovima tog tela.
"Dobićete informacije čim se sednica zakaže", navela je portparolka misije Gvajane.
Tanjug/STR
Inače, juče je ambasador Srbije pri Misiji UN Nemanja Stevanović predao zahtev Srbije za sazivanje vanredne sednice Saveta bezbednosti UN zbog situacije na Kosovu i Metohiji, a što je i potvrdio ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
U zahtevu se navodi da je taj zahtev u skladu sa članom 35 Povelje Ujedinjenih nacija i članom 3 Privremenog poslovnika Saveta bezbednosti UN (Provisional Rules of Procedure of the Security Council (S/96/Rev.7).
U dokumentu se navodi i da je na toj teritoriji, koja se u skladu sa Poveljom UN, drugim pravilima međunarodnog prava i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN (1244) nalazi u sastavu Republike Srbije, a na kojoj je uspostavljena međunarodna uprava Ujedinjenih nacija, u toku kulminacija dugotrajnih i dobro isplaniranih i sistematskih akcija tzv. rukovodstva kosovskih Albanaca, kojom se Srbi namerno podvrgavaju nepodnošljivim životnim uslovima.
Povezane vesti
"Radi se o nelegalnoj odluci Privremenih institucija samouprave u Prištini o ukidanju prometa srpske valute dinara na prostoru Kosova i Metohije, koja predstavlja kontinuitet mera brutalnog fizičkog i institucionalnog nasilja nad Srbima od strane Privremenih institucija samouprave u Prištini, a čiji je suštinski cilj potpuno etničko čišćenje i nestanak srpske populacije sa tog prostora - što je trenutno u toku", navodi se u dokumentu.
Vučić: Naše je da uradimo sve što možemo
Ipak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne veruje da će biti sazvana hitna sednica Saveta bezbednosti zbog situacije na Kosovu i Metohiji, koju je juče Srbija zatražila.
"Sada nam je jasno da Kurti ide u otvoreno i podmuklo etničko čišćenje srpskog naroda. Zahtev je predat, narednih dana treba da dobijemo odgovor... Naše je da uradimo sve što možemo, borićemo se i dalje. Situacija nije laka, u uslovima velikog sukoba od nas se traži podaništvo i poslušništvo bez izuzetka", rekao je Vučić.
Tanjug/Nemanja Jovanović
Podsetio da je od 15 članica SB UN devet priznalo nezavisnost Kosova, a da je za odobravanje sednice potrebna saglasnost devet članica. Dodao je da je na KiM na delu najpodmuklije etničko čišćenje, kada ljudima život činite neodrživim i nesnosnim.
"To je ono što se dešava", rekao je predsednik Srbije i podsetio da je 12 odsto Srba napustilo KiM.
Lopandić: Sama debata bi bila vrsta poruke
Da je samo uvođenje tog zahteva Srbije diplomatski uspeh, imajući u vidu da zapadne zemlje izbegavaju pominjanje pitanja Kosova i Metohije, smatra Duško Lopandić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.
"Mislim da bi samo uvođenje tog zahteva na sednicu bio diplomatski uspeh imajući u vidu da zapadne zemlje izbegavaju da se ovo pitanje pominje, odnosno nastavljaju da se što manje pominje u Ujedinjenim nacijama i da je to nešto što vodi Evropska unija. Ali, imajući zaista u vidu sadašnju situaciju, imam utisak da Priština praktično sa svojim jednostavnim gestovima, aktima, delovanjem, u stvari u potpunosti izbegava da primeni i duh i slovo sporazuma koji je zaključen u Briselu i Ohridu. Moguće je možda da dođe do pomerenja, videli smo da su i SAD i neke zemlje Evropske unije, posebno Francuska, kritikovale Prištinu", rekao je Lopandić za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Na pitanje, šta treba očekivati od sednice, ako uopšte i bude zakazana, Lopandić odgovara:
"Ne treba očekivati mnogo više od same debate, ako uopšte do debate dođe, što je još uvek dosta upitno. Mislim da bi sama debata bila neka vrsta poruke. Ali, ostaje da se vidi šta će Evropska unija učiniti. Mislim da praktično ovo ponašanje Prištine predstavlja neku vrstu poniženja medijatora, posrednika, posebno Evropske unije i čini mi se da zaista kao da nema granica u tome do koje mere može Priština da donosi i pored svih onih apela i pored delimičnih sankcija koje su uvedene prema Prištini", rekao je Lopandić.
On je dodao da se nastavlja politika jednostavnog ponašanja koja praktično dovodi u pitanje elementarna ljudska prava ljudi na Kosovu - pravo na penziju, socijalno davanje, zdravstvo...
Povezane vesti
"Verovatno će doći na red i obrazovanje. Dakle, sve ono što bi trebalo biti sadržaj onog sporazuma o zajednici srpskih opština", dodao je Lopandić.
"Za usvajanje predloga potrebno je devet pozitivnih glasova"
Diplomata i nekadašnji ambasador pri UN Branko Branković nedavno je za Tanjug izjavio da smatra da će sednica Saveta bezbednosti UN biti zakazana.
Branković je rekao da Srbija pravo na zahtev ima na osnovu člana 35, koji je u vezi sa članom 34 koji predviđa da Savet bezbednosti može da krene da razmatra svaki spor, neusaglašenost i opasnost koja preti da ugrozi mir i međunarodnu bezbednost.
"Potrebno je samo da se pokrene incijativa od strane članica i da je potom predsednik Saveta bezbednosti i formalno sazove", rekao je on i dodao da Srbija ranije nije zahtevala sednicu na bazi 35 člana Povelje, nego zbog ranijih događaja na teritoriji Kosova i Metohije.
On je pojasnio da zahtev Srbije dolazi do predsednika Saveta bezbednosti i da ga on potom stavlja na dnevni red za sednicu.
"Za usvajanje predloga potrebno je devet pozitivnih glasova, ali nema prava veta jer je to proceduralno pitanje. Tako da mi zasad možemo da računamo na dva - Kinu i Rusiju i treba nam još sedam", rekao je Branković.
On je ocenio da će na države članice koje su priznale tzv. Kosovo biti izvršen veliki pritisak da glasaju protiv tog predloga. Diplomata je dodao i da na rezultat glasanja mogu da utiču konsultacije među delegacijama, koje su uobičajene u ovakvim procesima.
Preporuka za vas
Komentari (0)