Godišnje u Srbiji zbog nelegalne seče nestaje hiljade hektara šuma: "Čujemo testere, ali dok dođemo ničega više nema"

U Srbiji godišnje nestane hiljada hektara šume. Najviše šuma ima na jugu zemlje, a tamo se i najviše drveća nelegalno poseče, dok je sa druge strane Vojvodina, prema podacima državnog revizora, najmanje pošumljena u celoj zemlji. Međutim, to ne sprečava one koji su rešili da ilegalno seku drveće da to i čine, jer krivci se teško pronalaze, krađa se još teže dokazuje, pa je malo onih koji odgovaraju. 

Prema podacima Državne revizorske institucije, u poslednjih 20 godina samo je duž administrativne linije sa KiM utvrđeno da je bespravno posečeno više od 640.000 kubnih metara drva.

Na udaru su najviše privatne šume, jer su slabije obezbeđene od državnih koje inače imaju čuvara 24 sata, kaže za Euronews Srbija Vladimir Vasić, rukovodilac Odeljenja za privatne šume "Srbijašuma". On navodi da se borba protiv nelegalne seče šuma razlikuje po tome da li je reč o privatnim ili državnim šumama.

"Naše preduzeće obavlja stučno-savetodavne poslove na 1.200.000 hektara šuma u privatnom vlasništvu, ali ih ne čuvamo. To je obaveza svakog vlasnika. Što se tiče šuma koje su državne, one su obezbeđene tako što imaju čuvara 24 sata. Uprkos tome, dešavaju se šumske krađe i sve one su procesuirane", objašnjava Vasić.

Na pitanje šta da rade vlasnici privatnih šuma, Vasić odgovara da se procedura reakcije razlikuje po tome da li je vlasnik šume zatekao one koji nelegalno seku drveće ili je za to saznao nakon izvršenja krivičnog dela.

"Oni su često u dilemi ili zabludi da smo mi naležni za njihovo čuvanje. Ukoliko vlasnik sazna da je nelegalna seča šume u toku, on najpre treba da javi MUP-u kako ne bi došlo do konfliktnih situacija. Međutim, ukoliko sazna za seču nakon što je učinjena, onda je dužan da prijavi nadležnoj šumskoj upravi i oni će onda izaći na teren i prikupiti sve podatke. Kada se napiše zapisnik, on se prosleđuje nadležnim instancama za dalji postupak", objašnajva on.

Kaže da se i kaznena poltika razlikuje od toga koliko je drveća posečeno.

"Zakon o šumama predviđa da se fizička lica mogu kazniti novčano od 10 do 100.000 dinara. Što se tiče dela koje se kategoriše kao pustošenje šuma ili šumska krađa, to je svaka seča preko jednog kubika, onda se uključuje i zatvorska kazna", kaže Vasović.

Pošumljenost ispod evropskog proseka 

Nelegalna seča dodatno pogoršava inače lošu situaciju u Srbiji  kada je reč o pošumljenosti koja je ispod evropskog proseka, a najslabija je u poređenju sa zemljama u okruženju. Ova pojava je najizraženija u privatnim šumama.

Izveštaj državnog revizora, od početka godine, potrvđuje da je u Srbiji Vojvodina najmanje pošumljena. Od 45 vojvođanskih opština, u njih 14 pošumljenost je ispod jedan odsto. 
Po prostornom planu, predviđeno je da se prostor pod šumama poveća dvostruko. Ekološki aktivisti smatraju da je još drveća potrebno za Frušku goru, da se inače seča drveća ne koristi u komercijalne svhre. 

Pokret "Odbranimo šume Fruške gore" pozvao je Tužilaštvo da se pozabavi i onom legalnom sečom koja se radi u skladu sa važećim planovima, ali iza koje stoje, tvrde, zloupotreba službenog položaja, nesavestan rad i trgovina uticajem. Zbog toga su krajem maja podneli krivičnu prijavu protiv pet lica, među kojima je i visoko pozicionirani državni službenik iz Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede. 

Dragana Arsić, iz pokreta "Odbranimo šume Fruške gore" kaže za Euronews Srbija da je reč o organizovanoj grupi koja na ovaj način funkcioniše godinama.

