Igre 
Dodatno naoružavanje Srbije: Još 740 miliona evra za vojnu opremu - "Cilj je odvraćanje potencijalnih napadača"
Komentari17/01/2024
-07:08
Samo nekoliko dana nakon što se predsednik države pohvalio da je Srbija "tenkovska velesila" stigle su najave da će Kosovo nabaviti američke protivtenkovske rakete "Džavelin". Na akciju Prištine stigla je reakcija Beograda, odakle je najavljeno da će za Vojsku Srbije mimo sredstava predviđenih ovogodišnjim budžetom biti izdvojeno još oko 740 miliona evra za nabavku nove vojne opreme. I dok iz Ministarstva odbrane Srbije uveravaju da nove nabavke nisu povezane sa najavama Prištine, u javnosti ostaje pitanje o mogućim posledicama ovih poteza.
"Nismo vojno jaki kao Amerika, Turska ili Nemačka, ali možemo da ukažemo svetu da Kosovo krši međunarodne javno pravne norme", izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dodavši da će Srbija za dve godine biti "bogatija" za više od 145 oružja i oruđa i da će je to koštati više od milijardu evra mimo i u okviru budžeta namenjenog za opremanje Vojske Srbije.
Srbija će tako kupiti osam samohodnih haubica "Nora" iz srpske namenske industrije, 81 oklopno vozilo "Miloš" za prevoz pešadijskih jedinica, 30 kupola za borbeno vozilo "Lazar" i 26 borbenih vozila pešadije, mađarsku robu koju već nabavljamo. Uz navedeno vojno naoružanje naći će se još tri stavke vredne po 10 miliona evra o kojima Vučić nije želeo javno da govori.
"Mi pripremamo sada i novi paket od 150 miliona evra i još 400 miliona evra sve ove godine za dodatno opremanje i naoružavanje Vojske Srbije. Videćete da će ovo biti godina u kojoj ćemo se najbolje, najbrže i najsnažnije opremati. Sva ova vozila o kojima smo govorili, sva ova oprema bi trebalo da stigne do 2026. godine", rekao je Vučić.
"Naoružanje nam služi isključivo da se odbranimo"
Dodatno naoružavanje Vojske Srbije ima za cilj odvraćanje potencijalnih napada na našu zemlju, smatra analitičar Vlade Radulović.
"Vi kada imate čime da se branite i kada pokažete šta sve to imate, dakle da imate sposobnost i kapacitete da se odbranite, onda se neko ko je potencijalno planirao možda da vas napadne našao u situaciji da ipak mora neke stvari da malo bolje preračuna i prekalkuliše, da vidi da li se njemu tako nešto isplati ili ne. Isključivo nama služi da se odbranimo, a još jedan argument u prilog tome govori činjenica da smo okruženi zemljama članicama NATO, tako da bi zaista bilo suludo pokušavati bilo koga ili bilo šta napadati, rekao je Radulović.
I Priština naoružavanje svojih snaga pravda odbrambenim ciljevima. A na pitanje zašto se najsavremenije vojno naoružanje šalje onima koji ni po međunarodnim aktima, ali ni po sopstvenom ustavu, nemaju pravo na vojsku, iz NATO odgovaraju da ta alijansa nije nadležna za prištinske vojne potrebe.
Povezane vesti
"NATO ne podržava Kosovske bezbednosne snage. Ova prodaja oružja nije nešto što je NATO uradio, već pojedina država i to je njeno pravo", naveo je Đampjero Romano, šef NATO kancelarije za vezu u Beogradu.
Iz Stejt departmenta su saopštili da Sjedinjene Države nastavljaju da u potpunosti podržavaju tranziciju Kosovskih bezbednosnih snaga u multietničke, NATO odbrambene snage, te da prodaja "Džavelina" ne menja osnovni vojni balans u regionu.
Ministar kosovskih bezbednosnih snaga Ejup Maćedonci rekao je za medije na albanskom da je sprečavanje rata ustvari "priprema za rat" i da su, kako on kaže, KBS spremne da brane teritoriju i suverenitet Kosova, kao i da doprinesu mirovnim misijama zajedno sa saveznicima. On je istakao i da kosovska vlada ima program saradnje sa SAD preko kojih nabavlja opremu, naoružanje i vozila.
