"Oni hoće da zarade, a ne da dobiju informaciju": Kako je "rupa" u Zakonu o pristupu informacijama pokrenula lavinu

Od prošle godine, sa brisanjem instituta zloupotrebe prava iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, uočeno je masovno obraćanje Povereniku sa žalbama na državne i lokalne ustanove, koje nisu dostavile tražene informacije ili su ih dostavile, a tražilac nije zadovoljan. Međutim, brisanjem iz propisa, zloupotreba nije nestala i u praksi.

Jedan takav primer dolazi iz Doma zdravlja u Aleksincu. Naime, na adresu ove institucije stizala su pitanja tipa "Koliko ima vakcinisanih protiv Kovida", "Kog su pola i uzrasta vakcinisani", a nadležni su na njih morali da odgovore u roku od 15 dana. Međutim, pošto nisu dostavili potpune informacije, ova zdravstvena ustanova sada mora da plati troškove sudskog postupka, odnosno nadoknadu za tražioca.

Direktor aleksinačkog Doma Zdravlja Dragoljub Živanović objašnjava za Euronews Srbija da je zadovoljenje ovakve procedure dosta zahtevno i da oni nemaju raspoložvive kapacitete koji bi ih ispunili.

"Problem je što se traži uvid u dokumenta koji sadrže lične podatke pacijenata. Zbog toga bi morao da pored tražioca podataka stalno stoji medicinski radnik kako bi pokrivao ono što ne sme da se vidi i kako bi tražilac mogao da stekne uvid u sve one dostupne delove dokumenta. Reč je o protokolima koji su dugački po pola metara. Mi jednostavno nemamo dovoljno ljudi za to", objašnjava on.

Naime, svaki podatak koji je nastao u radu državnog organa u obavezi je da se dostavi ako ga neko zatraži. Ako se to ne desi, sledi žalba Povereniku, a krajnji ishod je postupak pred Upravnim sudom. Nakon što je pronađena ova rupa u zakonu, broj žalbi je porastao sa 4.000 na 10.000, a često jedna ista osoba podnosi više hiljada zahteva. Praksa je pokazala da su to najčešće advokati.

Poverenik za infomacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović kaže za Euronews Srbija da su ovakve žalbe jako česte, jer se unapred zna da će odluka ići njima u korist.

Unsplash

"Kod onih koji vrše zloupotrebu važno je da mogu da podnesu istovrsan zahtev na više stotina ili hiljada adresa i da čekaju šta će biti. Ukoliko ne dobiju odgovor to je idealna situacija, jer se onda žale se povereniku i znaju da će odluka biti u njihovu korist", objasnio je Marinović.

Razlog masovnog podnošenja zahteva leži prema rečima Poverenika u promeni stava Upravnog suda. Ipak, sud tvrdi da po ovom pitanju nije zauzimao pravni stav i da je do promena sudske prakse došlo zbog izmene Zakona.

"Zakon o opštem upravnom postupku, koji je bio u upotrebi do 1.juna 2017. godine, na drugačiji način je regulisao troškove postupka i nije sadržao ovako izričitu odredbu o troškovima, kao što je navedeni član 85. važećeg Zakona, zbog čega je i praksa Upravnog suda bila drugačija i u skladu sa tada važećim propisima", navode iz suda.

Na meti su uglavnom mesne zajednice, mali domovi zdravlja, centri za socijalni rad i razna udruženja koji imaju malo zaposlenih i malo sredstava. Kao rešenje za ovaj problem vide promenu aktuelnog Zakona, a Poverenik je već podneo inicijativu. 

Šabić: Rešenje je izmena zakona, ali i rad na tome da organi budu svesni da su obavezni da odgovre na zahteve

Advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić rekao je za Euronews Srbija da bez izmene zakona ovaj problem ne može da bude rešen, dodajući da je upredo sa tim potrebno raditi na informisanju organa vlasti da treba odgovaraju na zahteve građana i novinara bez obzira na date okolnosti.

"To je situacija koja se objektivno očekivala. Odnos prema organima vlasti koji krše zakon je neadkevatan. Godinama je ignorisana praksa u kojoj se nije odgovaralo na legititmne zahteve i tako se vremenom formirao mentalitet "lako ćemo"", objašnjava Šabić. 

Smatra da je u osnovi problema vlast, a ne ljudi koji koriste rupu u zakonu.

"Da bi se ti troškovi naplatili potrebno je da žalba, odnosno tužba, bude osnovana. Prema tome zbog toga ovi ljudi biraju subjekte od kojih znaju da neće dobiti odgovor, da nisu dovoljno obučeni. Kod nas je ranije ignorisanje zahteva bilo masovno, nije bilo gonjeno prekršajno, pa su se mnogi organi vlasti opustili", kaže on.

Kako objašnjava pojedinci koji pišu ove zahteve najpre imaju potrebu da zarade, a ne da na kraju dobiju informaciju.

"Njih ne zanima informacija, već da samo da zarade novac. Oni se namerno obraćaju slabijim subjektima, tamo gde očekuju da će dobiti ili loše ili nikakve odogovore, a onda izjavljuju žalbe i tužbe koje sigurno uspevaju jer se pozivaju na izričite odredbe zakona i tako naplaćuju troškove", objašnjava Šabić.

Šabić smatra da bez izmene zakona ne vidi bilo kakvu promenu na bolje.

"Potrebno je mnogo raditi sa organima vlasti, da znaju da su oni dužni da odgovaraju na zahteve građana, a izmenama zakona zatvoriti rupu koja im omogućava ovako nešto. To neće ići ni brzo ni lako.", rekao je on.