Lideri Zapadnog Balkana danas u Briselu: Šta donosi samit sa EU-za Srbiju ključni vladavina prava i odnosi sa Prištinom

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Tanjug

13/12/2023

11:05

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Samit Evropske unije i Zapadnog Balkana održava se danas u Briselu. Lideri zemalja članica sastaće se sa predstavnicima zapadnobalkanske šestoke što će, kako se navodi, biti prilika da se potvrdi perspektiva članstva Zapadnog Balkana u EU. Uz to, biće istaknuta i potreba za reformama koje su potkrpeljene evropskim vrednostima i principima. Na kraju ovog sastanka trebalo bi da bude usvojena i zajednička deklaracija.

Dopisnica Euronews Srbija iz Brisela imala je uvid u nacrt tok dokumenta. U ovoj verziji navodi se da će se tražiti da se procesu pristupanja da jedno ubrzanje koje bi svakako trebalo da bude zasnovano na reformama i sopstvenim zaslugama. Takođe će se tražiti određena postignuća kad je u pitanju vladavina prava, ali se ističe i potreba da se napreduje kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala i borbi protiv korupcije.

Dalje, urguraće se i da dođe do brzog i održivog napretka kada je u pitanju puno usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući sve restriktivne mere. Ističe se i da jasna vizija zajedničke budućnosti podrazumeva i deljenje zajedničke vrednosti, ali i zajedničke odgovornosti.

"Jedan poseban deo odnosi se i na Beograd i Prištinu, odnosno odnose između dve strane i obe se i kroz ovu deklaraciju pozivaju da što više učine po pitanju napretka na putu ka normalizaciji. Pozdravljaju se sporazum na putu ka normalizaciji dogovoren u Briselu, kao i njegov implementaccioni aneks iz Ohrida i obe strane se takođe pozivaju da bez odlaganja i što pre bez bilo kakvih preduslova nastave da rade na ispunjavanju ne samo onoga što je dogovoreno u Briselu i Ohridu nego i svim prethodno postignutim sporazumima", navela je dopisnica Teodora Vasiljević.

Inače, Savet za opšte poslove usvojio je sinoć zaključke o politici proširenja, a više pažnje u ovom trenutku posvećuje se Ukrajini, Moldaviji i Gruziji, kao i Bosni i Hercegovini, u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana.

Ministri evropskih poslova juče je trebalo da usvoje zakključke u kojima je u nacrtu stajalo da se preporučuje otvaranje pristupnih pregovora sa Ukrajinom, Moldavijom, BiH, kao i dodeljivanje statusa kandidata Gruziji. Međutim, ministri su uspeli da se usaglse oko zaključaka tek onog trenutka kada je taj deo uklonjen.

"Što se tiče ostalih zemalja među kojima je i Srbija, ti zaključci su usvojeni i pretpostavlja da se da će oni kao takvi da budu i podržani i od samih lidera. Radi se o zaključcima gde je to da Evropski savet poziva Evropsku komisiju i njenog visokog predstavnika što hitnije pre kraja januara 2024. predlože savetu izmene i dopune merila 35 pristupnih pregovora, odnosno da se u Poglavlje 35 ubaci sporazum iz Brisela i njegov implementacioni aneks. U istim zaključncima se navodi da će reforma u oblasti vladavine prava i odnosi sa Prištinom odrediti dalji tok pregovora Srbije sa EU", navela je dopisnica.

Samitom će predsedavati predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji će, zajedno sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, predstavljati EU.

Glavne teme razgovora tokom današnjeg samita,koji će početi u 17 sati trebalo bi da budu približavanje partnera sa Zapadnog Balkana EU i napredak u procesu postepene integracije, izgradnja ekonomske osnove za budućnost, "ublažavanje uticaja ruske agresije na Ukrajinu" i intenziviranje političkog angažmana i jačanje bezbednosti i izgradnja otpornosti, navode iz Evropskog saveta.

Na kraju sastanka očekuje se zajednička konferencija za novinare Mišela i Fon der Lajen, kao i da će lideri objaviti deklaraciju.

Fon der Lajen poziva EU da nastavi s podrškom Ukrajini "koliko god je potrebno"

Predsednica Evropske komisije Urusla fon der Lajen pozvala je članice bloka da nastave s podrškom Ukrajini "koliko god je potrebno", pre samita Evropske unije ove nedelje.

"Kako se rat (u Ukrajini) odugovlači, moramo da pokažemo šta znači podržavati Ukrajinu koliko god je potrebno", izjavila je fon der Lajen.

Evropska komisija je predložila da se na samitu donese odluka o početku pregovora o članstvu Ukrajine u EU, kada Kijev bude ispunio četiri prethodno zatražena uslova, od kojih je, prema rečima Fon der Lajen, preostao samo još jedan koji se tiče oligarhije u zemlji, prenosi Rojters.

Mađarska se protivi početku pregovora s Ukrajinom, nazvavši ukrajinsko članstvo "crvenom linijom" za Budimpeštu, dok EU i mađarski zvaničnici tvrde da bi mogli da postignu dogovor oko mađarskog protivljenja da se do 2027. godine Ukrajini dodeli 50 milijardi evra ekonomske pomoći.

Jedan od uslova za pristanak Mađarske na pomoć Kijevu može biti odmrzavanje sredstava EU za finansiranje Mađarske u vrednosti od 30 milijardi evra, koje je blok ranije uskratio Budimpešti zbog nezadovoljavanja demokratskih standarda Unije.