"U toku je velika borba za biračko telo": Zašto su baš sada izbili masovni protesti protiv Alternative za Nemačku?

Komentari

Autor: Euronews Srbija/N. Zdravković

03/02/2024

14:58

"U toku je velika borba za biračko telo": Zašto su baš sada izbili masovni protesti protiv Alternative za Nemačku? - Copyright Tanjug AP/Jacob Schroeter/dpa via AP

veličina teksta

Aa Aa

Nakon što su procurili izveštaji da su dva istaknuta člana Alternative za Nemačku (AfD) učestvovala na sastanku na kom se raspravljalo o planovima masovne deportacije građana stranog porekla, Nemačkom su počeli da se šire protesti protiv ove desničarske nemačke stranke. Ujedno sa širenjem protesta, povećavao se i broj poziva da delovanje ove stranke bude zabranjeno, ali bez obzira na to, popularnost AfD-a i dalje je prilično velika.

Povod za demonstracije bila je objava istraživačke mreže "Korektiv" o sastanku u Potsdamu na kojem su, između ostalog, učestvovali i članovi AfD-a, ali i neki uticajni preduzetnici i desni ekstremisti. Kako prenosi Dojče vele, razgovaralo se o tajnim planovima za deportacije miliona ljudi iz Nemačke, među kojima su potražioci azila i Nemci stranog porekla.

Nakon što je objavljeno da je na tom sastanku učestvovao i Roland Hatvig, lični savetnik predsednice AfD Alis Vajdel, ona ga je otpustila. Istovremeno je, međutim, optužila medije da su objavili izveštaj "Korektiva" bez provere i ocenila da je to "skandal".

Ipak, građani su izašli na ulice i to čine već tri vikenda zaredom. "Čitav Keln mrzi AfD", "Nacisti, ne hvala" i "Razmotrite zabranu AfD-a", samo su neki od transparenata koji su se pojavljivali na skupovima u nemačkim gradovima. Upravo kada je reč o potencijalnoj zabrani vodilo se i najviše polemike, pa se postavilo pitanje i zašto je ova stranka dospela toliko u fokus uprkos tome što Nemačka "grca" u mnogim drugim problemima, kao što je, između ostalog, protest poljoprivrednika.

Kako je za Euronews Srbija rekao Petar Ćurčić iz Instituta za evropske studije, Alternativa za Nemačku je u fokusu iz više razloga. Sa jedne strane, ankete javnog mnenja pokazuju da je reč o najpopularnijoj antisistemskoj stranci u Nemačkoj. Ujedno, vreme održavanja velikih protesta protiv desnice ima i simboličku poruku.

"Među levim biračima mesec januar asocira i na obračun nemačkih vlasti protiv starih revolucionara Roze Luksemburg i Karla Libknehta, a za širu nemačku javnost nedavni protesti protiv desnice su važni zbog činjenice da se održavaju oko 27. januara koji se obeležava kao Dan sećanja na žrtve holokausta. Činjenica je da je u toku velika borba za biračko telo i da vlasti pokušavaju da priviku birače na različite načine, a da se istovremeno u Nemačkoj prvi put nakon vlasti Helmuta Kola održavaju veliki štrajkovi ne samo poljoprivrednika, već i železničara. Borba ima pre svega političku funkciju odnosno sve stranke žele da antisistemski AfD udalje od najvećeg dela biračkog tela", rekao je Ćurčić.

Umesto zabrane, verovatnije fragmentisanje

AfD je, inače, posebno zanimljiv ove godine i zbog evropskih izbora i izbora u tri savezne pokrajine u istočnoj Nemačkoj gde je glavni favorit. Očekuje se da će to drugim strankama, koje su odbacile saradnju s Alternativom, otežati formiranje funkcionalnih vlada. Podrška AfD-u narasla je prošle godine zbog nezadovoljstva stanovništva vladajućom koalicijom i njenim upravljanjem u nizu kriza, od rata u Ukrajini do inflacije i javnih usluga preopterećenih imigracijom.

Kako kaže Ćurčić, za razumevanje zahteva za ukidanjem neophodno je sagledati stvari fenomenološki i u okviru aktuelnog konteksta.

