Igre 
Slučaj Vazduhoplovne akademije ogolio veći problem: Mnoge stručne škole koriste neodobrene udžbenike i priručnike
Komentari07/09/2023
-07:10
Vazduhoplovna akademija u Beogradu nema odobrene udžbenike i priručnike za stručne predmete i to je glavni razlog što većinu knjiga roditelji učenika moraju sami da finansiraju, a ne Grad Beograd kako je najavljeno. Grad je finansirao nabavku samo onih udžbenika koji su u Katalogu, a to znači da su odobreni od Ministarstva prosvete da se koriste u nastavi.
U Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja kažu da se u Katalogu udžbenika od 2012. godine nalaze samo tri udžbenika koja se koriste u Vazduhoplovnoj akademiji - Prva pomoć (Zlatko Vreža, Dragana Pavlović), Prva pomoć (Miodrag Radošević, Srđan Soldatović, Dušan Lepir), Engleski jezik - stručni tekstovi (Milica Zarić i Slobodanka Labudović).
Iz te škole su saopštili da nemaju odobrene udžbenike za stručne predmete, već da koriste "skripte i pomoćne materijale".
Međutim, u Zapisniku sa sednice Saveta roditelja održane u aprilu ove godine, u koji je Euronews Srbija imao uvid, navodi se da je za uslugu nabavke, štampanja i distibucije udžbenika i radnih sveski izabrana firma Westerna. U zapisniku se pominju udžbenici, a ne skripte.
Kako je moguće da se u nastavi koriste udžbenici koji nisu odobreni, kada Zakon o udžbenicima jasno kaže: "Zabranjeno je školi da koristi udžbenik koji nije uvršten u Katalog"? Čak su predviđene i sankcije za one koji se ne pridržavaju slova Zakona.
"Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj škola ako: koristi udžbenik koji nije uvršten u Katalog udžbenika, koristi priručnik koji nije uvršten u Katalog priručnika, ne sprovede izbor udžbenika u skladu sa članom 34. ovog zakona", stoji u Zakonu.
Zakon je jedno, a realnost u srednjim stručnim školama nešto potpuno drugo. Besplatni udžbenici koje je obezbedio Grad Beograd ogolili su problem koji postoji godinama, a o kome se malo govori. Većina srednjih stručnih škola nema udžbenike, jer izdavači nemaju interes da ih rade, zbog ograničenog broja đaka.
Povezane vesti
Sa druge strane škole se trude da obezbede priručnike iz stručnih predmeta, ali retko koja od njih ispoštuje sve procedure odobravanja. Tako se u Katalogu priručnika za srednje sručne škole trenutno nalaze samo dva priručnika.
Za 901 stručni predmet nema udžbenika
Prof. Zorana Lužanin, bivša pomoćnica ministra prosvete u mandatu Srđana Verbića kaže da su 2014. godina, kada su radili izmene i dopune Zakona u udžbenicima, došli do podatka da 901 predmet u srednjim stručnim školama nema nikakav udžbenik.
"Imate opšteobrazovne predmete i to nije problem, izdavači to hoće da štampaju jer imaju interes, motiv im je profit. Ali za stručne predmete nema udžbenika. Znam da je za predmet Zaštita bilja poslednji udžbenik bio iz 1988. godine. Nekada je Zavod za udžbenike to radio, jer je bio jedini izdavač i to mu je bila obaveza. Tržište je danas liberalizovano, ima puno izdavača i nikoga ne možete da naterate da to radi", kaže Lužanin za Euronews Srbija.
Tanjug/Zoran Žestić, Wikimedia/Andrija12345678
Kako bi rešili problem sa udžbenicima u srednjim stručnim školama, tada su uveli novu kategoriju, a to su Priručnici za predmete. Priručnici sadržajno su morali da zadovolje sve kriterijume kao i udžbenici, ali vizuelno i grafički nisu morali da ispunjavaju sve standarde kao udžbenici. Takođe, mogli su da budu samo u elektronskom izdanju.
"Naša ideja je bila da Ministarstvo prosvete raspisuje pozive za pisanje tih priručnika i da plaća autore za rad. Priručnici bi bili onlajn i dostupni svima koji su u tom obrazovnom profilu. Ideja je bila da se motivišu dobri nastavnici da se uključe u njihovu izradu. Priručnici bi prolazili kompletnu proceduru odobravanja kao i udžbenici i na kraju bi morali da se nađu u Katalogu", objašnjava Lužanin.
Međutim, kao i sve drugo, sa promenom ministra odustalo se od te ideje. Katalog priručnika postoji, ali škole se ne odlučuju da uđu u proceduru odobravanja jer je to finansijski zahtevno. Većina danas koristi skripte, neodobrene priručnike i udžbenike. Prosvetne vlasti na sve to "žmure na jedno oko", jer su svesni da nisu mnogo doprineli uređenju haosa u srednjim stručnim školama.
Lužanin kaže da je najveće interesovanje izdavača za niže razrede osnovne škole, a da se smanjuje kako idu viši razredi.
Povezane vesti
"Za prva četiri razreda imate puno izdavača. Kako idu viši razredi imate sve manje izdavača. Dođete do srednje i neće niko da štampa udžbenika. Ta sloboda koju su izdavači dobili da mogu da uzimaju profit koliki hoće, a da ne ulažu nazad u udžbenike je zastrašujuća", navela je ona.
Odobravanje udžbenika i priručnika
Zakonski ne postoje ograničenja ko može da izda udžbenik ili priručnik. To može biti fizičko lice, škola, ali pre nego što uđe u nastavu, mora da dobije odobrenje Ministarstva prosvete. Udžbenik se dostavlja Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, koji je dužan da formira komisiju i da proveri sve standarde.
"To može da radi i Vazduhoplovna akademija, ali je pitanje isplativosti. To je posao za tim ljudi. Zbog toga udžbenike rade uvek izdavači. Škole prave dobre materijale za nastavu, kao i mnogi nastavnici za sebe, ali je teško da prođu celu proceduru odobravanja. Drugo to košta, plaća se. Neko mora samo tim da se bavi", objašnjava Lužanin zašto je odobravanje udžbenika i priručnika komplikovano za škole.
Iz Ministarstva prosvete, do objavljivanja teksta, nismo dobili odgovor kako je moguće da srednje škole koristi udžbenike i priručnike koji nisu u Katalogu i šta je resorno ministarstvo preduzelo da se to promeni.
Komentari (0)