Igre 
"Mladi su vrlo zahtevni birači": Koliko su zainteresovani za izbore i kako stranke pokušavaju da ih pridobiju
Komentari24/11/2023
-08:00
U Srbiji živi oko 800.000 mladih od 18 do 30 godina, što je oko 15 odsto biračkog tela. U javnosti vlada uverenje da su mladi nezainteresovani za politiku, već da se angažuju samo kada su ugroženi njihovi neposredni interesi. Ipak, istraživanja Krovne organizacije mladih to demantuju jer pokazuju da je čak dve trećine mladih spremno da izađe na izbore.
Istraživanja pokazuju da je na prošlim izborima glasala samo polovina, ali podaci iz aprila kažu bi na glasanje izašlo 65 odsto. U Krovnoj organizaciji mladih veruju da je taj procenat u međuvremenu porastao.
"Mislim da nas je maj dosta osvestio, u smislu koliko moramo da brinemo o tome da nam najugroženije društvene grupe nisu zaštićene. Pitanje bezbednosti, pitanje sigurnosti u formalnom obrazovanju, ali i šire u javnom prostrou, mislim da je sada posebno jedna od tema koje su važne mladim ljudima. Takođe, teme mentalnog zdravlja, ali izuzetno teška ekonomska situacija u kojoj se mlada osoba nalazi", rekla je za Euronews Srbija Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih.
Da ne iznenađuje podatak da je dve trećine mladih spremno da izađe na izbore smatra socijalna psihološkinja sa FPN Ivana Jakšić, ali i naglašava da je to jedan optimističan podatak.
"Izlazak na izbore je socijalno poželjna društvena radnja i većina mladih nema ništa protiv toga, ali ono što nam kasnije pokazuju podaci jeste da se na putu do realizacije te odluke ispreči mnogo prepreka. Na prvom mestu nedostupnost birališta za mlade. Veliki deo mladih ne stanuje u mestima u kojima je prijavljeno njihovo boravište i onda im je potreban dodatni korak, dodatno angažovanje da bi realizovali tu svoju načelnu nameru da izađu na izbore", rekla je Jakšić za Euronews Srbija.
Ona smatra da su mladi "skupa izborna ciljna grupa", da ih je teško pokrenuti i da su vrlo zahtevni birači.
"Oni su idealisti, vrlo su radikalni i onda je realpolitici teško da plasira poruke ka njima, a političari često imaju ograničene resurse i moraju da se odluče kome će se obratiti. Nije izvesno ukoliko se obratite mladima da će i zadobiti njihovu podršku, jer su mladi usmereni protiv autoriteta i establišmenta. Mladi su načelno vrlo protiv vlasti i čini mi se da se oni izvlače uoči izbora baš od strane te opozicione javnosti koja u njima vidi veliki potencijal, ali zaborave na to koliko je teško pokrenuti mlade, zainteresovati ih, koliko je teško plasirati prave poruke", rekla je Jakšić.
Povezane vesti
Ona navodi da je izlaznost na izbore načelno najmanja u grupi mladih, jer nisu iskusni sa tim procesom, nemaju dovoljno psiholoških resursa da se bave politikom u tom periodu jer su njihovi razvojni zadaci tada drugačiji, zatim jedan deo se tada obrazuje, a i teme u politici nisu nešto što njih tada interesuje.
Euronews
Jakšić kaže da je studente teže zainteresovati i da su njihove teme obrazovanje u koje su se već uključili i interpersonalni odnosi, od 25. godine to postaje pitanje zapošljavanja, stanovanja, i tek nakon 30. i druge velike životne teme.
"Kako su stariji, od 25. godine, veliki deo završava fakultete, ulaze jače na tržište rada, onda vidimo kako oni sve više izlaze na birališta, jer shvataju da ih se te politike tiču", rekla je ona i dodala da posle 30. godine, kada zasnuju porodice i deca im krenu u vrtiće, masovnije izlaze na izbore.
Kako pridobiti mlade
Da je glas mladih snaga na koju se računa govori i tok izborne kampanje. Pažnja se privlači pečenjem palačinki i studentskim karticama, obećanjima o izgradnji novih studentskih domova i, uz partiju uličnog basketa, većim budžetskim izdvajanjima za omladinu.
To što političari prelaze na društvene mreže kao kanale komunikacije koje koriste mladi, uključujući i TikTok, Ivana Jakšić vidi kao vrlo mudar potez, ali i navodi da nije dovoljno da se samo tamo pojave već da sadržaji koji se plasiraju budu interaktivni.
"Dva su uslova da mlade regrutujemo, moramo da se sretnemo sa njima tamo gde se nalaze, a oni se nalaze na socijalnim mrežama i važno je da usmerimo prave poruke ka njima, da ih zainteresujemo onim politikama koje se njih tiču", rekla je ona.
Ukoliko se uključe mladi, ukoliko oni treba da naprave selfi ili ako se pokrene neki haštag, Jakšić kaže da ta vrsta lične uključenosti i ličnog povezivanja je potrebna za bilo kakvo angažovanje i vrlo je značajna za motivaciju, pa tako i za političku motivaciju.
Povezane vesti
Šta kažu mladi
U Srbiji je 2005. godine rođeno oko 72.000 beba, a 18 godina kasnije, bebe su postale glasači. Jedan od njih biće i srednjoškolac David Ilić koji će na dan izbora biti punoletan tek mesec dana.
"Obavezno izlazim, mislim da svi treba da izađemo na izbore, to je naša dužnost, za koga ćemo da glasamo to je manje bitno, ali treba da se izađe svakako. Ako ja kažem 'jedan moj glas neće ništa da promeni', onda će tako svi da kažu i čemu poenta? Treba svi da izađemo i ako svi izađemo onda možemo nešto da promenimo", rekao je Ilić za Euronews Srbija.
Euronews
Sličnog raspoloženja su i nešto stariji studenti, a pojedini koji su iz unutrašnjosti kažu da će zbog fakultetskih obaveza privremeno promeniti biračko mesto.
"Mislim da je jako važno da mladi ljudi izađu na izbore i da kažu šta misle da je ispravno i za koga oni misle da treba da bude na čelu države, tj. na vlasti", rekla je za Euronews Srbija dvadesetogodišnja Marina.
Njen vršnjak Uroš je rekao da ako svi glasaju i to za prave ljude, tek tada mogu nešto da postignu, dok osamnaestogodišnja Anđela kaže da će na izbore da izađe, ali da ne zna koliko su stranke koje na njima učestvuju iskrene.
Komentari (0)