Igre 
Kosovska vlada dala rok do 1. decembra: Novi pozivi na preregistraciju vozila uvod u još jedan krug tenzija?
Komentari10/11/2023
-18:01
Kosovska vlada je donela odluku o novom roku za preregistraciju vozila sa oznakama gradova sa Kosova i Metohije koje izdaje MUP Srbije. Građani će, kako je najavljeno, uz finansijske olakšice, svoja vozila moći da preregistruju do 1. decembra i nakon toga više neće biti produžetaka. Kako je za Euronews rekao zamenik direktora Kosovske policije za region Mitrovica – sever, Veton Eljšani, od donošenja odluke do danas, preregistrovano je 1.140 vozila, od oko 10.000, koliko se procenjuje da ih ima registrovanih na srpske tablice.
U bilo kom registracionom centru, bez obzira na mesto prebivališta, građani sa severa će moći da preregistruju svoja vozila, poručuju iz kosovske policije.
"Za nas je važno da tokom ovih mesec dana mi možemo da kažemo ljudima da oni mogu da registruju kola. Posle mesec dana onda kola više nisu validna, znači registracija KM, GL, PR neće biti više važeća", rekao je Eljšani.
Zbog odbijanja Srba da prihvate prvo probne, a zatim RKS tablice, kao i naplate kazni zbog oznaka srpskih gradova sa Kosova, na severu su tri puta postavljane barikade.
"Možemo zasigurno očekivati još jedan krug kriza na severu Kosova, ne samo zbog tablica već i zbog ostalih problema sa kojima se suočavaju Srbi na severu Kosova. Pre svega zbog prisustva specijalnih jedinica kosovske policije", naveo je Igor Marković iz NVO "Aktiv".
Svaka "incidentna odluka" može dovesti do nekog ozbiljnijeg incidenta koji može da zapali celu situaciju, rekao je Aleksandar Arsenijević iz Građanske inicijative "Srpski opstanak".
"Tako da ja savetujem da se ova situacija rešava u Briselu i da se građanima da jasna poruka, kako od Beograda tako i od Prištine i međunarodne zajednice šta da rade sa svojim tablicama", rekao je on.
Povezane vesti
U međuvremenu, vozila sa srpskim tablicama, kojima je registracija istekla 23. novembra prošle godine, već mesecima ne mogu da uđu na teritoriju Kosova i Metohije.
"Mi već 20 godina ne možemo sa tim tablicama da se krećemo na jug. Takođe svi ćute, što je najveći problem i građani ne znaju kuda dalje, jer kako ni Srpska lista koja je godinama apelovala da se ne preregistruju vozila, takođe i vlada u Srbiji sada ćute", naveo je Milija Biševac iz Građanske inicijative "Zubin Potok".
U Briselu je pre godinu dana dogovoreno da Priština neće sankcionisati vozače automobila sa srpskim, a da Beograd neće izdavati nove tablice, do konačnog sporazuma, a da će do tada važiti režim nalepnica, za srpske tablice na Kosovu i kosovske u Srbiji.
Zečević: Verovatno se primenjuje francusko-nemački plan koji uključuje i priznanje kosovskih dokumenata
Komentarišući za Euronews Srbija, Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije kaže da se čini da po ovom pitanju više kompromisa i odlaganja nema.
"Na tom pitanju se u stvari vidi problem suvereniteta. Ko vlada Kosovom, kome pripada ta teritorija, to je još jedno od tih pitanja. Šta je bio problem Srbima sa Kosovom? Oni jednostavno nisu preregistrovali tablice, ali nisu mogli da se kreću potpuno, sem u te četiri opštine u kojima živi srpsko stanovništvo. Imali su problem sa slobodnim kretanjem, sa našim tablicama. I oni koji su preregistrovali na albanske tablice RKS, imali su neprijatnosti, nekima su paljeni automobili. Sada, očigledno je da je veća tolerancija i da će srpsko stanovništvo polako prelaziti na te RKS tablice, odnosno ako Albanci govore da je oko 1.200 ljudi preregistrovalo već vozila od 10.000, to znači da je ta preregistracija u toku", rekao je on.
