Igre 
Ko poziva Nišlije sa pitanjima o izborima? Poverenik: Građani nemaju obavezu da odgovaraju na telefonske ankete
Komentari22/11/2023
-07:07
Predizbornu kampanju uobičajeno prate i telefonski pozivi i ankete u kojima građani ocenjuju rad vlade i izjašnjavaju se o izlasku na izbore. Širom Srbije brojni građani svakodnevno, najčešće sa fiksnih telefona, dobijaju takve pozive. Nišlije tvrde da su za te namene u tom gradu organizovani i takozvani "kol centri", a stručnjaci za marketinška istraživanja da su te ankete sporne.
"Koliko ste zadovoljni radom Vlade Srbije" - poziv i pitanje koje proteklih dana dobijaju brojne Nišlije.
"Na kraju je bilo i pitanje - Za koga ćete glasati, rekao sam da to neću da im kažem", rekao je jedan Nišlija.
Neki od njih se nisu javili, iako su pozivi stizali nekoliko puta u toku dana.
"Bili su uporni, ali sam znala o čemu se radi, rekao mi je suprug, i njega zvali. On ih je pitao odakle im broj telefona, i oni su tada spustili slušalicu", rekla je jedna građanka.
Oni koji su bili spremni da odgovaraju, kažu da ih nisu pitali za demografske podatke koji su, kažu, uobičajeni u ozbiljnom istraživanju.
"Nas niko nije pitao, a zvali su iz iste kuće mene, moju suprugu i rodjaku koja živi na spratu u kratkom vremenskom roku, nema pitanja ni o polu, ni o starosti, mestu stanovanja i drugim demografskim pitanjima koja su standardna i važna. Važno je to staviti u neki kontekst neke ciljne grupe po starosti, polu i tako dalje", rekao je stručnjak za marketinška istraživanja Nikola Jovanović.
Povezane vesti
Aktivistkinja Danijela Vujošević objašnjava da je reč o takozvanoj "tepih anketi". Pozivi su stizali u istoj ulici, zrgradi, istim ljudima sa različitih mobilnih operatera. I Srđan Nonić, aktivista i urednik portala Niška inicijativa kaže da pozivi stižu na određene brojeve telefona i da "nisu slučajno zvali".
"Očigledno po tim nekim spiskovima imaju bazu telefona i oni nasumično zovu i ne zanima ih koga zovu - mlado, staro, muško, žensko", rekao je Nonić.
Jovanović kaže da oni koji zovu očigledno imaju demografske podatke građana, da ih na neki način povezuju sa adresama i brojevima telefona. To je, kaže, mimo svih pravila i kodeksa marketinških istraživanja. Sumnja da krajnji cilj ankete nije ocena rada vlade.
"Već je više cilj da se dobiju tačni podaci o svakom pojedinačnom slučaju, o svakom čoveku i stavu da li izlazi na izbore i za koga će glasati", dodao je on.
Oni koji to rade predstavljaju se u ime agencije čije je sedište u Beogradu, ali zovu sa fiksnih brojeva u Nišu. Aktivistima sa kojima je Euronews Srbija razgovarao potvrđeno je da to rade sa nekoliko lokacija u gradu, jedna je u hali Čair. Ljudi koje smo tamo zatekli nisu bili spemni da učestvuju u našoj anketi.
"To su ljudi koje smo videli ovde i u radno vreme. Vidimo da se sada vraćaju na posao u kol centar, to su ti pozivari", rekao je Nonić.
Koje pravno lice zakupljuje prostor u hali, za koje namene i za koji period pitanje su na koja čekamo odgovore iz Sportskog centra Čair.
Povezane vesti
Marinović: Građani nemaju obavezu da odgovaraju na pitanja iz telefonskih predizbornih anketa
Govoreći o ovom slučaju i o tome na koji način ove grupe dolaze do podataka građana, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović rekao je za Euronews Srbija da to treba istražiti.
"Naravno, mi to ne znamo. Različita je situacija kada agencije ovako na ulici uživo intervjušu i anketiraju građane. A drugo je kada se šalju telefonski pozivi. Svako može da nas pozove telefonom, vas i da se predstavi kao bilo ko i da kaže da zove u nečije ime, u tu i tu svrhu. Zato ne treba prihvatiti zdravo za gotovo da je to zaista onaj ko se predstavlja da jeste. Pogotovo što nikad ne kažu puno ime i prezime i tako dalje, nego obično kažu samo ime i u ime koga zovu. Bilo je u prethodnih godinama slučajeva, pogotovo u vreme izbora, da bude lažno predstavljanje. Da zovu iz jedne političke opcije, a da se predstavi kao da zovu iz druge. U svakom slučaju, građanin koji ne želi da daje podatke, koji ne želi da učestvuje u anketi, on to ne mora. Dakle, nema nikakvu obavezu, bez obzira ko je sa druge strane žice, kako se predstavi, nema obavezu da bilo šta kaže o sebi", rekao je poverenik.
