Igre 
Samo 45 dana kampanje, a nepoznanica mnogo: "Borba oko Beograda će biti ključna tokom ovih izbora"
Komentari03/11/2023
-07:10
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspisao je vanredne parlamentarne izbore za 17. decembar, a od trenutka objavljivanja odluke u Službenom glasniku počela je da teče i izborna trka za osvajanje 250 poslaničkih mandata. Do izbora je ostalo, dakle, 45 dana, a nepoznanica je više - pre svega u koliko kolona će ići i vlast i opozicija.
Za sada je poznato nekoliko učesnika izbora. U narednim danima jasno će se znati kako će izgledati izborna lista Srpske napredne stranke koja će najverovatnije biti pod rednim brojem 1 na glasačkom listiću. Socijalistička partija Srbije se ni ovog puta neće razdvajati od Jedinstvene Srbije, pa će ponovo predati koalicionu listu.
Na izborima će učestvovati i lista "Srbija protiv nasilja", koalicija osam stranaka koje su u prethodnom periodu organizovale proteste pod tim nazivom.
Srpski državotvorni blok koji čine Dveri i Zavetnici su takođe najavili učešće na izborima, dok će Novi DSS i POKS ponovo ići zajedno u okviru koalicije NADA.
Kako je za Euronews Srbija rekao politikolog Vujo Ilić, ovi izbori možda će biti malo neizvesniji u odnosu na one održane u aprilu 2022. godine jer se Srbija ove godine suočava sa nešto drugačijim problemima. Kako dodaje, jedna od najvažnijih tema u fokusu kampanje biće životni standard građana, a napominje i da će verovatno biti ključno pitanje Beograda što govori i činejnica da će se Srpska radikalna stranka na beogradskoj listi naći zajedno sa Srpskom naprednom strankom.
Ilić: Ne očekujem bolju kampanju nego što je bila ranije
Kako je rekao Ilić, Srbija se ove godine suočava sa problemima kao što su inflacija i životni standard građana koji je opao u prethodnom periodu. Sa druge strane, tu je i pitanje Kosova, a napominje i da su okosnica političkih dešavanja ove godine bila i dva masovna ubistva koja su se dogodila početkom maja i politička i građanska mobilizacija koja je usledila.
"Iz te perspektive mislim da su se desile neke promene u opoziciji i došlo je do okupljanja jednog opozicionog spektra, dve izborne liste koje su na prošlim izborima išle odvojeno sada će ići zajedno, ostaje da se vidi kakav će to efekat imati na birače. Još uvek pratimo šta se dešava na desnoj strani opozicionog spektra. Sada će verovatno doći do ukrupnjavanja, ostaje da vidimo na koji način. Na kraju dešava se integrisanje i na strani vlasti gde sada neki opozicioni akteri očito postaju da budu akteri vlasti", rekao je on.
Povezane vesti
Kada je reč o tome kakva će biti kampanja, Ilić kaže da treba da budemo veoma optimistični pa da uopšte govorimo o civilizovanoj kampanji.
"Mi odavno nemamo kvalitetnu političku kampanju pred izbore. Poslednji razlog za to je što ne postoje institucije čiji bi posao trebalo da bude da regulišu ponašanje aktera u pedizbornom periodu ne rade taj posao. Tu pre svega mislim na REM. Sa druge strane svaki proces izborni koji se ne reguliše, gde nemamo neku vrstu ishoda kažnjavanja ponašanja koje nije u skladu sa pravilima, će biti gore. Tome svedočimo iz izbornog procesa u izborni proces, tako da ne očekujem bolju kampanju nego što je bila ranije", rekao je on.
Ističe da je očigledno koje će teme biti u fokusu - životni standard građana, a da opozicija, pre svega Stranka slobode i pravde pokušava da parira time, pre svega govoreći da će sredstva od umanjivanja penzija povratiti penzionerima.
"To je pokušaj opozicije da kaže da stvari treba drugačije da se rešavaju, ali je pitanje koliko može. Ekonomija će svakako biti u fokusu. Vlast uvek naglašava rast, bolnice, kilometre auto-puteva, opozicija uvek pokazuje tamnu stranu toga - rast, ali po koju cenu, koliko je zaduživanje. Ostaje da se vidi da li će nas neka tema iznenaditi i iskočiti", rekao je on.
Govoreći o tome što će SRS na beogradskoj listi ići zajedno sa SNS, Ilić ističe da to nije iznenađenje. Vojislav Šešelj je podržao Aleksandra Vučića i na prethodnim predsedničkim izborima, tako da je formalno političko približavanje već učinjeno.
"SRS će imati svoju listu na repubičkim izborima, ali će prema najavama Šešelja praviti koaliciju sa SNS na lokalnom nivou. Meni to govori da je pitanje Beograda ključno. Iz perspektive Aleksandra Vučića i SNS može da se preživi to ako neki Šešeljevi glasovi ostanu ispod cenzusa, ali ne mogu to sebi da dopuste u Beogradu. To je indikator da će borba oko Beograda i ko će imati većinu u Beogradu možda biti i ključna borba ovih izbora", rekao je on.
Kada je reč o Socijalističkoj partiji Srbije, Ilić istiće da ova stranka uvek ima potencijal da bude tas na vagi.
Povezane vesti
"To smo videli poslednjih 20 godina, da su uvek imali tu idealnu poziciju da mogu da grade svoju moć i svoje poluge moći time što mogu uvek da se okrenu protiv jednih ili protiv drugih, imaju vrlo stabilnu biračku bazu, obično oko 10 odsto. Meni je zanimljivo da u ovim opštinama u kojima su sada raspisani izbori da su tu nekako zaobiđene te neke opštine i gradovi gde je SPS ima svoju biraču bazu, Požarevac, Jagodina, istočna Srbija. Videćemo kakva će biti njihova mobilizacija na terenu, ali verujem da će biti vrlo usklađena kampanja i vrlo usklađen rad sa SNS i da ćemo videti ponavljanje svih prethodnh koalicija gde će biti jedna šira koalicija koje će SPS biti deo", rekao je Ilić.
Rok za predaju lista 26. novembar
Trenutkom objavljivanja odluke o raspisivanju izbora počinju da teku sve izborne radnje, a to znači da zvanično počinje predizborna kampanja, te stranke i koalicije započinu prikupljanje potpisa za kandidature. Svaka lista mora da ima i najmanje 10.000 overenih izjava birača, dok je za manjinske stranke dovoljno 5.000 potpsa. Republička izborna komisija utvrđuje pravilnost tih dokumenata. Redosled na glasačkom listiću utvrđuje se trenutkom podnošenja izborne liste, odnosno ko prvi skupi 10.000 potpisa, dobija broj 1 na glasačkom listiću.
Na izbornoj listi može da bude najviše 250 kandidata, koliko se narodnih poslanika i bira i ta lista mora da ima najmanje 40 odsto pripadnika manje zastupljenog pola. Izborna lista se dostavlja Republičkoj izbornoj komisiji najkasnije 20 dana pre dana određenog za održavanje izbora, u ovom slučaju do 26. novembra.
Povezane vesti
Cenzus na ovim izborima ostaje tri odsto, što znači da izborna lista mora da osvoji najmanje toliki procenat od broja građana koji su glasali. Taj cenzus ne važi za liste nacionalnih manjina.
Na prošlogodišnjim izborima RIK je utvrdio da pravo glasa ima 6.501.689 građanin.
Kampanja će se voditi do petka, 15. decembra, kada počinje izborna tišina. Glasačka mesta se otvaraju u 7 ujutru a zatvaraju u 20 časova.
Preporuka za vas
Komentari (0)