Sastanak Vučića i Lajčaka: Posle posete Prištini, evropski diplomata u Beogradu pred susret glavnih pregovarača
Komentari14/11/2023
-10:58
Specijalni izaslanik EU za dijalog Srbije i Kosova Miroslav Lajčak sastao se danas u Beogradu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Prethodno se Lajčak sastao i sa direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Petrom Petkovićem. Pre nekoliko dana, Lajčak je boravio i u Prištini gde je, kako je saopštio, predložio jasan dnevni red za predstojeći sastanak glavnih pregovarača u Briselu, a koji je usklađen sa očekivanjima evropskih lidera.
On je tada na društvenoj mreži napisao i da će primarni fokus tog sastanka biti na postizanju trenutnog napretka u implementaciji Sporazuma i pronalaženju održivih rešenja za izazovnu situaciju na severu Kosova i Metohije.
Podsetimo, sastanak na najvišem nivou delegacija Beograda i Prištine bio je zakazan za prošlu sedmicu, ali je ubrzo i otkazan pošto se pozivu nije odazvao prištinski pregovarač Besnik Bisljimi. To je objavio direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković. U međuvremenu, specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak otputovao je u Prištinu, gde se sastao sa Bisljimijem i poručio da je postignut dogovor o narednim koracima.
Lajčak je saopštio da je održao odvojene sastanke sa američkim ambasadorom Džefrijem Hovenijerom i drugim diplomatskim predstavnicima na Kosovu, kao i sa komandom KFOR-a i članovima prištinske opozicije. On je naveo da je sa njima razgovarao o najnovijim dešavanjima u dijalogu i narednim koracima.
Govoreći o današnjem susretu, Branka Latinović, članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, rekla je za Euronews Srbija da se došlo u fazu u kojoj postoje pokušaji da se čitav proces, posle jednog zastoja, ubrza.
"Da je EU učinila jedan suštinski korak u kontekstu što je sada ona ponudila, jedan nacrt statuta što su obe strane rekle da je on u osnovi prihvatljiv za dalje pregovore i za redakciju, i da sad se ovo treba gledati u kontekstu produbljivanja te rasprave i ubrzanja samog procesa, kako bi se našlo rešenje, odnosno postignuo dogovor, u onome što je za sada najaktuelnije na tom dnevnom redu, pored onih mera deeskalacije, kako bi se čitav proces smirio na severu Kosova, i da se postigne jedan suštinski napredak koji bi onda pomogao da se čitav taj proces zaokruži", rekla je ona.
"Opoziciju drže u mraku"
"Imao sam veoma produktivan dan na Kosovu uz dobre razgovore o najnovijim dešavanjima u Dijalogu uz posredovanje EU i budućem putu. Zahvaljujem svim sagovornicima na aktivnoj ulozi i podršci", napisao je Lajčak tada na X platformi uz fotografije sa sastanaka koje je održao.
Nakon sastanka lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je da su na sastanku sa Lajčakom imali priliku da pročitaju nacrt statuta Zajednice srpskih opština, za koji su Demokratska partija Kosova (PDK) i Demokratski savez Kosova (LDK) rekle da nisu videli kompletan tekst.
Haradinaj je rekao da su sa Lajčakom razgovarali o narednim koracima koji čekaju Kosovo i šta Priština može da očekuje nakon sprovođenja francusko-nemačkog plana.
"Pročitali smo nacrt u celini. Nacrt objašnjava sve mogućnosti koje ZSO pruža građanima u ovim opštinama. Svaki put se poziva na zakone i Ustav. Komentar o tome da li se slažemo sa ovim nacrtom daćemo nakon razmatranja Ustavnog suda", izjavio je on posle sastanka sa Lajčakom.
Lideri opozicionih partija požalili su se da nemaju dovoljno informacija u vezi sa procesom dijaloga, kao i sa nacrtom statuta ZSO, koji su predložili EU i SAD. Predsednik Demokratske partije Kosova Memlji Krasnići naveo je da im je Lajčak rekao da je nacrt u skladu sa ustavom Kosova, ali da dokument još nisu videli, dok je potpredsednik Demokratskog saveza Kosova Ljutfi Haziri rekao da se opozicija "drži u mraku" po pitanju nacrta statuta. Krasnići je rekao da ih je Lajčak upoznao sa koracima EU, da je rekao da je nacrt ZSO u skladu sa ustavom Kosova, ali da im nije pokazao kompletan tekst nacrta.
Prilikom boravka na Kosovu prošle nedelje, Lajčak se nije sastao sa predstvnicima Srpske liste. Naime, tada su iz Kabineta specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana za Kosovo onlajn rekli da sastanak sa njima nije bio moguć zbog "dužine posete".
