Može li diplomatija da otkoči dijalog Beograda i Prištine? Vučić i Kurti krajem nedelje u Briselu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako je rekao, za dva do tri dana putuje u Brisel, u koji će takođe otputovati i kosovski premijer Aljbin Kurti. Novi sastanak dolazi nakon što su prethodnog vikenda Beograd i Prištinu posetili članovi "velike petorke" i nakon sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj je, između ostalog, bilo i reči o dijalogu Beograda i Prištine. 

Lideri Beograda i Prištine pozvani su na sastanke na marginama Evropskog saveta koji se održava krajem ove nedelje, potvrdio je briselskim novinarima portparol Evropske komisije Peter Stano. On nije precizirao sa kim će sve Vučić i Kurti razgovarati i da li će biti i međusobnog sastanka.

Sa druge strane, kako nezvanično saznaje Euronews Srbija u Briselu, u ovom trenutku nije predviđen sastanak dvojice lidera na najvišem nivou, nego se radi o odvojenim sastancima. 

Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak poručio je juče da je "neprihvatljivo bilo kakvo odlaganje ili postavljanje uslova" kada je reč u nastavku dijaloga. Kako je rekao, "velika petorka" poručila je Vučiću i Kurtiju da događaji od 24. septembra predstavljaju "jasnu eskalaciju bez presedana“, što pokazuje da su i deeskalacija i normalizacija sada hitnije nego ikada ranije.

Prištini je Lajčak poručio da formira Zajednicu srpskih opština, što je uslov za napredovanje na evropskom putu, a predsednik Srbije je na Instagramu objavio nakon sastanka da je razgovor bio težak. Najavio je i važne sastanke u Briselu narednih dana i dodao da veruje da će u narednom periodu naći put za izlazak iz krize.

Podsetimo i da su sinoć predstavnici zemalja članica Saveta bezednosti UN pozvali Beograd i Prištinu da se vrate dijalogu pod okriljem EU i zatražili formiranje ZSO. Tokom sednice na kojoj je razmatran izveštaj UNMIK-a o Kosovu i Metohiji predstavnici Kine i Rusije su ukazali na važnost misije UN na Kosovu, dok su SAD zatražile ukidanje te misije.

Surlić: Put ka deeskalaciji

Sagovornici Euronews Srbija napominju da će fokus dijaloga u Briselu biti na deeskalaciji situacije, normalizaciji, ali i formiranju Zajednice srpskih opština i što skorijem održavanju izbora na severu Kosova. 

Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka, na pitanje zašto nismo saznali detalje razgovora, kaže da nismo saznali iz više razloga, a prvo zbog toga što je evropska petorka ove godine na početku došla sa konkretnim nemačko-francuskim planom. 

"Očekivali su da će do kraja godine mnogo toga biti jasnije, i ako ne primenjeno na terenu, onda bar da postoji saglasnost između dve strane. Sada smo opet u nekom konfliktnom menadžmentu i ta petorka je obazriva jer vidi da se ništa ne dešava i da se situacija pogoršava, da slede izbori u Srbiji, da nije pametno senzitivne teme otvarati na velika vrata već da se pristupi tajnoj diplomatiji i da lideri Beograda i Prištine, kao i pregovarački timovi, u narednim nedeljama imaju susrete u Briselu i dogovaraju primenu", naveo je Surlić.

Dodaje da je na prvom mestu povratak Srba u institucije, da je to prioritet i put ka deeskalaciji, jer to je osnovni cilj petorke - kako preduzeti prve korake koji će pod broj jedan, deeskalirati situaciju na terenu i pod broj dva vratiti u pređašnje stanje, odnosno da su Srbi u institucijama, pa onda govoriti o ZSO.  

"Lajčak od oba lidera očekuje odgovornu i promišljenu javnu komunikaciju"

Branka Latinović, nekadašnja ambasadorka, komentarišući to što nismo saznali detalje razgovora petorke i Vučića i Kurtija, kaže da je je postignut dogovor da se ne iznosi ništa u javnosti. 

"Tu je promakla među poslednjim rečenicama iz kratke izjave Lajčaka koji je na kraju rekao da od oba lidera očekuje odgovornu i promišljenu javnu komunikaciju. To po meni govori da se očekuje da ne bude onog zapaljivog govora koji je karakterističan za ovo naše područje. Šta su oni mogli da donesu, mislim da je to rečeno kako u samoj izjavi Lajčaka u Beogradu tako i u onoj koju je kasnije objavio. Nema tu velikih filozofija, zna se - deeskalacija, normalizaciji, vraćanje na obavezu izvršavanja onog što je dogovoreno", rekla je ona.

