Usvojen plan usklađivanja viznog režima sa EU: Stručnjaci predviđaju da će tri zemlje biti poslednje na toj listi

Srbija je spisak od 22 zemlje, kojima bi trebala da uvede vize i da na taj način svoj vizni režim harmonizuje za zemljama EU, svela na 16, ali će se u narednom periodu intezivnije raditi na tome da se ovaj broj dodatno smanji. Ovo potvrđuje nedavna vest da je Vlada Srbije usvojila Zaključak o usvajanju Plana harmonizacije viznog režima, što je, kako se navodi, jedna od obaveza naše zemlje na putu evropskih integracija.

Međutim rok i tempo koji bi Srbija trebalo da prati nisu poznati i definitvni, ali sagovornici Euronews Srbija saglasni su oko toga da vizna hamronizacija znači potpuno usklađivanje naše zemlje sa evorpskim standardima. Kažu da je to potrebno ukoliko Srbija želi da zvanično bude deo evropskog bloka, ali i da očekuju da če Kina, Rusija i Turska biti poslednje na spisku obaveza koje će se čekirati kao ispunjene. 

Podstimo, u nedavno objavljenom izveštaju Evropske komisije pominju se migracije i primećuje se značajan napredak zbog uvođenja viznog režima za šest zemalja, među kojima su Tunis, Burundi, Gvineja Bisao, Bolivija, Indija i Kuba. Međutim, na spisku spornih nalazi se još njih 16: Jermenija, Azerbejdžan, Bahrein, Belorusija, Kina, Indonezija, Jamajka, Kirgistan, Kuvajt, Kazahstan, Mongolija, Oman, Katar, Rusija, Surinam i Turska.

Tanjug/Vlada Republike Srbije/ Peđa Vučković

Resorna komesarka Ilva Johanson ovim povodom je u nekoliko navrata pominjala da je pre godinu dana u Evropskoj uniji zabeležen ogroman porast neregularnih migracija i to upravo preko zapadnobalkanske rute pa je ovim povodom pomenula i Srbiju. 

Međutim, Johanson je nedavno kometarišući viznu harmonizaciju za Euronews Srbija rekla da je uprkos tome Srbija obećala da će uskladiti svoju viznu politiku sa Evropom i da ona to čini "korak po korak". 

"Imali smo ministarski sastanak Evropska unija-Zapadni Balkan sa ministrima unutrašnjih poslova pre mesec dana u Skoplju i to je bila jedna od tema, gde smo mogli da vidimo da su neke od zemalja Zapadnog Balkana više uskladile svoje vizne režime od drugih i to je ono što ja vrlo naglašavam, bilateralno sa Srbijom. Imala sam i dobar razgovor sa premijerkom na ovu temu i oni su spremni da se usklade sa viznim politikama, posebno sa onim zemljama sa kojima mi imamo najviše problema kada su u pitanju neregularni dolasci. Tako da, pozdravljam ovu odluku", zaključila je Johanson. 

"Bezvizni režim Srbije nije po standardima EU"

Novinarka "European Western Balkans" i  istraživačica Centra savremene politike Sofija Popović objašnjava za Euronews Srbija da nije sporno to da je vizno usklađivanje Srbije sa Evopom tokom protekle dve godine u više narata bilo tema među evropskim zvaničnicima, kao i da su iz Evorpske komisije više puta poručivali Srbiji da je nephodno da konkretnije radi na tome.

"To je važno pitanje jer Srbija uživa bezvizni režim, a to dalje znači da je potrebno da radimo na tome da pratimo evropske standarde u toj oblasti. Međutim, Srbija u jednom periodu to nije radila, ali je kasnije počela polako da se usklađuje. Mi smo videli najave Ministarstva za evorpske integracije da će se Srbija progresivno usklađivati sa viznim politikama EU i to smo mi uradili, ali za one zemlje gde nama to nije politički mnogo teško", kaže ona.

Kako dodaje, sada je ostalo da se Srbija uskladi sa onim zemljama sa kojima ima dobre bileteralne odnose.

"Tu pre svega mislim na odnose sa Rusijom, Azerbejdžanom, Turskom i Kinom. Međutim, to će ići malo teže i to je nešto što smo mogli da vidimo u dosadašnjem izveštaju EK. Pretpostavljam do sada to nismo uradili zbog naših političkih odnosa, ali bez sumnje je to nešto na čemu će EU nastaviti da insistira", kaže ona.

profimedia

Popović objašnjava da je ovde pitanje migracija takođe u fokusu, naročito zbog migrantske krize koja je za nama, ali i rizika da ona ponovo eskalira zbog globalne situacije.

