Igre 
Kriterijumi otvaraju novčanik EU: Može li Srbija ispuniti uslove za dobijanje sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan
Komentari24/01/2024
-16:19
Članovima Zajedničkog komiteta za spoljnu politiku i finansije Evropskog parlamenta, predstavnici Evropske komisije predstavili su plan rasta za Zapadni Balkan, koji predviđa šest milijardi evra za zemlje regiona, od kojih je dve milijarde u grantovima, a četiri milijarde u povoljnim kreditima. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je pre dva dana u Skoplju, na skupu Zapadni Balkan i Evropska unija, da bi Srbija prva sredstva iz Evropskog plana za rast Zapadnog Balkana mogla da dobije već u maju ili početkom juna. Ipak, za to moraju da budu ispunjeni određeni uslovi.
"Ukoliko mi budemo uspeli da do aprila usvojimo i legislativu, što znači da bi bilo važno da parlament izabere vladu što se nas tiče najkasnije, iako to nije ustavni okvir, do 15. marta i da probamo do kraja marta da izglasamo važne zakone, da bi u aprilu mogli oni da donesu u Evropi određene odluke, tako da bi to prvo raspoređivanje tog novca moglo da bude već u maju ili početkom juna", rekao je Vučić.
A direktor Generalnog direktorata za susedstvo i proširenje Gertjan Kopman poručuje da je cilj ovog plana da se ekonomski rast zemalja Zapadnog Balkana udvostruči, kako bi se što pre približile evropskim standardima.
"Regionalna integracija je preduslov za pristup zajedničkom tržištu. Drugo, očekujemo fundamentalne reforme uz našu pomoć. Isplata je uslovljena sprovođenjem strukturnih reformi, odnosno vladavine prava i borbe protiv korupcije na nacionalnom nivou. Ovo je plan, dakle, povezan sa ekonomskim razvojem, jer ako se taj region ne razvija, ne razvija se ni Evropska unija, koja čeka njihovo priključenje", rekao je Kopman.
Poslanici smatraju da je predlog dobar, ali da nije na vreme stigao u Evropski parlament.
"Predlog ima potencijal da poveća ekonomski i socijalni rast i približi Zapadni Balkan Evropskoj uniji i njenim standardima. Ipak, jasno je da proces proširenja zavisi od geopolitičkog konteksta. Ovaj plan će, nadam se, dovesti do promena u igri, jer će novac biti uslovljen reformom. Mislim da je trebalo mnogo ranije da krenemo da radimo na ovom planu, da mnogo ranije stigne u Evropski parlament. Uradićemo šta možemo da ovaj predlog što pre ugleda svetlo dana", rekao je Karlo Resler, predstavnik HDZ-a i Evropske narodne partije u EP.
Kako je rekla izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon, prema njenom mišljenju, plan je više okrenut reformama nego razvoju.
Povezane vesti
"Mi smo veoma striktni kad je reč o reformama na papiru, ali nismo takvi kad je reč o primeni. Vidimo ozbiljne probleme u pojedinim državama. Nadam se da će ovi instrumenti obezbediti veći pristup zajedničkom tržištu za mala i srednja preduzeća, a ne samo vlade", rekla je ona.
Miščević: Što pre zakoni budu usvojeni, to će nama biti olakšan proces kroz Plan rasta
Na pitanje šta Srbija treba da uradi do perioda maja ili juna kada bi mogla da budu isplaćena prva sredstva, ministarka za evropske integracije Tanja Miščević kaže za Euronews Srbija da, kao i svi sa Zapadnog Balkana, Srbija trenutno radi a jednom elementu za sprovođenje plana.
"Reč je o našoj strateškoj agendi. U njoj se nalazi lista indikativnih reformi koje će se zapravo meriti tokom tog perioda, perioda do kraja 2027. godine, i služiti kao instrument ocene napretka, da bi sredstva bila vraćena, odnosno bila isplaćena. Šta sada radimo? Radimo indikatore, znači pokušavamo da te reforme pretočimo u korake kako bi Evropska komisija, a sve je izvesnije i države članice, jer ono o čemu je parlament počeo da razgovara danas jeste kako će izgledati taj instrument finansijske pomoći i on će na neki način uključiti i države članice koje će objektivno ocenjivati da li smo napredovali", rekla je ona.
Kada je reč o zakonima koji tek treba da budu doneseni, Miščević kaže da je su oni već bili planirani, ali da je jedan značajan broj povučen iz procedure zato što je vlada raspuštena i raspisani su izbori.
"I to je set zakona koji je sad već ne tako mali, koji se odnosi i na vladavinu prava ali i na pružanje usluga, zatim na unutrašnje poslove. Znači mešavina i ekonomskih reformi ali i onoga što jeste sadržina i suština svega kada je reč o vladavini prava. Što pre, naravno, ovi zakoni budu usvojeni u parlamentu Srbije, to će biti nama olakšan proces kroz plan rasta, a to naravno znači i formiranje vlade i naravno pre toga konstituisanje skupštine", rekla je Miščević.
S obzirom na to da se apostrofira da je ovo plan za ekonomski razvoj regiona, na pitanje da li to znači automatski i manje političkih uslovljavanja, Miščević kaže da ne znači.
