Igre 
Kako će da izgleda ZSO? Posle izjave Hovenijera ostaje pitanje - da li je nacrt u skladu sa Briselskim sporazumom
Komentari10/11/2023
-07:01
Prošlo je više od tri nedelje otkako je takozvana "velika petorka" posetila Beograd i Prištinu i tom prilikom srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću i kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju uručila nacrt statuta Zajednice srpskih opština. Načelno prihvatljiv za obe strane kao osnova za dalje razgovore, sadržaj ovog predloga nije objavljen u javnosti. I dok američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer ponavlja da ZSO treba da bude formirana u skladu sa postojećim kosovskim ustavom, analitičari iz Beograda ocenjuju da je ovaj nacrt neprihvatljiv ukoliko urušava ono što je već dogovoreno.
Statut su, podsetimo, 21. oktobra predstavili izaslanici EU, SAD, Francuske, Nemačke i Italije, ali su i Vučić i Kurti tajnovitost njegovog sadržaja obrazlagali time da su to od njih tražile zapadne diplomate. Od tada je specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak još jednom posetio Prištinu i nacrt "usmeno objasnio" kosovskoj opoziciji, ali ponovo u javnost nisu procurili nikakvi detalji.
Zajednica srpskih opština dogovorena je još 2013. godine i prvih šest tačaka Briselskog sporazuma odnosi se upravo na nju. Srbima na Kosovu ona bi trebalo da pruži veću autonomiju, a principi o njenom formiranju usaglašeni su 2015. godine. Međutim, kosovski ustavni sud utvrdio je da neki od njih nisu u sladu sa ustavom, što je glavni razlog zbog kog Priština odbija da implementira ovaj dogovor.
Sada američki ambasador u Prištini Džefri Hoevnijer tvrdi da je nacrt pripremljen u skladu sa kriterijumima i da je na ustavnom sudu da oceni da li je ustavan. Kako je za Euronews Srbija rekao Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije, s obzirom na to da je kosovska strana tvrdila da ZSO nije u skladu sa ustavom, nacrt koji je usklađen sa tim dokumentom značio bi onda da nije u skladu sa Briselskim sporazumom.
Na pitanje zašto se sadržaj nacrta toliko krije od javnosti, Zečević odgovara: "Zato što verovatno sadrži stvari koje bi izazvale negativne reakcije i u Beogradu i u Prištini".
Šta o nacrtu kažu Vučić i Kurti?
Na marginama samita Evropskog saveta održanog pre dve nedelje u Briselu i Vučić i Kurti sastali su se sa evropskim zvaničnicima, a na stolu se, između ostalog, našao upravo pomenuti nacrt. Nakon tih susreta, predsednik Srbije rekao je da u javnosti ne može da govori o detaljima nacrta, ali da je taj dokument "dobra osnova za budućnost".
"Vidite, veoma smo se korektno držali i nigde nije procurio ni jedan detalj, niti bilo šta iz papira jer je takav dogovor", rekao je Vučić.
Povezane vesti
On je 26. oktobra naveo kako je Srbija spremna za formiranje Zajednica opština sa srpskom većinom, ali da ne prihvata članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama niti nezavisnost Kosova.
Sa druge strane, kosovski premijer izjavio je da je nacrt koji su predložile EU i SAD "znatno napredniji" od prethodnih, ali da Priština nije zadovoljna sadržajem i da će uputiti primedbe Miroslavu Lajčaku.
Tanjug/STR
"Ovo je potpuno drugačiji nacrt, neuporedivo napredniji, ali to ne znači da smo zadovoljni, zato sam i ja poslao svoje primedbe i kritike", rekao je Kurti.
Kako je za Euronews Srbija rekao Predrag Rajić iz Cetra za društvenu stabilnost, Kurti ne očekuje ništa manje od priznanja i bilo kakva misao o ZSO je "njemu strana".
"Kurti će učiniti sve što može da opstruiše proces formiranja Zajednice, budući da je u prethodnih deset godina formiranje ZSO lično on izjednačio sa 'izdajom albanskih nacionalnih interesa'", rekao je on.
"Problem" za Briselski sporazum
Briselski sporazum, ili zvanično prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, potpisali su 19. aprila 2013. godine tadašnji predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić i tadašnji kosovski premijer Hašim Tači. Sporazum se sastojao od 15 tačaka, od kojih se prvih šest odnosilo na obavezu Prištine da formira ZSO, dok su ostale tačke podrazumevale obavezu Beograda u tri oblasti - pravosuđu, policiji i lokalnim izborima.