"Shvatili smo da je u pitanju jedna organizovana ekipa ljudi koja se dobro poznaje, što je jako bitno. Dugo godina zajedno rade. Vrše se nesavesne radnje, vrši se trgovina uticajem, oni prosto prisvajaju, imaju neku protivpravnu korist", kaže Arsić.

Manastirskim šumama Eparhije sremske danas gazduje preduzeće "Šume Fruške gore". Prema podacima iz APR-a, Pokret je zaključio i Tužilaštvu ukazao na činjenicu da je to preduzeće u oktobru 2020. osnovao državni službenik iz Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, a da je samo dva meseca kasnije osnivačka prava preneo na osobu koja je ujedno i većinski vlasnik stugare, inače jednog od najvećih kupaca drvne građe.

U priču je, tvrde u Pokretu, uključen i jedan uposlenik Nacionalnog parka. Svu dokumentaciju predali su Tužilaštvu, uključujući i ugovor između Eparhije sremske i preduzeća koje je ranije gazdovalo manastirskim šumama, ostvarivalo prihod od njih i za to crkvi godišnje plaćalo 185 hiljada evra. 

"U pitanju je u suštini najgori model upravljanja manastirskim šumama, takozvani koncesionarski model. Možete zamisliti koji je to onda prihod od seče šume, kada crkvi ostaje čistih 185.000, a ova firma sve troškove podmiruje", dodaje Arsić.

Da su u toku predistražne radnje, potvrdili su Euronews-u u Višem javnom tužilaštvu. Ministarstvo poljoprivrede na naša pitanja nije odgovorilo, baš kao ni Eparhija sremska, gde su naveli da će o tome razgovarati sa pravosudnim organima, ne i sa novinarima. Jedino predstavnici Nacionalnog parka navode da čekaju da ih ovome obaveste nadležni organi. 

Dragan Vidović, iz JP Nacionalni park Fruška gora kaže za Euronews da je svako ko poseduje više od 100 hektara šume, obavezan  da izradi osnovu gazdovanja šumama, desetogodišnji planski dokument, kog prilikom seče mora i da se pridržava. Taj plan odobravaju Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, nadležni sekretarijat i konačno Ministarstvo poljoprivrede. 

"Sečemo manje od predviđenog etata koji je propisan tim šumskim osnovama. Kontrole su redovne i kod nas i kod njih. Ja mislim da bi inspekcija do sad ustanovila da ima nekih odstupanja u količini ili prekomernosti", kaže Vidović.

Na jugu se drveće kade na veliko

U okolini Niške banje šumari svakodnevno zatiču posečeno drveće i opustošene šume.
Meštani sela Ravni Do kažu za Euronews Srbija da se drveće krade na veliko, a da i dalje nisu otkrili ko tačno to radi.

"Krade se na veliko. Sin ujutru ode na posao i kada se vrati ima šta i da vidi. Ne znamo ko, a ni kada to radi. Sva dobra drva poseku i odnesu, nama ostane ono što im je neupotrebljivo. Čujemo nekada samo testere, ali dok dođemo ničega više nema. Znamo samo da su organizovani i da ih ima četvorica ili petorica", pričaju oni.

Poslednju deceniju, samo u ovom delu Srbije, u državnim šumama godišnje je nelegalno posečeno u proseku blizu 500 kubika drveta, a u privatnim i do osam puta više. U prvih šest meseci ove godine podneto je 14 prijava za nelegalnu seču, a samo se u četiri slučaja zna ko je kriv.

Nebojša Mihovilović, direktor šumskog gazdinstva Niš kaže za Euronews Srbija da su privatne šume u većem problemu i češće su na udaru onima koji nelegalno seku drveće.

"Vrlo su vešti, jer znaju kada i kako da rade. Procene kakav je teren i onda dođu da seku. Veći je problem za privatne šume, jer ih mi ne čuvamo", kaže Mihovilović. 

U odnosu na zaradu, kazne za počinioce su male, a država godišnje gubi na hiljade evra. Međutim, ovde nije reč samo o materijalnoj, već i o ekološkoj šteti koja je takođe velika.