Ranije su se, međutim, iz Beograda čule izjave da preregistracija nije tako uspešna, navodili su se jednocifreni brojevi po opštinama. Takođe, nema ni apela kao što su ranije postojali kontrapamfleti.
"To izostaje što govori o tome da se verovatno primenjuje ovaj francusko-nemački sporazum koji mi nismo potpisali, koji smo kao navodno nekako primili k znanju, a to je da praktično priznajemo kosovska dokumenta, između ostalog verovatno i tablice. To je otprilike neki zaključak koji bi mogao da se izvede ako se u međuvremenu nešto drastično ne promeni, ali da, postoji jedna tolerancija, jasan stav da ne može da se ne radi preregistracija, nego da se ljudima prepusti da sami odluče, a oni sami moraju da odluče da pređu na te kosovske tablice zato što im je tako lakše da se kreću", rekao je Zečević.
Povezane vesti
Na pitanje da li smatra da je po ovom pitanju posebno bilo neke komunikacije između dve strane, zečević kaže da misli da je to pitanje rešeno kroz francusko-nemački dokument.
"Mislim da se radi o tome, ali očigledno je da su se Srbi odlučili da popuste po tom pitanju, odnosno Srpska lista i Vlada Srbije", kaže on.
Sa druge strane, prvi kontingent lekova koji je iz Srbije stigao je u ustanove koje funkcionišu po sistemu Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Na pitanje da li je to znak nekog popuštanja i sa prištinske strane, Zečević istiće da je moguće da jeste, ali da glavni problem ostaje - Zajednica srpskih opština.
"Ostaje onaj glavni problem, to je realizacija Briselskog sporazuma sa ZSO. To će biti sad, mislim, glavna tema u narednom periodu. Kako će da izgleda, kako će biti statut, koje će biti ovlašćenja, koji je organ ZSO. I po tom pitanju očigledno je da se ponovo na neki način pregovara, odnosno da Evropska unija ima gotovo rešenje koje očekuje da prihvate jedna i druga strana i za koje smatra da je prihvatljivo i jednima i drugima, a ambasador Sjedinjenih Američkih Država govori da je taj statut u potpunom skladu sa Ustavom Kosova. Jedino je to pitanje da li je u skladu sa Briselskim sporazumom", zaključio je Zečević.
Hodža: Preregistracija je mali korak ka normalizaciji odnosa
Preregistracija vozila prestavlja prvi korak ka normalizaciji odnosa na severu Kosova, izjavio je za Euronews Srbija novinar Ljeart Hodža, navodeći da je to mali korak koji vodi ka deeskalaciji sukoba dve strane. Hodža ocenjuje da će preregistracija uticati da stanje na severu Kosova napreduje ka normalizaciji odnosa.
"Nakon što je istekao rok za preregistraciju vozila, ovo je mali korak, što je ohrabrujuće", kaže Hodža.
On ističe da je nakon ove odluke potrebno pronaći način da se organizuju izbori na tom delu teritorije, navodeći da je to naredni korak koji je potrebno sprovesti kako bi se situacija normalizovala.
"Nakon što su obe strane prihvatile nacrt statuta SZO, mislim da je to najpre odraz dobre volje Beograda i Prištine, ali i prvi korak ka normalizaciji na severu", navodi Hodža.
Govoreći o uticaju događaja Banjska na dijalog dve strane, Ljeart Hodža ukazuje na to da su sve strane svesne da do toga neće doći opet, te da je neophodno dodatno raditi na diplomatskim odnosima.
"To što se dogodilo u Banjskoj, taj teroristički napad, to je događaj koji je imao najviše uticaja na ubrzanje procesa diplomatskih napora da se krene ka normalizaciji", zaključio je Hodža.
Komentari (0)