Igre 
Kako naplatiti štetu od oluje: Za porodice milijardu dinara od države za oštećene i porušene stambene objekte
Komentari16/08/2023
-21:30
U nedavnim olujama koje su pogodile Srbiju oštećeni su mnogi objekti, poljoprivredni usevi i automobili. Vlada Srbije donela je uredbu o saniranju posledica nevremena koje je pogodilo Srbiju u julu, kojom je utvrđeno da država daje bespovratnu pomoć od 50.000 do 350.000 dinara za obnovu stambenih jedinica. Oni koji su uplatili polise osiguranja imovine i poljoprivrede mogu da računaju na nadokandu štete, kao i vlasnici automobila oštećenih od grada.
Na državnu pomoć mogu da računaju vlasnici oštećenih ili porušenih stambenih objekata koji su korišćeni za svakodnevni život.
Procene su da je 11.000 stambenih objekata oštećeno, a 10 kuća porušeno.
"Ta procena je i dalje na snazi i na osnovu te procene je pravljen program obnove. Na osnovu tog broja je utvrđen i ukupna iznos sredstava koja su opredeljena za finansiranje državne pomoći za oštećene i za porušene stambene objekte i ukupan iznos sredstava opredeljen za to jeste milijarda i 100 miliona dinara", rekao je za Euronews Srbija ministar za javna ulaganja Marko Blagojević.
Ministar je objasnio da se radi o sredstvima koja bi trebalo da pomognu građanima da saniraju štetu, navodeći da su iznosi državne pomoći za stambene objekte oštećene u poplavama nešto veći zato što je i šteta koju poplave prave na stambenim objektima nešto veća.
"Da li će biti dovoljno za pokrivanje čitave štete, u nekim slučajevima da, u nekim slučajevima i ne, ali ovde se ne radi o nadoknadi štete, ovde se radi o državnoj pomoći, o nameri države da priskoči u pomoć svim porodicama čiji su stambeni objekti oštećeni ili porušeni u elementarnim nepogodama, bez obzira da li se radi o poplavama ili oluji što je bio slučaj krajem jula ove godine", kaže Blagojević.
Na pomoć mogu da računaju i oni koji su sami sanirali štetu
On je naveo da će državnu pomoć dobiti i oni koji su već sanirali štetu na svojim objektima svojim sredstvima, ako je štete na njihovim objektima bilo i ako je ta šteta registrovana.
Povezane vesti
"Oni će kao i bilo ko drugi dobiti pomoć. Sigurno nećemo na taj način diskriminisati one koji su reagovali brzo, imali sredstva na raspolaganju koja su mogli da ulože u obnovu svojih objekata. Njima će biti isplaćena pomoć jednako kao i onima koji svoje objekte nisu uspeli da saniraju", rekao je Blagojević.
On je naglasio da su stambeni objekti prioritet, ali da se saniraju i objekti javne namene, kao što su škole i objekti u sektoru zdravstva.
"Isto tako će i sad biti slučaj. Kada budemo okončali sa postupkom procene štete, kada budemo utvrdili konačan broj objekata koji su pretrpeli štetu, kao i obim štete na tim objektima, ići ćemo na drugi korak, a to je usvajanje programa obnove objekata javne namene koji su oštećeni usled dejstva nedavne oluje praćene gradom i obilnim padavinama", rekao je Blagojević i dodao da očekuje da škole budu spremne 1. septembra da prime đake.
Meštanka Begeča očekuje nadokandu za krov koji je sanirala
Na teritoriji Novog Sada javni poziv za prijavu štete od posledica nevremena otvoren je do 24. avgusta, a Varvara Lukač iz Begeča zadužila se kako bi sanirala krov na svojoj kući.
Štetu je prijavila u lokalnoj mesnoj zajednici, ali i dalje nema odgovor na to koliko će joj sredstava refundirati Grad.
U oluji koja je pogodila Begeč 21. jula vetar je odneo i polovinu limenog krova kuće u koji je Lukač prošle godine uložila preko 12.000 evra.
Povezane vesti
"Odmah nakon toga moja sestra je kontaktirala limara i pozajmila mi 3.500 evra za sanaciju krova jer prosto postojala je šansa da šteta bude mnogo veća ako bi se plafon urušio", rekla je Lukač.
