Usvajanje protokola, plan rasta i evropska perspektiva: Ključne poruke susreta lidera Zapadnog Balkana i EU u Skoplju

Komentari

Autor: Euronews Srbija/Tanjug

23/01/2024

19:01

Usvajanje protokola, plan rasta i evropska perspektiva: Ključne poruke susreta lidera Zapadnog Balkana i EU u Skoplju - Copyright Tanjug/Vlada Republike Severne Makedonije

veličina teksta

Aa Aa

Sastanak između lidera Zapadnog Balkana i zvaničnika Evropske unije održan je u ponedeljak u Skoplju, a osim što se govorilo o ekonomskom približavanju, susreti su bili prilika da se još jednom ukaže na evropsku perspektivu regiona. Na skupu je usvojena zajednička izjava lidera Zapadnog Balkana u kojoj se ističe izuzetan značaj saradnje u regionu i ukazuje da Plan rasta predstavlja novu priliku za promociju ekonomskog i socijalnog približavanja regiona Evropskoj uniji.

U izjavi od 11 tačaka navodi se da zajednički napori zemalja Zapadnog Balkana imaju za cilj ne samo jačanje integracije regiona, već i približavanje široj integraciji u jedinstvenom tržištu EU. U prvoj tački je navedeno da su lideri, "uz prepoznavanje zamršenog geopolitičkog pejzaža koji karakterišu ruska agresija protiv Ukrajine i tekuća kriza na Bliskom istoku", istakli "izuzetan značaj" saradnje u regionu i integraciju sa Evropskom unijom i posvećenost unapređenju slobode kretanja kapitala, robe, usluga i ljudi.

Dalje se naglašava da novi Plan rasta Zapadnog Balkana predstavlja novu priliku za promociju ekonomske i socijalne konvergencije regiona sa Evropskom unijom kao sredstvom za napredovanje u procesu pristupanja i ističe posvećenost tome da se iskoriste mogućnosti koje Plan rasta pruža.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je učestvovao na sastanku, izjavio je da bi Srbija prva sredstva iz evropskog Plana za rast Zapadnog Balkana mogla da dobije već u maju ili početkom juna.

"Ukoliko mi budemo uspeli da do aprila usvojimo i legislativu, što znači da bi bilo važno da parlament izabere vladu što se nas tiče najkasnije, iako to nije ustavni okvir, do 15. marta i da probamo do kraja marta da izglasamo važne zakone, da bi u aprilu mogli oni da donesu u Evropi određene odluke, tako da bi to prvo raspoređivanje tog novca moglo da bude već u maju ili početkom juna", rekao je Vučić u izjavi za medije.

Dva protokola o slobodnom tržištu rada

Bivša koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Nataša Dragojlović izjavila je da je sastanak "Zapadni Balkan i EU" dobro organizovan, da su bili prisutni svi šefovi država ili vlada Zapadnog Balkana, predstavnici EU, doduše na jednom nižem nivou nego što je to uobičajeno, kao i predstavnik SAD.

U Skoplju su u okviru inicijative Otvoreni Balkan potpisana dva protokola koji će omogućiti uspostavljanje slobodnog tržišta rada za zemlje Otvorenog Balkana – u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji. Kako je poručio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, ovo tržište će obuhvatiti 11 miliona stanovnika i doprineće stvaranju boljeg poslovnog ambijenta i prevazilaženju problema sa radnom snagom.

Dragojlović je danas povodom potpisivanja dva protokola izjavila da je uvek bolje otvoriti granice i pustiti slobodan protok robe, ljudi i kapitala i omogućiti da u tako jednom slobodnom sistemu svi ojačaju, da radna snaga nesmetano cirkuliše tamo gde je potrebna i gde je bolje plaćena, da ti ljudi imaju izbor gde će da rade, a da pred njima ne stoje tako značajne formalne prepreke.

"Mi smo svedoci da Albanija ostaje bez medicinskih sestara i lekara, Srbija takođe, mada statistika pokazuje da je taj trend zaustavljen prošle godine, ali deficitarni kadrovi postoje u svim zemljama Zapadnog Balkana jer su ti ljudi odlazili u zemlje EU da tamo rade jer su bolje plaćeni", navela je ona za Tanjug.