Predstavnici vlasti u Beogradu sve vreme tvrde da su ispunili sve što je dogovoreno Briselskim sporazumom, a da Priština nije. Za Beograd najvažnija tačka jeste ZSO, oko čega se, kako se čini, pregovori vrte u kruh bez naznaka kako bi moglo da se iznađe rešenje.
Povezane vesti
Komentarišući za Euronews Srbija ovo, bivši diplomata Zoran Milivojević kaže da je pozicija Beograda jasna i da nema potrebe da se pregovara nešto što je već prihvaćeno.
"ZSO kao prethodno pitanje na osonovu sporazuma iz 2013. i 2015. Prosto nema potrebe da mi nešto pregovaramo što je bilo i što je prihvaćeno jer to onda dovodi Briselski sporazum u celini u problem. Bez Briselskog sporazuma nema pregovora, on je osnov te priče i celog procesa normalizacije. Sada je loptica u dvorištu EU. Oni definitivno moraju nešto da učine ili da preduzmu neke korake i da se izvrši pritisak na Prištinu i da vidimo šta ćemo", rekao je Milivojević.
Euronews
I spoljnopolitički komentator Miroslav Stojanović kaže za Kosovo onlajn da se postavlja pitanje da li je predlog Evropske unije za formiranje Zajednice srpskih opština, za koji iz Brisela poručuju da je izbalansiran, dostavljen stranama po principu "uzmi ili ostavi" ili je ostavljena mogućnost njegove dorade.
Povezane vesti
"Za sada se ne zna tačno šta sadrži taj nacrt statuta ZSO. Plašim se da se išlo u pravcu relativizacije onoga što je već bilo potpisivano u dva briselska sporazuma 2013. i 2015. godine i pitanje je koliko je to Beogradu prihvatljivo. Beograd je do sad zvanično insistirao da je ono što je tamo zapisano nepromenljivo i da tu treba staviti tačku", navodi Stojanović.
Različiti evropski modeli
Ambasador Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu Džefri Hovenijer rekao je na konferenciji za novinare da SAD smatraju da Zajednica srpskih opština treba da bude formirana u potpunosti u skladu sa postojećim ustavom Kosova, kao i da bude u skladu sa odlukom ustavnog suda o tom pitanju.
"Ne treba da postoje izvršne nadležnosti, tako da ne vidim kako možete da imate autonomiju pod ovim uslovima. Ne možete. Verujemo da je nacrt statuta koji je predstavljen kosovskoj vladi u skladu sa ovim kriterijumima koje sam izneo", rekao je Hovenijer.
Specijalni izaslanik za dijalog Miroslav Lajčak još ranije je pominjao 15 različitih modela autonomije koji postoje u Evropi, a koji bi se mogli primeniti na formiranje Zajednice.
"Oni su očigledno pravili neke kombinacije, računajući i na stari Ahtisarijev plan, o tome kako bi zaista trebalo da izgleda ZSO. Više podataka o tome šta sadrži predlog EU za statut ZSO na neki način o tome stiže iz Prištine, posle sastanka koji su sa Lajčakom imali tamošnji opozicioni lideri. Tu je bio veoma govorljiv, recimo Ramuš Haradinaj koji je rekao da je iščitao sve i koji uverava srpsku zajednicu da je ona na dobitku. Ali, s druge strane, on sve vreme insistira da je to od početka do kraja, 'od A do Š' uklopljeno u pravni sistem Kosova", kaže Stojanović.
Kako dodaje Zečević, međutim, svaki od modela koji se pominjao odgovara nekoj situaciji, istorijskoj ili narodu koji je tu živeo.
"Modela ima milion i može milion i da se izmisli, ono što je suština, bitno je da ZSO ima predsednika, da ima sekretirajet, ministarstvo za zdravstvo, prosvetu, ekonomiju, za kulturu i da oni imaju potpunu autnomiju u tim oblastima. Ako je taj nacrt predlog se drži onoga što je dogovoreno u Briselu i što je Priština potpisala i ratifikovala, to je onda prihvatljivo, ako ne sadrži, postavlja se pitanje šta će Srbija sa tim da uradi", zaključio je Zečević.
Komentari (0)