Sa druge strane, dodaje, građanin ima pravo da pita otkud onome koji ga je pozvao njegovi podaci.
"U zavisnosti od odgovora, prvo da li će odgovora biti ili neće, da napravi sledeće korake. Da pretpostavi, recimo, ako se neko pozove i predstavi da zove u ime jedne političke stranke, onda građanin može da se obrati toj političkoj stranci i da pita da li obrađaju njegove podatke, to je prvo pitanje. Drugo, koje podatke, koji tip podataka, na osnovu kog pravnog osnova, u koju svrhu, koliko će čuvati te podatke, koliko je predviđeno da se čuva, da li će slučajno te podatke nekome prenositi, pogotovo u drugu državu ili međunarodnu organizaciju i kakva su njegova prava", rekao je on.
Ukoliko iza poziva stoji neka politička stranka, a da građanin nije član iste, postavlja se pitanje odakle partiji podaci.
"To je dobro pitanje, može biti više izvora. Jedan izvor može biti da je građanin ipak sam dao te podatke, iako nije član. Na primer, bila je pored neke pijace neka peticija za zaštitu životinja, za uređenje parka, za bilo šta. I građanin je prolazio, svideo mu se razlog peticije, potpisao je peticiju, dao svoje ime i prezime, matični broj ili već što je traženo, svojevoljno je pristao. On nije dao svrhu pozivanja telefonom u vreme predizbornih aktivnosti ili anketiranja i slično. On je dao u tu konkretnu svrhu, dakle podržao je tu akciju s jedne strane. S druge strane, može da se desi da je ta stranka pribavila podatke o nekome ko zakonito raspolaže i obrađuje ih", rekao je Marinović.
Kako napominje, svaki građanin ima pravo da se obrati operateru, pružaocu usluge elektronskih komunikacija sa jednim vrstom zahteva ili prigovora da je dobio poziv sa uznemirujućim sadržajem ili neki drugi kratki poziv ili poruku i da želi da to prestane.
"Onda operater naravno prati komunikaciju i postupa u zavisnosti od toga da li je korisnik koji je pozivao građanina njegov korisnik ili korisnik nekog drugog pružaoca usluge. Ukoliko je njegov, on je dužan da ga upozori, opomene. Ukoliko se slučajno uznemiravanje ponovi, on može da preduzme i druge mere, među kojima čak može doći do toga da se usluga potpuno ili privremeno prekine. Ukoliko nije njegov korisnik, on je dužan da to drugog operatera obavesti, u tome da mu prosledi zahtev, odnosno prijavu građanina korisnika usluge, i onda taj drugi operater je dužan prema tom svom korisniku sa čijeg broja telefona je došlo u uznemiravanje da primeni ove mere koje sam rekao", rekao je poverenik.
Govoreći o tome kakve su sankcije za one koji zloupotrebljavaju lične podatke građana, Marinović kaže da to zavisi od onoga šta je prekršeno.
"Sad, zakon pravi razliku u odnosu na to da li neko ima pravo da obrađuje vaše podatke ili nema. Ukoliko ima pravo, i tada naravno podleže takozvanim načelima obrade podataka pa ako prekriši, i za to ima sankcije. Ali mi sad govorimo o situaciji kada nema. Dakle, ovde, u ovoj hipotetičkoj situaciji o kojoj pričamo, prekršene su nekoliko normi iz zakona. Prvo, nije zasnovana na zakonu. Drugo, ukoliko je prikupljeno na jedan način podaci, ono što sam rekao primer, nisu, ne koriste se i ne obrađuju u svrhu za koju su prikupljeni. A, postoji načelo graničenja na svrhu obrade. Prema tome, svaka od tih da kažem, od tih kršenja zakona, povlači sankciju za onog rukovodioca koji ima svojstvo pravnog lica. Sankcije od 50.000 do 2 miliona dinara, to je prekršena sankcija i nju izriče prekršeni sud. Naravno, pravo da podnese zahtev za pokretanje prekršenog postupka, od tog suda ima poverenik, kada utvrdi da je došlo do povrede zakona", rekao je on.
Marinović je najavio i da će sutra da bude održana konferencija u Privrednoj komori Srbije koja je posvećena analizi propisa o obradi podataka o ličnosti u sveri radnih odnosa i načinima za usklađivanje tih propisa sa zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Komentari (0)