"Ne znači manje političkih uslovljavanja jer smo mogli čuti i u Skoplju pre nekoliko dana ali i tokom pripreme plana rasta da zapravo političko uslovljavanje ostaje jedan od suštinskih elemenata ocene za svaku od država. Tako za sve ostaje pitanje ispunjavanja obaveze iz vladavine prava, a za Beograd i Prištinu dodato je i dijalog koji je vezan za normalizaciju između Beograda i Prištine, plus ostaje naravno i deljenje evropskih vrednosti kao važan element uslovljavanja. Još uvek ne znamo kako će i na koji način ta ocena i da li će biti različita nego što je inače ocena u pregovaračkom procesu, to tek ostaje kao tema za razgovor sa Evropskom komisijom i državama članicama", rekla je Mišević.
Povezane vesti
Govoreći o tome koliko će i sami evropski izbori da budu otežavajuća okolnost, Miščević ističe da se parlament raspušta u aprilu mesecu, a procedura usvajanja odluke o ovom instrumentu koji će finansijski podržati plan podrazumeva uključivanje sve tri velike institucije.
"I tu usaglašavanje nekada traje godinama. Nadamo se da ovaj put neće toliko dugo trajati i da će taj okvir, jer ja ću vas posetiti već krajem aprila, ako se ne varam se parlament ima svoje posljednje zasednje, znači okvir za usvajanje ovog instrumenta je značajno kratak, što znači da dogovor moraju postići što pre je to moguće. Odgovor na vaše pitanje je da to je jako značajan ograničavajući faktor za usvajanje finansijskog instrumenta", rekla je ona.
Kako je dodala, predviđa se definisanje vrlo preciznih koraka tokom godine i tako sve do kraja 2027.
"Plan predviđa upravo ovaj period do kraja 2027. godine, to jeste istovremeno i otežavajuća i olakšavajuća okolnost. Otežavajuća zato što vi obećate i to morate ispuniti da biste mogli da napredujete. Ali s druge strane, vrlo jasan plan. Dakle, imate plan oko koga mora postojati saglasnost i države i institucije u državi i naravno saradnja i pomoć Evropske unije oko svega toga. I to je nešto što se pokazalo, dakle, ovo nisu izumili samo za Zapadni Balkan. Ovo je primena jednog finansijskog instrumenta i pomoći, posetiću vas, koja je posle pandemije usvojena za države članice. To je onaj fond za oporavak koji je tako značajna sredstva dao i našim susedima, državama članicama Evropske unije, omogućuju im da stanu na noge nakon pandemije. I to se pokazalo kao dobar instrument. Spisak reformi koje se ozbiljno prate, koje se ocenjuju, ako tu napredujete, onda sredstva vam bivaju data za dalje reforme", rekla je ona.
Povezane vesti
Selaković: Paket podrazumeva čitav set nekih drugih obaveza
Govoreći za Euronews Srbija o tome koliko je realno da Srbija dobije sredstva iz Plana rasta u maju ili u junu, imajući u vidu i izbore za Evropski parlament, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković kaže da je i ranije bilo prilika za licitiranje rokovima.
"Sada je situacija malo drugačija, prvenstveno zbog toga što je praktično čitav ovaj koncept rasta za Zapadni Balkan najavljen pre skoro godinu dana. Međutim, nije mnogo informacija o tome bilo dostupno, načinu na koji će čitav taj paket se primenjivati. Naravno, predstavnici, oni koji vode države Zapadnog Balkana, imaju fokus na tom finansijskom delu tog paketa i to nekako uvek ističu u prvi plan. Međutim, taj paket podrazumeva i čitav set nekih drugih obaveza koje će zemlje kandidatkinje sa Balkana morati da ispune. Između ostalog, obaveze koje se tiču zaista tih fundamentalnih reformi u oblasti vladavine prava. E, sad, činjenica jeste da mi imamo jedno ubrzavanje poslednjih nekoliko meseci aktivnosti ove tekuće Evropske komisije i ja zaista verujem da će se neka, da kažem, konkretizacija videti pre izbora koji se dešavaju u junu kako bi se na neki način zaista demonstrirala ta volja koju mi slušamo iz Brisela zadnjih godinu dana", rekla je ona.
Ono na čemu je sada fokus, kako dodaje, tiče se pre svega tog pristupa zajedničkom tržištu.
"Mi, sad, poslednjih nekoliko meseci nismo imali vladu. Imali smo vladu u tehničkom mandatu, tako da Srbija jeste izgubila u tom nekom smislu dinamike nekoliko ključnih meseci jer se nikakva vrsta aktivnosti sa Briselom nije dešavala na taj način. Šta će biti najkonkretnije rečeno, to što treba da se uradi, verovatno ćemo znati onog trenutka kada vlada bude bila formirana i kada se obnovi zvanična ta komunikacija sa Briselom. Ali ja verujem da oni jako dobro već sada procenjuju naše kapacitete i ne samo naše nego i svih ostalih zemalja i ukoliko zaista dinamika bude zahtevala da to budu određene mere koje moraju zaista jako brzo da se urade, da će to biti u skladu sa onim što i Srbija i bilo koja druga zemlja na Zapadnom Balkanu zaista može", rekla je Selaković.
Komentari (0)