Ukidanje dinara na Kosovu "deo šireg plana", Šljuka: "Manje Srba na KiM znači i manji pritisak oko implementacije ZSO"

Nakon što je u najnovijoj Uredbi Centralne banke Kosova objavljeno da će od 1. februara evro biti jedina dozvoljena valuta, ne prestaju da se nižu pitanja o tome kako će se ova odluka odraziti na svakodnevni život Srba u južnoj pokrajini, ali i šta se krije iza nje jer će, nesumnjivo imati loš uticaj i podstaći mlade da napuste taj prostor.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković izjavio je danas da je pokušaj ukidanja platnog prometa jedna od najtežih odluka premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija i Prištine, koja za cilj ima egzodus srpskog naroda i naglasio da Priština koristi evro na divlje, a hoće da ukine dinar, legalnu valutu.

"I Bisljimi i Kurti i svi u Prištini koriste evro na divlje i oni se sada usuđuju da govore da je dinar protivzakonit i da nema pravo da bude na prostoru Kosova i Metohije. A zapravo jedina emisiona banka koja dozvoljava valutu na Kosovu i Metohiji je Narodna banka, a ta valuta jeste dinar, a ne evro. Jer nikakav sporazum, nikakav dogovor takozvano Kosovo nikada nije potpisalo ni sa Evropskom centralnom bankom, ni sa Evropskom unijom", rekao je Petković za RTS.

Petković je saopštio da je Beograd počeo diplomatske razgovore i sastanke sa bankarskim sistemom kako bi sprečio sprovođenje ove, kako kaže, protivpravne odluke.

"Kada hoćete nekome da ukinite plate, penzije, socijalna davanja, jasno je da želite da se obračunate sa srpskim narodom", rekao je Petković.

Da evro nije legalno sredstvo plaćanja na Kosovu potvrdila je i Evropska centralna banka (ECB), s obzirom na to da je Priština jednostrano usvojila evropsku valutu 2002. godine, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu. Takođe, ECB ukazuje da Kosovo nije član EU, ali da evro od 2002. godine služi kao de fakto sredstvo plaćanja na toj teritoriji.

Šljuka: Odluka kao deo šireg plana

Aleksandar Šljuka iz Nove društvene inicjative u razgovoru za Euronews Srbija kaže da nova odluka o zabrani dinara na Kosovu za cilj ima da "maksimalno oteža život Srbima kako bi oni eventualno pod tim pritiskom napustili Kosovo".

"Kada imate takve odluke koje vam otežavaju svakodnevni život, vi jednostavno u nekom trenutku odlučite da je dosta i da eventualno želite da odete u centralnu Srbiju. Mislim da je to deo jednog šireg plana da eventualno Srbi odu, da se desi tiho iseljenje, da to ne bude ništa nasilno i pompezno, i da oni, a to je prema mom mišljenju ključno za Aljbina Kurtija, prestanu da budu politički faktor", kaže on.

Manje Srba na Kosovu značio bi i manji pritisak međunarodne zajednice na Prištinu da implementira Zajednicu srpskih opština, što inače već prologira deset godina, smatra Šljuka.

"Na početku tog procesa pre 10 godina bilo ih je negde oko 120.000. Nemam konkretne podatke jer nije bilo kompletnog popisa u srpskim sredinama, ali verujem da ih je od tada bar jedno 30-40 hiljada manje. Dakle, ukoliko se taj trend nastavi, možemo videti značajno smanjenje broja stanovnika i srpske zajednice na Kosovu, što će posledično da otvori i pitanje same potrebe za ZSO", ističe on i nastavlja:

"Jer ako vi sada imate deset opština sa srpskom većinom, a ukoliko se ovaj trend iseljavanja nastavi, verovatno će neke od tih opština prestati da budu većinski srpske. I onda se postavlja pitanje, da li treba uključiti i dalje svih 10 opština ili treba opet pogledati koje su to opštine sa srpskom većinom"

"Mislim da je najefikasnije da se ta odluka ili odloži, kao što je bilo sa nekim prethodnim odlukama poput tablica, ali ne verujem da će ona biti skroz poništena. Dakle, ta odluka je doneta i to još prošle godine. Nisam ekonomski ekspert, ali bi trebalo dogovoriti jedan tranzicioni period da bi se videlo koje je to buduće rešenje. Ovo je samo još jedna od unilateralnih odluka koje je vlada u Prištini donela", dodao je Šljuka.

Premda je ekonomska situacija u južnoj pokrajini ionako izuzetno teška, a odluka o ukidanju dinara nesumnjivo će da je oteža.

"Ljudi će morati da idu u centralnu Srbiju da dižu pare, pa da se vraćaju na Kosovo. To je stvarno iscrpljujuće, a i pitanje je koliko se isplati. Ukoliko vi morate da idete tamo-ovamo, trošite i pare na gorivo. Sve to košta i sve su to veliki problemi na koje, mislim, vlada u Prištini nije obraćala pažnju i vodila se isključivo svojim interesom", zaključio je on u razgovoru za Euronews Srbija.

Milivojević: Odluka donesena u isto vreme kada se Srbija suočava sa pritiskom

Da nova mera Centralne banke Kosova dovodi u pitanje normalan život i opstanak srpskog naroda na KiM, saglasan je i karijerni diplomata Zoran Milivojević.