Jedan segment je tu isto važan, kako je dodala, a to je onaj koji se spominje između redova ali "još uvek ne dovoljno da je na stolu, a to je pitanje bezbednosti pogotovo na severu". 

"Možda će u predstojećim fazama to pitanje kosovske policije biti regulisano na neki drugačiji naćin, sada je to izjava iz 2013, dogovor Tačija i Stoltenberga, da će se možda naći neki papir, da li če to biti protokolom ili aneks uz postojeće sporazuma. To pitanje nije dovoljno regulisano i mora da se razradi", navela je.

Latinović je rekla i da velikim delom ovo što se desilo 24. septembra ulazi u "taj kompleks bezbednosne dimenzije i da je posledica toga sto je Kfor povećao svoj broj". Balkan i Bliski istok imaju, dodala je Latinović, sistem spojenih sudova i stoga će pažnja i biti usmerena na deeskalaciju i normalizaciju.

Na pitanje kolika je snaga izgovorene reči na Savetu bezbednosti UN, Surlić kaže da se suštinski nakon sednice ništa neće promeniti, te da su poruke koje se šalju, šalju se za unutrašnju javnost.

"Međunarodni akteri su već dobro podeljeni i imaju svoje pozicije. Beograd će iskoristiti priliku da predstavi vrlo lošu poziciju Srba na KiM pogotovo od dolaska na vlast Aljbina Kurtija, da postoje elementi sistemske diskriminacije i da to otežava dalji opstanak ljudi i mnoge Srbe primorava takav odnos na odlazak, pre svega onih koji žive na severu", rekao je Surlić.

Prema njegovim rečima, Priština će koristiti priliku da naglasi da je uslov svih uslova razjasniti šta se desilo u Banjskoj, da je to bio teroristički napad, da se Srbija neće zaustaviti, da Srbija stoji iza toga.

"Ne može se govoriti o bilo kakvoj normalizaciji odnosa bez stvarnih garancija mira na terenu", dodao je.

"Shvataju koja je to opasnost po sam proces"

Surlić kaže i da su međunarodni akteri rešili da Banjska ne bude prekretnica u smislu normalizacije odnosa. U porukama koje su se mogle čuti, navodi Surlić, čak je došlo i do neke vrste relativizacije tog događaja, "shvataju koja je to opasnost po sam proces".

"Smatraju da to ne može biti nikakva suštinska promena onoga što je već na agendi i zato smo čuli vrlo umirujuće poruke i poruke koje imaju jedan isti intenzitet i prema Beogradu i prema Prištini. Verujem da će to biti slučaj i nakon sednice SB UN, da će velika petorka, pre svega predstavnici EU, glavni medijator Lajčak i Borelj imati pun mandat od zapadnih zemalja da nastave sa ovim procesima, i ako mogu da ga na bilo koji način da ih ubrzaju do evropskih izbora i izbora u Americi", kaže Surlić.

Na pitanje da li je zapadnim zemljama stalo da se razjasni ko je kriv za Banjsku, Surlić smatra da jeste, ali ne toliko da bi uperili prst u vlasti u Beogradu.

"Čuli smo čak i od evropskih zvaničnika da nema jasne veze između Beograda i one grupe koja je bila u Banjskoj. Ako  bi ta retorika bila agresivnija to bi proizvelo kontraefekat... Zamislite samo javnost u Srbiji kako bi reagovala da, na primer, Beograd bude zvanično sankcionisan za eventualne događaje u Banjskoj. Čitav proces normalizacije bi se sam po sebi urušio, naprotiv to bi samo ojačalo poziciju Beograda što se tiče samog izbornog tela u Srbiji", naveo je.

Kako ističe, te izjave su vrlo oprezne i one će se svesti na to da se pravno suoče pojedinci ali nikako da se etiketira vlast u Beogradu, lider i pregovarački tim.

"Ne može da se kaže da diplomatija nije dala svoje rezultate"

Na pitanje koji su dometi diplomatije kad ona dugo ne daje rezultate, Latinović kaže da je diplomatija odigrala ulogu i da ne može da se kaže da nije dala svoje rezultate - "diplomatija ima svoje različite funkcije i kanale".

"Nije samo da se ona ogleda u tome kada se postignu uspesi nego i u pripremama da se dođe do tih uspeha", navela je Latinović te rekla da se ulažu dodatni napori i drugačije metode i da se očekuje u tom kontekstu da budući pregovori i sastanci budu zatvoreni.

