Stanković: Novih 30 miliona evra pomoći EU za reformu javne uprave u Srbiji

Srbija počinje da implementira drugi po redu instrument Sektorske budžetske podrške, najavila je Mila Stanković, v. d. pomoćnice ministra državne uprave i lokalne samouprave u Sektoru za evropske integracije i međunarodnu saradnju.

Sektorska budžetska podrška jedan je od najvažnijih instrumenata koji se koristi u procesu pristupanja Evropskoj uniji i njime se iz EU povlače određena bespovratna finansijska sredstva koja se direktno uplaćuju u budžet Republike Srbije, istakla je Stanković.

"Kada dokažemo da smo ispunili određene kriterijume koje smo predvideli u strateškim dokumentima, dobijamo priliku da povučemo novčana sredstva iz EU i time direktno doprinosimo budžetu Republike Srbije", rekla je ona za Tanjug.

Prema njenim rečima ovi kriterijumi su vrlo striktni i unapred propisani, odnosno, u pitanju su generalni kriterijumi povezani sa merenjem napretka u sprovođenju reforme javne uprave i javnih finansija, kao i transparentnosti budžeta i stabilnosti makroekonomske politike.

"To su, dakle, četiri ključna kriterijuma čije ispunjavanje dokazujemo u procesu izveštavanja. Dodatni kriterijumi, koji nisu unapred propisani jesu "varijabilni" i o njima se vode pregovori. Prethodne dve godine vrlo intenzivno smo pregovarali sa Evropskom komisijom i uspeli smo da definišemo šest ovakvih kriterijuma o kojima ćemo izveštavati u naredne tri godine", rekla je Stanković.

Pojašnjava da povlačenje sredstava znači da smo na godišnjem nivou obavezni da izveštavamo Evropsku komisiju o napretku, kao i da se na bazi te samoprocene podnosi finansijski zahtev.

"Naravno, naš izveštaj se ne prihvata olako nego se sprovodi opsežna provera, i tada zajednički sa partnerima iz EK prolazimo kroz proces dokazivanja navoda koje smo dostavili u okviru izveštaja o samoproceni. Nakon što se svi navodi verifikuju, tek onda EU odobrava uplatu budžetu Republike Srbije", rekla je ona.

Ističe da u prethodnom period nije bilo jednostavno i da je implementacija prvog Sektorskog reformskog ugovora bila "ozbiljna vežba" ne samo za Ministarstvo državne uprave i lokalna samouprave, već i za druge partnerske institucije iz oblasti reforme javne uprave, kao što su Ministarstvo finansija, Ministarstvo za evropske integracije, Generalni sekretarijat Vlade, Služba za upravljanje kadrovima, Nacionalna akademija za javnu upravu.

"Uspeli smo da povučemo sva bespovratna sredstva u iznosu od 80 miliona evra koje je prvi instrument Sektorske budžetske podrške predvideo", rekla je Stanković i dodala da ključ uspeha leži u zdravim osnovama.

Dodaje da kada implementirate ovako kompleksan instrument morate da izgradite stabilnu strukturu zasnovanu na umreženim službenicima koji posvećeno rade, kako biste mogli uspešno da pratite, izveštavate i koordinirate čitavim procesom.

Ona je za Tanjug istakla da je Srbija došla do zavidnog nivoa i da se naša zemlja ubraja u istaknute prakse.

"Identifikovani smo od zemalja u regionu ali i od strane EK kao relevantan primer dobre prakse za implementaciju jednog ovako složenog instrumenta. To nam je zaista važno i čini nas ponosnima. Imamo ozbiljnu strukturu i idemo napred", zaključila je.             

Osim jake osnove, neophodno je da ostvarite i rezultate, objasnila je, podsetivši da je prvi izveštaj Srbija podnela 2018. godine, a poslednji 2022. godine. Država je uspela da dokaže svaki napredak za koji je tvrdila da je postignut.

Novac koji se uplaćuje u budžet predstavlja na neki način nagradu za ono što je Srbija do sada uradila.              

"U dogovoru resornih ministara sva sredstva koja smo povukli troše se za dalji napredak i stimulisanje reforme i svih njenih horizontalnih oblasti", rekla je Stanković.              

Kaže da novi Sektorski reformski ugovor koji je Srbija potpisala sa Evropskom komisijom i koji se finansira iz finansijske perspektive IPA 22, iznosi 30 miliona evra bespovratne pomoći. Od toga je 26 miliona opredeljeno za direktnu podršku budžetu Srbije, a ostatak za tehničke projekte koji imaju za cilj da dodatno pomognu u ovom višegodišnjem procesu.             

"Kako nova Strategija menja fokus reforme i usmerava je potpuno ka građanima, akcenat je stavljen na kvalitet usluga, transparentnost, i odgovornost. Očekujemo da nam instrument pomogne i da ćemo za par godina izaći pred građane sa ozbiljnim rezultatima u ovoj oblasti. Sve ovo, posebno imajući u vidu, da oblast "pružanja usluga" od strane administracije tek ulazi u početnu fazu standardizacije i da je nova u našoj strategiji, a istovremeno nam je i najvažnija jer je najvidljiviji aspekt reforme koju sprovodimo", rekla je Stanković.

Inače, projekte tehničke podrške sprovodi Delegacija EU i reč je o projektima koji su direktno ugovoreni, dok organi uprave dobijaju ekspertsku podršku.

Mila Stanković ističe da je važno da građani znaju da je Srbija svoje kapacitete u poslednjih četiri do pet godina suštinski ojačala, kao i da novi projekti pomažu daljem osnaživanju javne uprave, kao i da uključeni eksperti ne zamenjuju zaposlene, već, naprotiv, kako je rekla, pomažu da se evropske prakse i standardi lakše i kvalitetnije implementiraju u naš sistem.

S druge strane, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva rekla je da reforma javne uprave u Srbiji ima za cilj stvaranje javne uprave koja građanima pruža visokokvalitetne usluge, koristi privredi i pozitivno utiče na životni standard.

Evropska unija podržava napore Vlade Srbije da delotvorno sprovodi strateške dokumente u oblasti reforme javne uprave u korist pre svega stanovnika Srbije koji žele da vide konkretne rezultate.

"To je važno zato što je javna uprava tačka interakcije između građana i vlasti. Građani Srbije zaslužuju da imaju modernu, efikasnu, transparentnu i profesionalnu javnu upravu, a to je i naše očekivanje od buduće članice Evropske unije", rekla je ona za Tanjug.

Naglašava da će Evropska unija nastaviti da pruža Srbiji stručnu i finansijsku podršku u tom procesu, zbog čega su Srbija i EU nedavno potpisale sporazum o novom paketu bespovratne pomoći EU u iznosu od preko 162 miliona evra, koji uključuje i 30 miliona evra namenjenih Sektorskoj budžetskoj podršci, konkretno reformi javne uprave.

"Ova sredstva treba da doprinesu sprovođenju konkretnih reformskih mera u periodu 2023-2025", zaključila je ona.