Bešić za Euronews Srbija: U zoni smo političke krize, protesti legitimno sredstvo, ali ovi deluju loše organizovano

Komentari

Autor: Euronews Srbija

26/12/2023

13:01

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Iako je prošlo više od nedelju dana od održavanja parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora, izborni proces daleko je od završenog. Republička izborna komisija donela je rešenje o sprovođenju ponovnog glasanja na biračkim mestima u kojima je poništeno glasanje na izborima za narodne poslanike, a sinoć je održan i osmi protest u organizaciji koalicije Srbija protiv nasilja, koja zahteva poništavanje izbora. Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Miloš Bešić za Euronews Srbija kaže da nema sumje da se nalazimo u zoni političke krize i da je nivo tenzija veoma visok, ali napominje i da protesti koji su se desili deluju prilično neorganizovano.

Podsetimo, RIK je saopštio da će pravo glasa na ponovljenim izborima imati 12.240 glasača i da će se održati na 28 mesta 30. decembra.

Noćas se, inače, oglasila i Gradska izborna komisija koja je saopštila da je Viši sud u Beogradu odbio još jednu žalbu koalicije Srbija protiv nasilja i time potvrdio stav komisije da nije nadležna za odlučivanje o poništavanju i ponavljanju izbora za narodne poslanike. Kako je istakao predsednik GIK-a Zoran Lukić, Komisija se povodom primljenog prigovora koalicije kojim je traženo poništavanje parlamentarnih izbora na svim biračkim mestima, oglasila "stvarno nenadležnom i prigovor ustupila na nadležnost Republičkoj izbornoj komisiji". Na takvu odluku Gradske izborne komisije uložena je žalba koju je Viši sud u Beogradu odbio kao neosnovanu, naveo je Lukić.

Komentarišući političku situaciju u zemlji u prethodnih osam dana, Bešić ističe da mu se čini da bi situacija mogla da esklarila, te da ne vidi nikakve indikatore da će se čitava situacija smiriti jer obe strane stoje čvrsto na dva pola.

"I ono što je najveći problem, meni se čini, bez obzira na fakticitet, bez obzira šta se dešavalo tokom izbornog procesa i u izbornom danu, mi očito imamo apsolutno odsustvo dijaloga između dve strane. Demokratija ne može da funkcioniše bez dijaloga. Mi i tu komunikaciju koju imamo između dve strane, to je na liniji vrlo, vrlo oštrih optužbi, međusobnog negiranja, dakle, to nije dijalog. Dakle, ako se ne uspostavi dijalog, bez obzira na nekakav konkretan ishod ovih dešavanja, bez obzira čak i na uzroke tih dešavanja, veoma je važno za ukupan politički ambijent da se uspostavi dijalog i ja zaista ne mogu da razumem da uopšte nemamo nikakvih indicija da će se uspostaviti nekakav dijalog", naglasio je Bešić.

Kako je dodao, nema nikaku empirijsku evidenciju da je bilo krađe izbora, ali kaže da je izvesno da postoji sumnja u regularnost izbora, a da bi institucije morale da počnu da rade svoj posao i otklone tu sumnju.

"Ja ne znam da li je to što oni govore istina ili nije, ali njihove optužbe su vrlo otvorene i institucije treba jednostavno da se otvore prema njima i u dijalogu da pokažu da njihovi dokazi nisu valjani. Ne običnim jezikom, nego prosto fakticitetom, dokazima. Da otvore biračke spiskove. Na institucijama je taj korak koji treba da naprave da otklone sumnje u regularnosti izbora. Jer je vrlo važno da imamo tu otklonjenu sumnju. To je vrlo važno za ukupne demokratske kapacitete i buduće izborne procese", naveo je Bešić.

Bešić kaže da se nada da će videti da se ukupan politički proces ponovo vrati u institucije, ne na ulice, te da nikome ne prijaju scene koje se ovih dana viđaju. Dodaje i da ovde nije reč samo o izborima, već je "akumuliran čitav niz stvari". Napomenuo je i da je duboko uveren da će svako da osudi nasilje koje se desilo na ulicama.

"Pre svega mislim na demonstrante ovde da to treba po meni posmatrati kao pojedinačne akte. Ako sam dobro razumeo izjave opozicionih lidera, oni kažu da tu nije bilo namere, da to nisu njihovi ljudi, ne znam čiji su, ali vidim da se i oni ograđuju od tih akata nasilja. Prvo nasilje treba otkloniti na ulicama, to niko ne želi u ovoj zemlji, a s druge strane, naravno da opozicija u demokratskom sistemu, da je protest legitimno sredstvo i to vlast treba da prihvati kao vrlo normalnu stvar", naveo je Bešić.

Ističe, međutim, da protesti koji su se desili izgledaju prilično neorganizovano i da mu se čini da opozicija kada poziva na protest nema tačnu sliku kako to treba da izgleda.

"Primetili smo da nema redara, nema organizacijskih elemenata, znate kada pravite protest, na vama je odgovornost koje će biti posledice tog protesta. I vi učinite sve da sprečite ono što ne želite, u ovoj situaciji govorimo o nasilju, ali i o svim drugim stvarima koje ne želite. Ja mislim da opozicija prosto pozove na protest, a tek onda situaciono reaguje da vidi šta će da se desi. Mislim da kada postoji protest treba da se organizuje na bolji način, da organizator protesta ima komunikaciju sa policijom, nadležnim organima, da sve protekne u redu, da ničije zdravlje ne bude ugroženo, da ničija bezbednost ne bude ugrožena. Naravno da je u takvom ambijentu, u takvom aranžmanu, svaki protest potpuno legitiman. To je legitimno sredstvo političke borbe", rekao je Bešić.

"Stavovi međunarodne zajednice ne treba da budu temelji našeg unutrašnjeg dijaloga"

Govoreći o reakciji međunarodne zajednice i njenoj ulozi u ovom postizbornom periodu, Bešić kaže da poslednjih desetak godina kada se kaže međunarodna zajednice, više ne ni ne zna šta to zapravo znači.

"Nekada je to značilo, tako da kažem, zemlje zapadnog kulturnog kruga, dakle Amerika plus Evropa. Evo sada dakle imamo ključne međunarodne, vrlo važne međunarodne faktore kao što su Rusija i Kina. Između njih postoji politička borba na međunarodnom planu nezavisno od Srbije i oni Srbiju vide kao teren, kao teren gde će da bilo terminiraju svoje kapacitete ili odigraju nekakvu svoju utrku", rekao je on.

Sa druge strane, napominje da postoji efekat da različiti pojedinci iz međunarodne zajednice daju različite ocene, onda se naravno dve strane u ovom slučaju u Srbiji uvek pozivaju na one koji njima odgovaraju i to samo dalje produbljuje sukob.

"Ja mislim da naš problem nije međunarodna zajednica, ja mislim da stavovi međunarodne zajednice i njihovi funkcioneri ne treba da budu temelji našeg unutrašnjeg dijaloga. Mislim da zaista treba da postoji iskrena volja, želja i energija svih aktera, svih aktera, dakle naročito ovih koji su na polovima, da svakako unutar institucija obave, ali zaista dijalog. Ne međusobno isključivanje, ne međusobno okruživanje, nego dijalog koji će naravno da nekada na neki način, na duge staze, dakle taj dijalog ne može da se postavi odmah tako lako, treba krenuti i da vremenom prosto imamo jedan legitiman politički izborni sistem kako bi imali uopšte i legitimnu vlast", zaključio je Bešić.