Prva stanica beogradskog metroa planirana na Skadarliji: Šta čeka Bajlonijevu pijacu
Komentari06/08/2023
-10:03
Jedna od prvih stanica beogradskog metroa, prema nacrtu plana koji je do 1. avgusta bio na javnom uvidu, biće na prostoru sadašnje Bajlonijeve pijace u Skadarliji. Aktivisti upozoravaju da se planira izgradnja te stanice, a da još nije potpisan ugovor o izgradnji prve linije metroa iako je inicijalni rok bio februar 2022. godine. S druge strane, gradske vlasti navode da će ugovor biti potpisan najkasnije početkom sledeće godine i da je to ujedno i prilika da se modernizuje pijaca.
Gradske vlasti planiraju da kopanje tunela i izgradnja metro stanica počne početkom 2025. godine, i to najpre od Pančevačkog mosta do centra grada. Cilj im je da ta prva faza bude završena do 2029. godine, a cela prva linija metroa do 2030. Napominju i da najnovije procene pokazuju da će prva linija sa depoom koštati više od tri milijarde evra.
"U ovom trenutku pripremamo i zaključujemo ugovor za izgradnju depoa, završava se revizija projekta za prvu liniju. Planiramo da potpisivanje ugovora za prvu liniju bude krajem ove, početkom sledeće godine. Poptisivanjem ugovora u avgustu, depo je nešto što će prvo početi da se gradi", navodi za Euronews Srbija direktor "Beogradskog metroa i voza" Andreja Mladenović.
Metro stanica na prostoru sadašnje Bajlonijeve pijace, koja će biti jedna od 21 stanice prve linije beogradskog metroa, simbolično će se zvati Skadarlija. Imaće prizemlje sa tri nivoa ispod zemlje.
"Preko 8.000 kvadrata ispod zemlje sa mezaninom sa dva ulaza, jedan ulaz će biti na platou same pijace drugi ulaz iz Ulice cara Dušana", rekao je Mladenović.
On ističe da je u sklopu izgradnje metroa planirana je i modernizacija pijace, kao i podzemna garaža za više od 300 mesta. Mladenović je rekao da će pijaca u periodu izgradnje stanice morati da bude zatvorena, ali ne pre kraja sledeće godine.
"Mi ćemo stanicu i garažu sigurno raditi u otvorenom iskopu. Šta to znači? To znači da će to biti jedna velika rupa koja će morati da se gradi više meseci i u tom periodu će pijaca morati da bude zatvorena, odnosno dislocirana na neko obližnje mesto", objasnio je Mladenović za RTS.
Stručna javnost u startu vidi problem oko ulaza u metro i, kako navode, malom broju parking mesta za lokaciju koja je napominju prometna i bez metroa. Saobraćajni inženjer Mirko Radovanac rekao je za Euronews Srbija da je predviđen jedan izlaz gde se nalaze taksisti i tramvajska stanica, a drugi prekoputa, što smatra da nije dobro rešenje.
"Gradski čelnici žele da urade urbanističke pripreme pre izgradnje metro stanice, ali se bojimo da ne dođemo do situacije da možda počne izgradnja metro stanice, a da ti tuneli ne budu ni započeti, a mozda nikada izgrađeni", rekao je za Euronews Srbija Miloš Vučković iz Udruženja "Po meri metro".
"Suština problema nije u samoj rekonstrukciji Bajlonijeve pijace, već u načinu na koji se ovakve odluke donose"
O odluci da se promeni trasa Beogradskog metroa i da se jedna od stanica izgradi na prostoru sadašnje Bajlonijeve pijace u centru grada, arhitekta Olga Andrić iz organizacije Ministarstvo prostora kaže za Euronews Srbija da suština problema nije u samoj rekonstrukciji Bajlonijeve pijace, već u načinu na koji se ovakve odluke donose i sprovode. Ona navodi da se radi o urbanističkom projektu, a ne o urbanističkom planu što u startu ostavlja manje prostora za učešće javnosti u samom procesu planiranja.
"Ono što je vrlo problematično kada je u pitanju projekat Beogradskog metroa, to je što mi kao javnost imamo jako malo informacija, ne znamo ništa o dinamici tih radova, o nekom vremenskom okviru koji je potreban za njihovo izvođenje, kako se oni menjaju. Sve što saznajemo, saznajemo iz medija na kašičicu, to jeste vrlo problematično što je ceo projekat tako tajanstven", smatra Andrić.
I dok Mladenović navodi da će turistička zona u Skadarliji biti proširena, pa će taj deo grada izgledati potpuno drugačije, arhitekta Olga Andrić kaže da je javna prezentaciju tog projekta trajala sedam dana što je veoma kratak vremenski rok pogotovo kada govorimo o projektu za koji postoji veliko interesovanje javnosti.
"Projekat je oglašen u periodu trajanja letnjih odmora, što dodatno umanjuje mogućnost za participaciju. Osim toga, urbanistički projekti imaju mnogo uže polje delovanja, dakle oni se ne usaglašavaju sa okolnim lokacijama u cilju rešavanja nekih zajedničkih funkcija i interesa, već su koncentrisani isključivo na tih nekoliko parcela koje se nalaze u njihovom obuhvatu. To nije dobar pristup planiranju grada, pogotovo kada govorimo o ovako velikim javnim površinama koje služe kao mesto okupljanja i razmene, a velikom broju ljudi i kao radno mesto", rekla je Andrić.
Ona, međutim, kaže da kada bi Grad planirao zaista planski i kada bi ta rešenja sagledavala neki širi kontekst i nametala neke dugoročne strateške ciljeve, ne bismo dolazili u situaciju da sedam godina kasnije, opet govorimo o rekosntrukciji iste pijace.
"Ovako kada se stvari rade ad hok i bez nekog konkretnog plana, proizvoljno i otprilike, dolazimo u situaciju da se taj novac troši, a da rešenja koja se proizvode nisu adekvatna i dugoročno održiva", rekla je Andrić.
Ona smatra da je rastući trend planiranja grada kroz urbanističke projekte vrlo problematičan posebno u situaciji kada nije usvojen strateški krovni dokument za ceo grad.
"Generalni urbanistički plan Beograda za period od 2021. do 2041. i dalje nije usvojen i dok on kasni već dve godine praksa pokazuje da postoji taj trend tačkastog rešavanja grada, odnosno određenih gradskih zona, bez te sveobuhvatne i dugoročne slike koju GUP treba da ponudi. Najverovatnije je da će takav pristup planiranju stvoriti određene konflikte u prostoru koji kasnije nisu ispravljivljivi, a definitivno je da će imati negativan uticaj na kvalitet života većine stanovnika ovog grada", rekla je Andrić.
Komentari (0)