Takođe, dodaje Dragojlovićeva, dobro je što su lideri zemalja Zapadnog Balkana koje su članice Otvorenog Balkana iskoristili samit da potpišu sporazume u okviru ove regionalne inicijative, koje su značajne za privredu i građane tih država.

"Nekako su tonovi bili malo suzdržaniji, nisam primetila neki veliki entuzijazam, što znači da je bilo nekih teških tema i da je možda došao trenutak kada više treba da se radi, nego da se priča i da se daju pompezne izjave iza kojih na kraju nikakavih akcija nema", ocenila je ona.

Uslovi za dobijanje sredstava

Iako sredstva iz plana za rast Zapadnog Balkana u vrednost od šest milijardi evra zvuče kao velika cifra, Dragojlovićeva napominje da su od toga dve milijarde nepovratna sredstva, a četiri miljarde su povoljni krediti, i dodaje da će svaka država za sebe morati da napravi plan prema četiri stuba koje je EU propisala.

"To su sve u principu dobre vesti, ali ako imamo na umu da recimo ako Srbija uspe da povuče dve milijarde do 2027. godine, Hrvatska će povući 19 milijardi strukturnih fondova zato što je ona članica, a Srbija nije. Možete da izračunate kada 19 podelite sa dva, kolika je to prednost i koju to razliku pravi u odnosu na Srbiju, i koju to razliku pravi u odnosu na kvalitet građana koji u Hrvatskoj žive i građani koji žive u Srbiji", objasnila je ona.

Prema njenim rečima, deset godina od otvaranja prve međuvladine konferencije između Srbije i EU 21. januara 2014. godine u Briselu, čime je označen početak pristupnih pregovora na političkom nivou, Srbija se nalazi na polovini puta iako je otvorila 22 pregovaračka poglavlja od 35, a privremeno zatvorila dva, s obzirom da je, kako je navela, Crna Gora sva poglavlja otvorila odavno, a tri zatvorila.

"Čak i da su otvorena sva poglavlja pitanje glasi 'Zašto za 10 godina nismo zatvorili ni jedno poglavlje?'. Ako se setimo Slovačke koja je kasno počela sa integracijama, ona je prva poglavlja otvorila 2000. godine, a 2002. ih je sva zatvorila da bi 2004. postala punopravna članica. To je sve moguće samo pitanje glasi zbog čega se čeka, zbog čega se to odlaže, zbog čega mi ne sprovodimo te ključne reforme, ne samo mi nego i drugi na Zapadnom Balkanu", istakla je Dragojlovićeva.

Koliko na sve ovo utiču i negativne ocene iz EU povodom nedavno održanih izbora u Srbiji govorila je predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić. Na pitanje da li ovi izveštaji mogu da utiču na povlačenje sredstava, Minić kaže da mogu.

"Mogu se Srbiji obustaviti sredstva iz ovog novog plana za rast Zapadnog Balkan, jer to je izrečeno u dokumentima koji se odnose na taj plan, da će biti ta ex ante uslovljenost, da će unapred biti uslovljeno izdavanje sredstava i ako Srbija izrazito krši demokratske standarde, vladavinu prava, medijske slobode, izborne uslove, onda se Srbija ne kvalifikuje za dobijanje tih sredstava", rekla je ona.

Govoreći o tome gde je Srbija danas na evropskom putu, Minić jaže da postoje ljudi koji vredno radne svoj posao i da smo više puta čuli da je Srbija spremna da otvori još jedan klaster.

"Evropska unija ima u Srbiji partnere. Da li je to vlast i dalje u punom kapacitetu, a čini se da je to dovedeno u pitanje, pogotovo što je jedna od ozbiljnih zametki i to da Srbija uopšte ne prati Evropsku uniju u odgovarajućoj meri u vezi sa spoljnom i bezbednosnom politikom. Za Srbiju će biti vrlo jasna poruka, odnosno, da li će se nešto postići da bi to bilo moguće, da li će biti nekog direktnog uslovljavanja, pa će vlast u Srbiji morati ipak neke ustupke da naprave vezano za izbore. To čekamo, jer mislim da se tu svakog dana, bukvalno, odmerava situacija. Od dana do dana", rekla je Minić.