Euronews
Tek nakon nekoliko nedelja posle nevremena Grad Novi Sad objavljuje poziv za prijavu štete od posledica nevremena, a s obzirom na to da je štetu na svojoj kući sanirala ranije, Lukač je kao dokaz priložila je fotografije.
"Rekli su mi da je to dovoljan dokaz. Međutim, nisu ulazili u detalje oko toga kakva će ta nadoknada biti kad će se ona isplatiti i tako dalje", rekla je meštanka iz Begeča.
Pre nekoliko dana, kod nje su došli popisivači i zatekli srušen orah koji je potpuno uništio ogradu koju je Lukač platila 5.000 evra.
"Nadala sam se da će možda i ograda ući u tu kategoriju. Međutim rekli su mi da će se naknada odnositi samo na građevinske objekte", rekla je Lukač.
Iz Gradske uprave nisu odgovorili na pitanja Euronews Srbija kako će izgledati proces naknade štete i koliki je maksimalan iznos po jednoj prijavi.
Ipak, Lukač je za sada uspela da nadoknadi jedan procenat uloženog jer je u staro gvožđe za 3.000 dinara prodala delove limenog krova uništenog u nevremenu otkupljivaču sirovina Nenadu Miškoviću iz Vajske.
Pune ruke posla i za autolimare
Autolimar Nenad Nikolić kaže da posle oluja koje su pogodile Beograd ima više posla nego inače.
On je za Euronews Srbija rekao da troškovi za popravku štete od grada na automobilima zavise od vrste vozila, veličine i dubine oštećenja.
Nikolić je naveo da su uz pomoć nove metode pod nazivom "masaža lima" za koju kaže da je popularna, zadržavaju originalni lak i boja i tako nema razlike u nijansi, a da cena zavisi od modela.
Prema njegovim rečima, bilo je i automobila koji su u oluji potpuno oštećeni i nije ih isplativo popravljavati.
Ispričao je da je u Novom Beogradu i Zemunu padao grad i da su na pojedinim oštećenim automobilima morali da se menjaju elementi, kao što je hauba.
Nikolić je naveo da meteorolozi obično najave kada će biti oluja i da vozači mogu da zaštite svoje vozilo, ili da ih smeste u garažu ako je imaju i naveo da u inostranstvu postoje specijalne protivgradne cerade na naduvavanje, ali da su skupe.
Koliko građani razmišljaju o osiguranju
Glavna urednica portala "Sve o osiguranju" Lela Saković rekla je za Euronews Srbija da raste broj ljudi koji uplaćuju polise osiguranja.
"U poslednjih desetak godina od poplava 2014. godine, broj ljudi koji se osigurao jeste porastao, ali nije dovoljno. Tada je od tri do pet odsto ljudi bilo osigurano od poplava. Procenat onih koji su osigurali imovinu od poseldnjih šteta koje su nastale je od 15 do 20 odsto što se tiče stanova, kuća i automobila, što se tiče poljoprivrede, nešto više oko 25 odsto. U osiguranju imovine i poljoprivrede ima razlike, za osiguranje poljoprivrede država daje određene subvencije za kupovinu polise", rekla je Saković.
Prema njenim rečima, prosečna cena polise osiguranja stana bez obzira na lokaciju je oko jednog evra po metru kvadratnom na godišnjem nivou, što za stan od 50 metara kvadratnih na godisnjem nivou iznosi 50 evra i to na 12 rata.
"Četiri evra mesečno, sa pokrićem od 25.000 evra. Ako imate staru kuću koja se srušila u nevremenu, nećete dobiti novu kuću, na osiguranju ne možete ništa da zaradite, ali možete da vratite u ono stanje u kojem je nešto bilo. Ako plaćate četiri evra mesečno za stan od 50 kvadrata, a maksimalni iznos za štetu je 25.000 evra, onda neka svako za sebe proceni koliko mu je skupo", rekla je Saković i navela da je logično da se plati osiguranje za automobile, posebno one skupe modele.
Ona kaže da osiguravajuće kuće imaju svoje osiguravače kod kojih se oni osiguravaju za štete koje sami ne mogu materijalno da podnesu.
Komentari (0)