"U fenomenološkom pogledu AfD se označava kao desničarska stranka. Problem sa istorijom desnice u Nemačkoj nakon 1945. godine počiva u činjenici da su brojne partije na krajnjem desnom i krajnjem levom spektru bile predmet posebnih analiza bezbednosnih službi imajući u vidu nasleđe nacizma i opasnost od komunizma, ovog drugog posebno tokom Hladnog rata. Politička kultura Nemačke zasnivala se na politici centra odnosno sputavanju krajnjih ekstremnih opcija", rekao je on.

Sa političkom, institucionalnom i ekonomskom krizom u Nemačkoj, EU i širom sveta, dodaje, pojava ekstremnih opcija otvorila je čitav niz pitanja.

"U savremenom nemačkom kontekstu stavovi pojedinih funkcionera AfD-a posebno prema migrantskoj politici, odnosu prema nemačkoj prošlosti pre 1945. godine i insistiranju na napuštanju EU smatraju se stavovima koji nisu u skladu sa višedecenijskom politikom partija desnog i levog centra i tvrđe desnice i levice. Nedavni susret funkcionera AfD, pojedinih preduzetnika i aktivista različitih desnih organizacija koje se percipiraju kao bliske neonacistima dodatno su podigli podozrenje javnosti prema AfD", dodao je on.

Ipak, kako kaže, posebno pitanje jeste da li je politika zabrane realna imajući u vidu i gotovo izvesno izdvajanje desnog krila CDU (Werteunion) iz te stranke.

"Savremeni kontekst u Evropi ukazuje da je uspon desnih stranaka veoma aktuelna pojava. Uz to, desne stranke, a vrlo verovatno i AfD će učestvovati na izborima za Evropski parlament, kao i na izborima u više nemačkih pokrajina. Prema tome za očekivati je da će AfD učestvovati na izborima. Primer nedavnih sudskih ograničenja prema stranci NPD za koju se tvrdi da je najbliža neonacističkim organizacijama može biti i indikativan za AfD u kom smeru bi trebalo da modeluje sopstvenu politiku. Realniji scenario od zabrane jeste fragmentacija desnog spektra u nekoliko partija. Pored AfD, tu bi trebalo da budu i Slobodni birači, stranka posebno jaka u Bavarskoj, i nova stranka Werteunion koju bi vodio Hans Georg Masen", rekao je Ćurčić.

Kako AfD stoji u anketama?

Alternativa za Nemačku tesno je poražena na svom prvom izbornom ispitu otkako je izašao na videlo "plan o deportaciji". Njen kandidat izgubio je od konzervativnog suparnika na okružnim administrativnim izborima čiji su rezultati odjeknuli daleko izvan lokalnog područja. U tesnom drugom krugu izbora u okrugu Sale-Orla, u jugoistočnoj pokrajini Tiringiji, kandidatu AfD-a Uveu Trumu pobedu je preoteo njegov suparnik, demokršćanin (CDU) Kristijan Hergot za 4,6 odsto.

Prema nekim anketama, podrška AfD-u prošle nedelje je pala za oko 1,5 odsto, ali je s 21,5 odsto i dalje druga najpopularnija stranka nakon CDU-a i daleko ispred sve tri vladajuće stranke levog centra, koje zajedno imaju oko 32 odsto.

Ipak, Ćurčić kaže da problem sa anketama počiva u problemu uzorka i dodaje da za sada AfD i dalje ima podršku jedne petine ili jedne šestine biračkog tela.

"AfD se suočava sa višestrukim izazovima i njegova sudbina zavisiće od mogućnosti da te probleme reši. Prvo, AfD je u unutrašnjem pogledu izrazito heterogena stranka sa različitim krilima - od nacionalističkog, konzervativnog do neoliberalnog - koja teže da preuzmu vođstvo. Drugo, AfD ima podršku naročito veliku u pokrajinama nekadašnje Istočne Nemačke gde se bore za glasače sa svim ostalim strankama, pogotovo sa Levicom i novom strankom Sare Vagenkneht. U Zapadnoj Nemačkoj, oni su neutralisani pre svega delovanjem CDU i CSU, ali u poslednje vreme pojavljuju se i stranke kao što su Slobodni birači i nova stranka Unije vrednosti (Werteunion). Usled činjenice da CDU i CSU napuštaju desne politike i približavaju se levim politikama odnosno ideologiji centra, čitav prostor desnog biračkog tela ostaje ostavljen različitim strankama. Alternativa za Nemačku, Slobodni birači i Unija vrednosti mogu biti i partneri, ali i direktni rivali na desnom spektru što može fragmentirati ovaj birački pol", zaključio je Ćurčić.