Okršaj Kurtija i Rame posle foruma u Skoplju: Optužuju se za "ideje bez vizije" i "politiku na leđima građana"
Komentari31/07/2021
-08:05
Ekonomski forum za regionalnu saradnju u Skoplju, bio je nova prilika za iskazivanje nesuglasica između albanskog premijera Edija Rame i kosovskog premijera Aljbina Kurtija. Njih dvojica ovoga puta su iskazali suprotne stavove o inicijativi "mini Šengen", a direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov za Euronews Srbija ističe da je reč o nastavku odnosa koji "nikada nisu bili harmonični".
Loš odnos Edija Rame i Aljbina Kurtija ne datira od skoro. Njih dvojica su imali drugačije poglede i kada je reč o pitanju učešća Kurtijeve stranke za izborima u Albaniji. Ovih dana su vlasti u Prištini regionalnu inicjativu, koja je dobila novo ime "Open Balkan", nazvali inicijativom bez vizije, na šta je oštro reagovao Edi Rama.
Iako su se predstavnici Prištine Vašingtonskim sporazumom obavezali u septembru prošle godine da će se priključiti inicijativi, to se i dalje nije dogodilo. Iz kabineta kosovskog premijera Aljbina Kurtija za Radio Slobodna Evropa naveli su da su "stavovi o ideji iz Novog Sada, takozvanom mini Šengenu, poznati".
"Inicijativa iz Novog Sada nema naše odobrenje i kao rezultat toga nismo dobili zvaničan poziv za učešće na sastanku. Za nas je takozvani mini Šengen inicijativa bez vizije za region. Predložili smo unapređenje regionalne saradnje kroz CEFTA (Centralnoevropski trgovinski sporazum) i SEFTA (Sporazum o slobodnoj trgovini jugoistočne Evrope), prema modelu EFTA-EEA (Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu i Evropske ekonomske oblasti), od čega bi sve zemlje Zapadnog Balkana imale koristi istovremeno", navode iz kosovske vlade.
Ubrzo je stigao odgovor od Edija Rame koji se ticao inicijative ali i politike koju sprovodi aktuelni kosovski premijer. On je rekao da "ko god kaže da je ova inicijativa osmišljena u podrumima bivše Jugoslavije, živi u paralelnom svetu".
"Drugo, on živi za politiku na leđima građana, a ne za poboljšanje blagostanja i za izgradnju mostova među ljudima i treće, zaboravlja da ako ovako krenemo, onda možemo reći da je i Evropska unija Velika Jugoslavija. Ako je Evropska unija velika Jugoslavija, ovo je mala Jugoslavija", naveo je Rama.
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov je naveo da Kurti u celoj priči pokazuje veliki otpor zato što se ne zna u kojoj varijanti Kosovo ulazi u mini Šengen.
"Da li kao deo Srbije jer nisu završeni pregovori u Briselu, nije se došlo do nekog sporazuma. To je na neki način smišljeno od strane Vašingtona da premosti taj jaz koji postoji između Srbije i Kosova, zato što je tu Albanija, i onda bi to nekako ublažavalo celu priču. Međutim, Kurti očito ne želi to", rekao je Aleksandar Popov za Euronews Srbija.
Dodaje da Kurti inicijativu "očito ni u buduće neće prihvatiti", čekajući završnicu pregovora da vidi da li će doći do "obostranog priznanja koje on priželjkuje ili nekog pravno-obavezujućeg sporazuma".
"Dotle će cela stvar biti na čekanju što se tiče Aljbina Kurtija", napominje Popov.
"Odnosi Kurtija i Rame nikada nisu bili harmonični"
Kada je reč generalno o odnosima Rame i Kurtija, Popov ističe da oni "nikada nisu bili harmonični", te napominje da se njih dvojica "personalno ne trpe".
Na pitanje da li bi i kako njihov lični odnos, odnosno trzavice, mogle da utiču na mini Šengen i sveukupne odnose Prištine i Tirane, kaže da je generalna pojava na Balkanu "da je mnogo toga na personalnoj osnovi".
"I u ovom slučaju mnogo toga zavisi od tog personalnog odnosa. Vučić i Rama imaju jedan dobar personalni odnos. Kada bi se tamo promenila garnitura, nije sigurno da bi taj mini Šengen funkcionisao kao dosad", rekao je on.
S tim u vezi pominje i odnose predsednika Srbije i premijera Mađarske Viktora Obrana, koji su, kako kaže, na personalnoj osnovi.
"Ja ne znam dokle će Rama biti na vlasti, ali u svakom slučaju dokle god je Rama tu, taj animozitet između njega i Kurtija će ostati, ali i ovi neki korektni odnosi između njega i Vučića", rekao je Popov.
Poziv celom regionu da se priključi inicijativi
Inicijativa mini Šengen je potekla u Novom Sadu, oktobra 2019. godine. Početnim dogovorima, bilo je planirano da se do kraja 2021. godine ostvare četiri slobode - kretanja robe, ljudi, usluga i kapitala, koje su bile temelj Evropske ekonomske zajednice iz koje je nastala Evropska unija.
Konkretan benefit ove inicijative do sada je pojačana i tešnja saradnja ekonimija, kao i prelazak granica samo uz ličnu kartu.
Lideri tri zemlje saglasili su se u Skoplju i da bi pridruživanje drugih zemalja sa Zapadnog Balkana ovoj inicijativi bilo značajno za dalji razvoj saradnje u ovom regionu.
Inicijativa koja se do sada razvijala pod nazivom mini Šengen, od juče je inicijativa Open Balkan, što ističe upravo težnju ka povezivanju čitavog Balkana koji bi se na taj način približio evropskoj ideji o jedinstvenom tržištu.
"Open Balkan izgrađen je prema istoj viziji kao jednstveno regionalno tržište koje predviđa Berlinski proces, te pozivamo i ostale iz regiona da nam se pridruže u napredovanju, implementaciji i upoznavanja naših regionalnih obaveza", zaključuje se u zajedničkom saopštenju trojice lidera.
Naredni sastanak najavljen je za početak novembra u Beogradu, dok će se u decembru lideri inicijative Open Balkan sastati u Tirani.
Komentari (0)