"Ovo je mera koja je u funkciji strategije prištinskih institucija i prištinskih vlasti da se dovede u pitanje opstanak Srba i da se osnaži kosovska državnost. Jedna je od mera koja prati i druge mere sa simbolima državnosti, kao što je pitanje vojske", rekao je Milivojević za Tanjug.

Kako je objasnio, Priština je donela ovu meru u isto vreme kada se Srbija suočava sa pritiskom da prihvati priznanje tzv. Kosova.

"Očigledno je da su sve mere koje sprovodi Samoopredeljenje na čelu sa (Aljbinom) Kurtijem u funkciji potvrde kosovske državnosti, ali primenom sile, dakle vaninstitucionalnih mera, suprotno međunarodnom pravu i sa pokušajem da se ta kosovska državnost nametne mimo interesa i bezbednosti i stabilnosti u regionu", naveo je Milivojević.

profimedia; unsplash

On je naglasio da ova trenutna situacija predstavlja test za zapadne centre moći - Vašington i Brisel.

"Videćemo kakve će reakcije biti u Briselu, pre svega jer oni su posrednici. Videli smo poruku specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka sa oznakom 'hitno', to znači da i oni razumeju da je ovo kritična situacija, da ona može dovesti do nove destabilizacije", ukazao je Milivojević.

Prema njegovim rečima, postavlja se pitanje kako se srpskom narodu može dalje organizovati opstanak i funkcionisanje na KiM.

"Ovo je pokušavanje da se on odstrani i da se Srbija isključi sa prostora KiM, rekao bih na jedan definitivan način, a da se preostali Srbi nateraju da prihvate Kosovo kao državu i da se uključe u tu državu na način koji bi podrazumevao njeno puno funkcionisanje na celoj teritoriji", zaključio je Milivojević.

Sedmomesečni uvoz srpske robe na marginama

Zabrana platnog prometa sa Srbijom i upotrebe dinara na Kosovu i Metohiji, u stranu je pomerila još jedan problem koji traje već sedam meseci, a to je zabrana uvoza srpske robe na Kosovo. Gubici srpskih privrednika su za više od pola godine trajanja zabrane bili viši od 120 miliona evra, tvrdi Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije. Privredna komora Kosova takođe je saopštila da treba dozvoliti uvoz srpske robe jer i kosovska privreda gubi, a zabranom su najviše pogođeni građani.

Tako ni Berlinski proces, garant slobode kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala, ni Cefta sporazum o slobodnoj trgovini, ne mogu da nateraju premijera u Prištini da promeni svoju odluku o zabrani uvoza srpske robe.

"Ne želimo da bude bilo kakve diskriminacije i ne postoje nikakve trgovinske mere sa Srbijom, nego sve je ovo u skladu sa bezbednosnom situacijom za koju mi želimo da se poboljša i normalizuje", rekao je kosovski premijer Aljbin Kurti.

Kako kamioni koji prevoze sirovine, poljoprivredne mašine i pšenicu, robu koja može preko administrativne linije, nisu bezbednosni problem, a oni koji prevoze jogurt ili plazma keks jesu, prištinski premijer nije objasnio, ali jesu srpski privrednici.

"Toje jedna politička odluka Prištine o zabrani uvoza srpske robe. Utiče veoma loše i na građane i na privrednike, na privrednike zato što moraju da traže zamenu drugih dobavljača… Nema te robe koja je bila pre, i skuplja je za 20 do 30 odsto", rekao je za Euronews Srbija Saša Sekulić iz Udruženja privrednika Gračanice.

Umesto devedeset centi za litar dugotrajnog mleka, sada građani Kosova plaćaju evro i trideset pet, kilogram brašna čak dvadeset centi više nego pre. Najobičniji čips, sada je skuplji za trideset evrocenti. Stari problem za srpske privrednike na jugu, novi za one na severu.

"Mi nadomestujemo tu robu sa dobavljačima iz južnog dela, uglavnom sarađujemo sa dobavljačima iz južnog dela, pokušavamo na bilo koji način da nadomestimo tu robu, iako je to vrlo teško i nemoguće, manji je asortiman robe, međutim i navike potrošača su drugačije", rekao je Nenad Božović, privrednik iz Kosovske Mitrovice.

Potrošači se teško odlučuju na kupovinu robe koja je skuplja i neproverenog kvaliteta, pa je poslovanje, posebno srpskih privrednika, ugroženo. Zbog toga su pokrenuli peticiju, koju je do sada potpisalo preko tri hiljade građana.

"Planiramo da se obratimo Ministarstvu trgovine Kosova, vladi Kosova, takođe Kancelariji za Kosovo i Metohiju… Naravno, uputićemo zahtev i Evropskoj uniji, tj. kancelariji Evropske unije na Kosovu i američkoj ambasadi i ne znam, ostalim nekim drugim faktorima koji mogu da utiču na organe da se ta uredba ukine", dodaje Božović.

Po podacima prištinskog zavoda za statistiku, u odnosu na pretprošlu, prošle godine je vrednost robe uvezene iz uže Srbije prepolovljena - sa 400 na 198 miliona evra.