"U 2023. smo povećanjem budžeta za KBS na 201 milion evra dostigli NATO standard. Regrutovali smo 1.838 novih vojnika, a povećali smo plate vojnicima i oficirima. Veoma posebno dostignuće je ulaganje u sisteme naoružanja sa budžetom koji je povećan za preko 100 odsto u odnosu na 2022. godinu. U nabavku naoružanja tokom 2023. uloženo je 28 odsto više ili približno 4 miliona evra koliko su uložile prethodne vlade u sisteme naoružanja", rekao je, te dodao:
"Dronovi barjaktar su jedan od mnogih tipova savremenog sistema naoružanja kojima su opremljene KBS i koji podržavaju razvoj u skladu sa sveobuhvatnim planom tranzicije KBS. Ono što mogu da kažem je da KBS ima sve elemente za zaštitu zemlje i njenog suvereniteta, postavljanje srpske žandarmerije na granicu, samo prisustvo tri brigade predstavlja pretnju po našu zemlju i velika je opasnost kao što je i srpski Ustav koji Kosovo smatra svojom državom. Mi smo u koordinaciji sa KFOR-om kako bismo ublažili situaciju zbog ovog pristupa, ali istovremeno jačamo svoje kapacitete".
Gajić: Trebalo bi da se finansiranje vojske radi planski
Komentarišući za Euronews Srbija, Mihailo Gajić, predsednik Libek-a, kaže da će verovatno morati da se ide na povećanje fiskalnog deficita, na reviziju budžeta i da se pravi rebalans u nekom narednom peridu kako bi se obezbedio dodatni novac za vojsku jer u ovom budžetu on nije predviđen. Napominje i da nije potpuno jasno o kojim se tačno ciframa radi.
"Već svi kažu 740 miliona van onoga izvan što je već u budžetu. Kad se to sabere to izlazi nekih 910 miliona. Tako da nisu potpuno jasne cifre koje se spominju u javnosti. Mislim da je ovo jako loš način budžetiranja. Dakle, politička je odluka o tome kako će se i do koliko finansirati vojska, ali mislim da treba da se to radi na način koji je primereniji budžetskom procesu. Dakle, da se takve odluke ne donose ad hoc, nego da se zapravo uvedu u neku vrstu srednjoročnog budžetskog planiranja. Drugim rečima, da mi unapred nekoliko godina znamo kako će ići finansiranje vojske, da se to radi planski i sistemski, a ne ovako odokativno", rekao je on.
Povezane vesti
Kako je dodao, Srbija otprilike poslednjih godina troši oko dva odsto BDP na finansiranje vojske, a to je novac koji ide zaposlenima u sektru odbrane i deo sredstava se odnosi na kupovinu nove opreme i oružja. Sa najnovijim povećanjem, izdvajanje za vojsku bi bilo tri odsto BDP, što je daleko iznad proseka zemalja u regionu i Evropi.
"Setimo se da se drže tog zlatnog standarda u NATO od dva odsto, koji samo pojedine zemlje kao što su Poljska i Amerika uspevaju da ispune, ostale zemlje finansiraju svoj sistem odbrane sa mnogo manjim iznosima. Ukoliko želite da budete van velikih odbrambenih saveza kao što je NATO, to jednostavno košta i morate da imate svoj sistem odbrane, na koji ćete moći da se oslonite u slučaju neke međunarodne krize i to se sa sobom nosi troškove. Ali naravno, ne treba zaboraviti i to da ukoliko Srbija investira u sistem odbrane, mi smo de facto okruženi zemljama članicama NATO-a, tako da bilo koji sukob, ko bi bio rat na našim granicama, to znači rat sa NATO, koji Srbija šta god da radi ne može da dobije - bila naoružana do zuba, bila u potpunosti nenaoružana", naveo je Gajić.
Kako dodaje, ne znamo tačno šta će se kupovati i koliki deo ovoga će biti proizvedeno u Srbiji, kako bi se izračunalo i koliki bi bio pozitivan uticaj na privredu.
Povezane vesti
"Treba tačno da vidimo koje su cene toga da bismo mogli da možda izračunamo neki efekat multiplikatora, kako će uticati na privredu. Ali, ta vojna industrija u Srbiji je prilično mala i ovo je samo deo njene proizvodnje, tako da neće imati neki značajniji ekonomski efekat na srednji i na dugi rok. Da, dobro je što Srbija počinje da nabavlja opremu koja se proizvodi na njenoj teritoriji, ali to neće biti nešto što će se više osetiti u samoj privredi. Dakle, ne bih rekao da su ovde ekonomski parametri važni za ovakve odluke, treba da su to pre svega politički", zaključio je Gajić.
Preporuka za vas
Komentari (0)