Postizborna kriza iznedrila novo pitanje: Šta ako odbornici i poslanici opozicije ne preuzmu mandate?

Postizborna kriza ne jenjava. Dok traju protesti opozicije koju predvodi lista Srbija protiv nasilja, neki od predstavnika su govorili o tome da ne bi trebalo da  preuzmu mandate u skupštini Beograda, a o republičkom parlamentu tek treba da razmisle. Govoreći o mogućnosti nepreuzimanja mandata analitičari objačnjavaju da postoje dve mogućnosti - da se mandati verifikuju, pa da onda određeni poslanici bojkotuju rad skupštine, ili da podnesu ostavke čime i formalno ostaju bez osvojenih mesta u parlamentu.

Sutra se inače u Srbiji na nešto više od 30 mesta održavaju ponovljeni parlamentarni izbori, a u Beogradu će se opet glasati na tri biračka mesta. Međutim, umesto priprema za ponovljeno glasanje, predstavnici liste Srbija protiv nasilja traže poništavanje svih izbora i najavili su da sutra oni neće ponovo glasati.

Politikolog Vladimir Pavićević kaže da je to politički stav i odluka koja je doneta u odnosu na kontekst koji sada postoji i da može da se raspravlja o tome da li to može da donese korist u praktičnom smislu.

Euronews/Dušan Ilić

"Mislim da ovde imamo jednu situaciju oko toga kako će se konstituisati skupštine - parlament Grada Beograda i republička Skupština. Oko toga će se videti pristup svih političkih formacija, i onih koji su na vlasti, i onih koji su opozicija. Ali da li to možemo da tretiramo kao nekakav legitimni pristup? Možemo, posebno je pitanje koliko će takav pristup da bude efikasan kao metod političke borbe", rekao je Pavićević za Euronews Srbija.

Da li poslanici i odbornici mogu da ne preuzmu mandate?

Kada je reč o najavama da poslanici neće preuzeti madate u beogradskom ili republičkom parlamentu, Pavićević je objasnio proceduru.

"Što se tiče mogućnosti da neka opcija, bilo koja, prihvati ili ne prihvati mandat, mislim da je tu važno da preciziramo kako i formalno i suštinski stoji stvar. Ne postoji neka mogućnost prihvatanja ili neprihvatanja mandata, već se na osnovu rezultata na izborima verifikuju mandati odbornika, odnosno narodnih poslanika. Ta verifikacija mandata ne ide tako što će neko da glasa za to da li se verifikuju ili ne, nego se na osnovu rezultata izbora koji dolaze od GIK-a ili RIK-a samo pročita i evidentira ko je izabran za odbornika ili narodnog poslanika", ističe Vladimir Pavićević. 

Prema njegovim rečima, onog momenta kada se verifikuje dve trećine mandata, može da se kaže da je skupština konstituisana.

Tanjug/Strahinja Aćimović

"Ovo pritanje prihvatanja ili neprihvatanja madata kasnije će da se pretvori u priču da li će ti ljudi kojima je zapravo verifikovan mandat da podnesu ostavke na mesta odbornika, ili poslanika, ili će da se ponašaju kao da toga nema. Ako se budu ponašali kao da nema tih verifikovanih mandata, onda će u formalnom smislu da budu odbornici ili poslanici. U suštinskom, verovatno iz svog ugla kada budu posmatrali, neće. Ali formalno hoće. I suštinski i formalno ti mandati neće za njih biti važeći onog momenta kada se podnese ostavka na poziciju odbornika ili poslanika. To sada stvara opet jednu zanimljivu situaciju o kojoj vidim da se dosta raspravlja", navodi Vladimir Pavićević.

Šta ako svi odbornici sa jedne liste podnesu ostavke?

Kako je dodao, ako poslanici odluče da ne dolaze na sednice skupštine, to praktično znači da onda bojkotuju parlament.

"A postoji druga mogućnost, da podnesu ostavke na poziciju poslanika. Onda to znači da sledeći sa liste ulazi, i tako idemo sve do kraja liste. Onda se opet postavlja jedno zanimljivo pitanje. Zamislimo na primer da sa jedne poslaničke liste svi koji su verifikovani na osnovu ostavke ovih prethodnih odluče da i oni podnesu ostavke i da dođemo do kraja liste. Da više nema ko da se bira. E onda se, opet na osnovu izbornog rezultata i postignutog količnika u datom momentu brojanja mandata ti mandati prenose na neke druge liste. To potencijalno znači da bi ta lista mogla da ostane bez mandata u skupštini. Ja nikada nikome ne bih predložio da se na taj način bavi politikom", naveo je politikolog.

"Moj predlog - da se pokrene razgovor"

Gradonačelik Beograda Aleksandar Šapić je za Euronews Srbija rekao da će ići na nove izbore u glavnom gradu ukoliko ne bude formirana većina u gradskom parlamentu, dok opozicija nastavlja proteste. Na pitanje kakav rasplet situaicje očekuje, Pavićević je rekao da je opozicija na dan glasanja ili dan posle imala određeni slučaj i da bi se on na njihovom mestu fokusirao isključivo na Beograd.

"Međutim, ja mislim da su opozicione formacije napravile dvostruku grešku. Jedna greška se tiče koncepcijskog pristupa. Ona podrazumeva da ogroman broj ljudi u opozicionim formacijama pokušava da situaciju koju danas imamo u Srbiji poistoveti sa devedesetim godinama. A to je neuporedivo. Ako poredite, i hoćete da dođete do sličnosti ili identičnosti, to je nemoguće jer je ovo prosto neko novo vreme. Potpuno su drugačije determinante i unutrašnje i spoljne. Vi onda ne možete na osnovu takvog pristupa da napravite iskorak", smatra Vladimir Pavićević. 

Euronews

Kako dodaje, druga stvar se tiče dana kada su kamenovani prozori i vrata Skupštien grada Beograda, za šta navodi da to nije smelo da se dogodi.

"Šta je trebalo opozcija tada da uradi? Ako je već bila ideja da se u fokus stavi Beograd – u redu, prave se protesti, prsten oko Skupštine grada. Onoga momenta kada su došli do ulaza u Skupštinu grada i kada su videli da su vrata zaključana - ne smeš da obijaš i razvaljuješ ta vrata. Nego, ako si rekao - hoću da se obratim sa terase Skupštine grada, ali u tom momentu ne može, pa uradi šta može. Obrati se sa ulaza u Skupštinu grada", kaže Pavićević. 

Navodi da se umesto toga desilo jedno nasilje koje u određenoj meri delegitimizuje zahteve opozicije i da od tog momenta postoji jedna defanzivna pozicija onih političkih formacija koje su zagovarale proteste.

"Budući da za parlament Srbije nema nikakve dileme i da je tu jasna situacija, moj predlog je da, ukoliko postoje tačke spora oko Beograda, da uradimo ono što svi rade, a to je - dihalog. Da se pokrene taj razgovor, okrugli sto vlasti i opozicije, pa da vidimo šta i da se uđe u institucionalno delovanje", zaključio je Vladimir Pavićević