Počinje naivno iskušavanjem sreće, a završava se sa dugovima - ko dobija, a ko gubi kada je kockanje u pitanju?

Obično počne naivno – greb-greb srećkom ili bezazlenom uplatom od 100 dinara za tiket u obližnoj kladionici, ali onda postoji rizik da se ide sve dalje i dalje i to čak do očaja i zaduživanja kod zelenaša. Stručnjaci tvrde da je patološko kockanje među najbrže rastućim mentalnim bolestima u svetu, kao i da je ova zavisnost u rangu zavisnosti od droga. Sagovornici Euronews Srbija tvrde i da to nije samo bolest pojedinca, već i čitave njegove porodice koja trpi različite vrste nasilja. 

Mladi su, smatraju oni, u posebno većem riziku. Naime, prema istraživanju Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut" iz 2018. godine procenjuje se da je problem patološkog kockanja prisutan kod 44.000 do 97.000 ljudi starosti od 18 do 64 godine. Sa druge strane, nezvanične procene poslednjih godina govore o mnogostruko većim brojevima. 

Iako Zakon o igrama na sreću nalaže da njihovo priređivanje mora da bude društveno odgovorno kao i da objekti ne smeju da budu na udaljenosti manjoj od 200 metara od škola, broj kladionica i klubova raste, što znači da je njhova “gustina” sve veća.

Naime, podaci Elektronskog registra igara na sreću pokazuju da samo na teritoriji opštine Novi Beograd ima 119 objekata koji su namenjeni za iskušavanje i pronalazak sreće, dok, na primer, sa druge strane na portalu Otvorenih podataka može da se pronađe podatak da na istoj teritriji ima oko dvadestak osnovnih škola.  

Dr Jelena Popović iz Specijalne bolnice za lečenje bolesti i zavisnosti kaže u razgovoru za Euronews Srbija da dosadašnja istraživanja govore o tome da zapravo svaki četvrti srednjoškolac ima prvi kontakt sa kockom već u prvom razredu srednje škole.

Euronews/Printscreen

“Naši pacijenti kažu da prvi kontakt sa kockom obično bude sa 14-15 godina. Oni obično postanu punoletni kada dođu kod nas na lečenje”, kaže.

Ona dodaje i da kockanje spada u nehemijske zavisnosti, odnosno zavisnosti u ponašanju, koje se razlikuju od zavisnosti na hemijske supstance poput alkohola ili droga.

Psihijatar Jelena Manojlović iz SOS centra za lečenje i odvikavanje od kockanja objašnjava da kod kockanja postoji nemogućnost kontrole impulsa, tj. osoba ne može da odoli kockarskom ponašanju uprkos negativnim posledicama.

“Ovaj oblik zavisnosti je naročito destruktivan jer utiče na celu porodicu, uzrokuje finansijske probleme, delikventna ponašanja i, često, kriminalne aktivnosti. Samo kockanje nije izolovano, već uključuje laži, manipulacije i krađe koje duboko pogađaju ne samo zavisnika, već i njegove bliske osobe”, kaže ona.

"Dođi da mi budeš amajlija" - maloletničko kockanje i izazovi

Iako zakon u Srbiji zabranjuje maloletnicima da se klade, postavlja se pitanje kako je moguće da mladi ljudi, posebno oni koji još nisu punoletni, pronalaze načine da se upuste u klađenje, posebno online.

Sagovornice Euronews Srbija navode da deca koriste razne taktike kako bi se kockala, kao što su oblačenje "lažnih" identiteta ili čak mole odrasle da im uplate tikete. Iako je zakon na papiru dobar, teško je implementirati ga u digitalnom okruženju gde su mlađi ljudi najviše izloženi riziku.

“Oni često menjaju identitet kada je u pitanju onlajn kockanje. Dešava se i da se deca na različite načine dovijaju kako da uplate tiket ili da odigraju bilo šta u kockarnici, i to tako što čekaju ispred kladionice, pa onda ljude koji izlaze iz kladionice mole da uplate tiket. Deca su dovitljiva i naravno slađe im je na online klađenje koje je potpuno neregulisano i gde naravno influenseri i razne javne ličnosti to propagiraju kao nešto jako dobro”, kaže i navodi da sve ono što možete da radite u kockarnici, sada možete, zahvaljujući tehnologiji, da radite i onlajn.

