Veliki broj dece izložen opasnim poslovima: Gde je granica između pomoći i zloupotrebe dečjeg rada

Zloupotrebi dečjeg rada u Srbiji tokom 2021. godine bilo je izloženo skoro svako deseto dete uzrasta od pet do 17 godina, a najveći procenat dece koja su izložena ovoj vrsti zloupotrebe zabeležen je u poljoprivredi i neurbanim područjima, pokazuju rezultati ankete koju je sproveo Republički zavod za statistiku (RZS) u saradnji sa Međunarodnom organizacijom rada.

Podaci pokazuju da je više od 60 odsto dece radilo u poljoprivredi - veći procenat devojčica nego dečaka, jedna trećina obavljala je uslužne delatnosti, a mali procenat bio je uključen u industrijsku proizvodnju. 

Radi razumevanja, zloupotreba dečjeg rada se odnosi na decu koja su premlada da rade i/ili bi rad mogao da ima posledice na njihovo zdravlje, kao i fizički i psihološki razvoj. Drugim rečima, to je svaki rad koji bi mogao da ima negativan uticaj na dobrobit deteta.

Stopa zloupotrebe dečjeg rada najveća je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. Takođe, većina dece kombinuje rad i školovanje, a dužina rada predstavlja važan faktor koji može da utiče na njihov učinak u školi, navedeno je u rezultatima ankete. Koliko ovakvi podaci treba da nas zabrinu i gde je granica između pomoći porodici i zloupotrebe?

U kom trenutku je dečji rad zloupotrebljen? 

U pojedinim državama postoje standardi koji laki rad u poljoprivrednim porodičnim gazdinstvima od tri sata dnevno podrazumevaju normalnim, a sve preko toga smatra se zloupotrebom.

Prema rezultatima, većina dece uzrasta od pet do 17 godina, odnosno 43,8 odsto njih, postala su žrtve zloupotrebe dečjeg rada kako bi dopunila porodične prihode, a ostalih 38 odsto kako bi stekli određene veštine.

S obzirom na to da se u Srbiji u ovakvim gazdinstvima i ruralnim sredinama dečji rad koji doprinosi porodici smatra normalnim, postavlja se pitanje u kom trenutku on postaje zloupotrebljen, a Saša Stefanović iz Mreže organizacija za decu Srbije za Euronews Srbija kaže da se ta granica prelazi u trenutku kada je fizičko zdravlje deteta ugroženo. 

"Nije strašno ni da dete bude u bašti, ni u njivi, ali ako ih tome izložimo, na primer na ovim tropskim temperaturama, to nije za dete. Dakle tu je ta granica, sve što prelazi ovo postaje zloupotreba", ističe Stefanović. 

Takođe, dodaje i da se zloupotreba dečjeg rada dešava u trenutku kada njegovo učešće u poslovima onemogući njegovo školovanje, i da odrasli imaju odgovornost da dete ne izlažu poslovima koji bi naškodili njegovom zdravlju i obrazovanju. 

"Ne može dete da radi, a da ne ide u školu. Ljudi će pitati zašto govorimo o ovim pravima, da  ćemo ih time prezaštiti, a deca su nam lenja i razmažena, zato čitavu priču treba postaviti u jasan okvir", kaže Stefanović. 

Navodi da koren zloupotrebe dečjeg rada leži u siromaštvu, odnosno da se uglavnom zloupotrebljavaju deca koju su najviše izložena riziku od siromaštva. 

"Na tu decu se svalio teret, prvenstveno zato što porodice obrazovanje vide kao trošak, kao nešto što je neizvesno, i zbog toga što razmišljaju o strategijama preživljavanja", kaže Stefanović. 

Takođe, dodaje da treba razmišljati o tome kako decu i njihove porodice izvući iz siromaštva, kao i da je neopodno pronaći način da se roditeljima, koji obrazovanje vide kao teret i trošak, ukaže na činjenicu da im školovanje dece može pomoći na duže staze. 

Prema rezultatima ankete, deca uzrasta od pet do 17 godina koja su obavljala opasne poslove, u najvećoj meri bila su izložena prašini (37,6 odsto), radu na opasnim mašinama (27,8 odsto) ili ekstremnim vremenskim uslovima, kao što su ekstremna hladnoća, vrućina ili visoka vlažnost (23,6). 

Zloupotreba dečjeg rada sve zastupljenija - kako do rešenja? 

Pomoćnica direktora RZS-a Vesna Pantelić za Euronews Srbija kaže da procenat dece u Srbiji koja su izložena zloupotrebi rada nije zanemarljiv. 

"Ovo jeste na nivu globalnog svetskog trenda, pošto je u svetu 10 odsto dece izloženo zloupotrebi rada, ali je u Evropi taj procenat znatno niži. U Istočnoj Evropi je taj procenat 6,8 odsto, dok je prosek za Severnu, Zapadnu i Južnu Evropu 1,3 odsto", ističe Pantelić.  

Da je zloupotreba sve zastupljenija takođe tvrde iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, ali podaci koje oni dobijaju od Centara za socijalni rad pokazuju da je prošle godine svega šesnaestoro dece bilo žrtva zloupotrebe rada. 

Međutim, u praksi je taj broj daleko veći, pošto je definicija zloupotrebe široka, a kada radnici Centra za socijalni rad primete da zloupotreba postoji često se problem reši savetovanjem, dok krajnja mera može biti oduzimanje roditeljskog prava.  

profimedia

"Centar za socijalni rad može da radi kao institucija, ali može da radi samo sa onim što uđe kao informacija u Centar. Na građanima je da prijave roditelje koji krše svoja roditeljska prava, sa druge strane u registrovanim gazdinstvima inspekcija rada je prva brana, a o policiji i tužilaštvu da ne pričamo", kaže Sanja Kljajić iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

Takođe, ističe Kljajić, socijalna zaštita je važna ali ne sme da ostane jedina.   

"Još uvek nemamo strategiju za smanjenje zloupotrebe dečjeg rada, ali radi se na tome da se on eliminiše. Nije to tako jednostavno, moramo da se bavimo tim problemom na jedan strateški, sistematičan način I da ponudimo rešenje koje će biti usmereno na porodicu", rekao je Stefanović.

Mada, podseća da postoji Strategija za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja, koja načelno pokriva i ovu oblast.

"Svako ko ne vodi računa o detetu i izlaže ga radu koji ugrožava njegovo zdravlje, zapravo ulazi u oblast zlostavljanja i zanemarivanja deteta. Zbog ovoga, odrasli, institucije i građani ne smeju da okreću glavu kada primete da se pred njima odvija nešto za šta opravdano sumnjamo da nije u najboljem interesa deteta", zaključuje Stefanović.