"EU je jednako važna bezbenost njenih granica i usklađivanje vizne politike naravno da ima veze sa migracijama. Mi smo uskladili to što nam je bilo lakše, ali pritisci će se tek osećati. Setite se da smo pre godinu dana najavili da ćemo uskaladiti viznu politiku i da ćemo pojačati kapacitete mirovne misije. To se inače i očekuje od nas jer je to deo našeg poglavlja 31. Za sada se to nije desilo", kaže ona.

Da je pitanje migracija u poslednje vreme u posebnom fokusu Evorpe, kao  i da se u okrivu njega integriše i pitanje uvođenja viza za određene zemlje, mišljenja je i Igor Novaković iz ISAC fonda. 

"Naglasak je na one države prema kojima Srbija nema vizni režim, a sa druge strane postoji rizik da se poveća broj migranata u Evropi. Ovde je važno da se radi na tome da se migracije ne povećavaju", kaže on za Euronews Srbija.

Novakvić navodi da bi uvođenje viza zapravo značilo i potpunu kontrolu i uvid kako migracije teku.

"Kroz harmonizaciju se daje odogovor na povećan broj migranata koji iz drugih država dolaze u Srbiju, ali se ne zadržavaju tu, već pokušavaju da idu dalje. Mi smo imali problem sa indijskim radnicima, tačnije jedan broj njih je pokušao da nastavi svoj put van naše zemlje. Ovde je ključ da se viznim režimo spreči ad hok dolazak, odnsno da dolasci novih radnika budu isključivo targetirani i vezani za određena radna mesta i da postoji kontrola", smatra on.

Šta bi to značilo za građane Srbije koji putuju?

Na pitanje kako bi se ovo odrazilo na putnike iz Srbije, sagovornici Euronews Srbija su saglasni - to zavisi od reciprociteta, tačnije kako će te zemlje kojima Srbija uvede vizu da reguju. Popović kaže da je ovo onda stvar prioriteta spoljne politike Srbije ka zemljama sa spiska.

"Malo je verovatno da ukoliko nekoj od tih zemalja uvedemo vize da oni neće vratiti, ali radi se o zemljama koje su mnogo manje atraktivne od zemalja EU. Mislim da bi vlast trebalo da mnogo više da brine o tome. Mi smo u prethodnom periodu videli da su upravo neke poruke iz Brisela takve da su nam poručivali da je ugrožen naš bezvizni režim ukoliko se ne uskladimo sa režimom EU prema trećim zemljama", kaže ona.

Sa njom se slaže i Novaković dodajući da mi ne možemo da znamo kako će neka zemlja da reguje nakon vesti će njenim građanima biti potrebna viza kako bi ušli u Srbiju.

"To sve zavisi od recipročne mere, tačnije od one zemlje prema kojoj uvedemo i kako mi zapravo iskomuniciramo sa drugom stranom kojoj smo uveli vize", kaže on.

Tanjug/Vladimir Šporčić

Na spisku zemalja kojma bi Srbija trebalo da uvede vize, a još uvek nije, su i Kina, Rusija i Turska. Popović predviđa da će upravo one biti poslednje na spisku isupnjenih obaveza koje Srbija treba da ispuni.

"To će sigurno biti poslednje zemlje kojima će Srbija uvesti vize i ono što možemo da vidimo, kada kažu iz Evrope da očekuju da sve to bude progresivno, to upravo znači to. Pre stupanja u članstvo Srbija će morati da se uskladi sa viznim politikama, tako da moraće da prihvati stavove EU. To možemo da očekujemo na kraju procesa. Pitanje je koliko će Evorpa imati razumevanje za to", kaže ona.

Objašnajva da rokovi u ovom slučaju ne postoje ali da se svakako podrazumeva da svi uslovi, pa i ovaj, budu kompletno ispunjeni pre nego što Srbija zvanično postane deo evropskog bolka.

"Obaveze moraju da budu ispunenjene i to je proces. Na pirmer, kod pitanja bezbednostne politke mi smo pojačali procenat usaglađenosti sa Evorpskom ali iluzorno je očekivati da vodite spoljnu poltiku na jedan način, pa onda pola godine pre stupanja u članstvo da to promenite. To nije problem kod drugih zemalja koje su u bloku", zaključila je ona.