"Verovatno ni tada nećemo saznati puno šta je predmet tih razgovora, što može da bude i dobro", kaže Latinović.

Na pitanje da li su tu po sredi metode pritisaka i ucena, pogotovo kad Lajčak kaže da nema napretka na evropskom putu ni za Beograd ni Prištinu, Latinović kaže da su to prejake reči.

"To tako deluje ali to je jedan metod vezano - ispunite, implementacija preuzetih obaveza je ključ za vaš kredibilitet u međunarodnim odnosima, kredibilitet će se ceniti po tome šta ste ispunili... Mi to sada smatramo kao pritiscima, ucenama a radi se o implementaciji dogovorenih obaveza, da li se nama dogovor dopada ili ne, on je deo paketa i ne možete jednu obavezu da ispunite a drugu ne", rekla je Latinović.

Iako možda izgleda kao zastoj, dodaje, to može da bude i neki podstrek da se ta pitanja reše. 

Govoreći o odbijanju Kurtija da Kosovo formira Zajednicu srpskih opština, Surlić kaže da je dijalog u ćorsokaku, a da Kurti nastavlja sa tom istom retorikom.

"I pre nekoliko dana je rekao da je ZSO nešto što bi trajno ugrozilo ustav Kosova i da nema nameru da formira, mada su njegove izjave ambivalentne. Jednom kaže da se to nikada neće ostvariti, drugi put da postoje uslove pod kojima bi on to primenio, čak je ponudio u Briselu svoj plan, rekavši da nije bilo drugih predloga. Pomenuo je tu vrstu samoupravljanja za Srbe u okviru ZSO ali da se prvo postignu bilateralni zvanični i međunarodnopravno obavezujući odnosi", navodi Surlić.

Surlić podseća i na Kurtijeve reči - "ako hoćete ZSO morate prvo da priznate kosovske institucije, morate da budete deo sistema pa u okviru tog sistema možemo da pričamo o autonomiji".

"To je njegov koncept koji je daleko od realnosti jer evropski i američki medijatori smatraju da je status još uvek otvoreno pitanje, toliko nerešenih pitanja još uvek stoje, a integracija ne može biti nasilna i dirigovana. Integracija Srba može postojati samo ako se ponude adekvatni uslovi. Kurtijeva retorika je nacionalistička i politički nerealna, jedino pitanje koje se postavlja zašto međunarodni akteri ako su već napravili agendu, ako smo se svi saglasili da je ZSO prioritet onda se moraju naći mehanizmi kako sankcionisati Kurtija za neprimenjivanje sporazume", rekao je.

Na pitanje da li očekuju bilo kakav pomak na kraju nedelje u razgovorima u Briselu, Latinović je odgovorila da očekuje, te da uvek vidi razgovore i diplomatiju kao način da se dođe do pomaka.

"Bitno je da se napravi korak da će biti nastavka. Ne znamo šta će biti na dnevnom redu, ali mislim da je ova poseta petorke bila dovoljno ozbiljna i ove poruke koje je poslao Lajčak govore o ozbiljnosti, jednom tonu zabrinutosti i nekog vida upozorenja da ova situacija može da se premosti... Postoji jedna zajednička rešenost da se učini ono što je potrebno da se ovakve stvari više ne dese", navela je Latinović.

Surlić veruje da je petorka došla sa novim predlozima i planom, kao i da će svakako postojati obaveza da se Beograd i Priština izjasne o tom planu.

"Stoga želim da verujem da će biti konstruktivnih pomaka i da ćemo izaći iz ovog konfliktnog narativa", rekao je Surlić.  

Milivojević: Sednica potvrdila da je SB nadležan za kosovsko pitanje

Diplomata Zoran Milivojević ocenio je za Euronews Srbija da nije iznenađen stavovima međunarodne zajednice kada je u pitanju Kosovo. Kako dodaje, suština je da ukoliko bi evropski zvaničnici zaista želeli da deblokiraju dijalog onda je neophodno da se, kako kaže, EU vrati na statusno neutralnu poziciju.

"Posle posete velike petorke bilo je očekivano će oni insistirati na evropskom planu. Za njih evropski plan (Ohridski sporazum) nema alternativu. Očigledno je da će težište biti na tome, ali i vraćanje dijalogu uz pritisak na Prištinu da ispuni one delove Briselskog sporazuma koje nije ispunila. To je platforma sa koje će nastupati", rekao je. 

Milivojević smatra da Srbija treba pažljivo da pristupi daljim pregovorima, da insistira na Briselskom sporazumu i da Ohridski, poznatiji i kao evropski, prihvati ali ne u celosti.