Tada su dodali i da Lajčak planira sastanak sa predstavnicima Srpske liste tokom naredne posete, koja će trajati duže.
"Imajući u vidu dužinu posete i nedostatak vremena, sastanak sa predstavnicima Srpske Liste ovoga puta nažalost nije bio moguć i zato od naše strane nije ni bilo zahteva za sastankom. Specijalni predstavnik EU za dijalog planira da se sastanke sa predstavnicima Srpske liste tokom naredne posete koja će trajati duže", navodi se u odgovoru Lajčakovog kabineta.
O ZSO je pre nekoliko dana govorio i kosovski premijer Aljbin Kurti koji je napomenuo da je nacrt Zajednice opština sa srpskom većinom, koji su predložile EU i SAD "znatno napredniji" od prethodnih, ali da Priština nije zadovoljna sadržajem i da će uputiti primedbe specijalnom izaslaniku EU za dijalog Miroslavu Lajčaku.
Vučić: Kurti izveo dobar, ali kratkoročni trik
Nakon Lajčakovog boravka u Prištini, dve delegacije su pozvane u Brisel na odvojene sastanke. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je tada da je Kurti u Briselu izveo dobar, ali kratkoročan trik, jer je prvi imao sastanak sa evropskim zvaničnicima i ponudio da se potpišu sva tri dokumenta, jer je znao da Beograd neće da prihvati nezavisnost Kosova i članstvo u UN.
"Pokušavao je to i ranije, a juče je to bilo sasvim izvesno, ali mislim da to ne može ponovo da prođe. Kurti je imao prvi sastanak sa predstavnicima velikih sila evropskih, Francuske, Nemačke, Italije, i zatim šefom Evropskog saveta i Boreljom i Lajčakom. I on je njima izneo ideju - hajde da potpišemo sva tri dokumenta", rekao je Vučić.
Reč je o drugom briselskom i ohridskom sporazumu i poslednjem predlogu koji je stigao u Beograd 21. oktobra o ZSO, dodao je Vučić.
"Zašto je on to izneo? Zato što je njemu bilo jasno da Srbija to ne može da potpiše jer sam to već 10 puta rekao, ali on zna da lideri velikih zemalja ne znaju svaki detalj i onda je on to pokušao da proda. A reč je naravno o triku, jer on nije spreman da formira ZSO uopšte", rekao je Vučić.
Dodao je da je Kurti znao da on neće da ide ispod granica Ustava Republike Srbije i da neće prihvatiti nezavisnost Kosova.
"Reč je o članstvu Kosova u UN i sistemu organizacija, institucija i agencija, Unesko i sve drugo, kao i o teritorijalnom integritetu tzv. Kosova. Kurti je to ponudio. Jasno je danas, čini mi se svima, posle svega što se juče događalo, ali je to bio jedan trik da bi kupio vreme i da bi dobio još nekoliko dana", rekao je Vučić.
Fon der Lajen: U interesu Prištine je formiranje ZSO
Podsetimo i da je nedavno tokom predstavljanja izveštaja o proširenju EU, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je u interesu Prištine sprovođenje nacrta statuta ZSO i da bi to bio veliki iskorak.
"Za Kosovo je važno da postoji jasan cilj učlanjivanja i to da bude jasno šta od Kosova očekujemo, a to je sprovođenje nacrta statuta ZSO. To bi bilo veliki iskorak, to je u interesu Kosova. Ako pogledamo Kosovo Srbiju važno nam je da svakoj zemlji damo mogućnost da se približe EU. Podsticaj je mnogo pozitivniji i pitanje je šta ste vi uradili da se približite EU", rekla je ona odgovarajući na pitanje albanskog novinara šta je sa zahtevom Kosova za pristupanje.
ZSO kamen spoticanja Briselskog sporazuma
Trećina odredbi Briselskog sporazuma, koji je potpisan pre više od 10 godina ostalo je "mrtvo slovo na papiru". Sporazum koji se sastoji od 15 tačaka, ostao je ispunjen tek delimično, a njegove neispunjene stavke i danas su predmet sporenja Beograda i Prištine - najveću od njih predstavlja formiranje Zajednice srpskih opština, što ni do danas nije učinjeno.
Briselski sporazum, ili zvanično prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, potpisali su 19. aprila 2013. godine tadašnji predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić i tadašnji kosovski premijer Hašim Tači. Sporazum se sastojao od 15 tačaka, od kojih su se prvih šest odnosile na obavezu Prištine da formira ZSO, dok su ostale tačke podrazumevale obavezu Beograda u tri oblasti - pravosuđu, policiji i lokalnim izborima.
Komentari (0)