Unsplash

Manojlović kaže da kocka ne bira ni obrazovanje, ni porodičnu situaciju, ni pol, ni veru. Apsolutno svako ko ima pristup kocki, pogotovo u tim nekim formativnim godinama, postoji veliki rizik da postane patološki kockar.

“Zamislite vi kad imate 14 godina i stavite na tiketu užinu 200-500 dinara i dobijete neka 3000 dinara, hipotetički. Vi za tih 3000 dinara možete sebi da finansirate izlazak. Mi sa kockom počinjemo jako mladi. Sa 13-14 godina kada smo još uvek intelektualno nerazvijeni do kraja i nemamo još uvek svest o posledicama”, kaže ona.

Popović kaže da vrlo često ni sami roditelji nisu svesni da svojim delovanjem mogu da utiču na dete da ga privuče da okuša sreću kroz razne vidove naglog kockanja.

“Naši pacijenti redovno kažu da je prvi kontakt sa igrama na sreću bio tako što ih je neko od starih rođaka poveo u kockarnicu, kladionicu, sa rečima ‘hajde da mi budeš amailija’. Tako da nisu baš svesni koji problem to može da napravi. Sa druge strane, ni sami pacijenti, ni samo porodica ne postaju svesni problema dok obično finansijske posledice postanu izuzetno velike da ugrožavaju ne samo pacijenta, već i celu njegovu porodicu”, objašnjava ona.

Prvi znaci kao alarm i lečenje

Sagovornice Euronews Srbija kažu da edukacija o kockanju treba da počne u porodicama i školama, jer često roditelji nisu svesni koliko kockanje može da postane ozbiljan problem. Patološko kockanje se, objašnjavaju, razvija kroz godine i prepoznaje se po tome što osoba ne može da odoli porivu da kocka, uprkos svim negativnim posledicama.

Naime, slična je situacija kao sa drugim zavisnostima — osobe postaju lažljivije, manipulišu okolinu, a kocka im postaje jedini fokus u životu, zanemarujući sve druge aspekte života.

“Meni dođu klijenti koji su jako često pocepani i prljavi, ali njima je jedini fokus misao kocka. Kako da se iščupaju iz tog duga i kako da naprave taj veliki dobitak koji će da ih izvuče iz problema. Onda će, nadaju se oni, nakon toga da prestanu da se kockaju”, kaže.

Popović kaže da lečenje zavisnosti od kockanja, kao i svaka druga zavisnost, zahteva dugoročno i holističko pristupanje. Kaže da je ovde ključno da se ugasi žudnja koja je u ovoj zavisnosti dominantna.

Euronews/Printscreen

“Programi lečenja uključuju farmakoterapiju koja pomaže u stabilizaciji anksioznosti i depresije koje su često povezane sa zavisnošću, ali i psihoterapijske grupe koje pomažu u rešavanju emocionalnih i ponašajnih problema. Usmereni su na promenu ukorenjenih obrazaca ponašanja i stvaranje novih, zdravijih načina suočavanja sa životnim izazovima”, kaže ona.

Kako dodaje, bez podrške porodice, lečenje je daleko teže, jer kako kaže kroz ceo proces je važno da prođe celo okruženje.

“I porodice moraju da prepoznaju problem i pomognu pacijentima da prepoznaju svoje mane, umesto da skrivaju ili opravdavaju loše ponašanje. Kroz grupne terapije, ali i individualnu terapiju, pacijenti mogu naučiti kako da prepoznaju krizne momente koji prethode recidivu i nauče kako da se nose sa svojim zavisnostima”, rekla je ona, naglašavajući da to nije proces lečenja individue.

Sagovornice kažu da su volja i želja osobe koja ima problem sa kockom ključne za početak. Naglašavaju i da je kockanje ozbiljan društveni problem koji pogađa sve slojeve društva, ali naročito mlade. Preventiva, edukacija i pravovremena intervencija ključni su za smanjenje ovog problema.