Igre 
Krovovi koji dišu: Kako do što više "zelenih krovova" u Srbiji koji mogu pomoći u borbi protiv klimatskih promena
Komentari06/08/2023
-19:11
Nedostatak zelenih površina prepoznat je kao jedan od glavnih problema u mnogim urbanim područjima, a dok je slobodnih površina u gradovima sve manje, zelene krovove u Srbiji i dalje više viđamo na idejnim projektima, nego u izgradnji.
Ozelenjavanje zgrada, odnosno upotreba zelenih vegetativnih krovova i zidova, predstavlja inovativnu tehnologiju u arhitekturi, čime se nadomešćuju gubici u prirodnom okruženju koji nastaju zbog građnje objekata. Iako njihova upotreba još nije rasprostranjena na području naše zemlje, ipak postoje srpski patenti poput kasetnog zelenog krova.
"Od osam do deset stepeni bolje izoluju objekte u odnosu na one koji nemaju zelene krovove. Takođe, važna je varijanta za primenu u Beogradu, gde su očigledna pojavljivanja toplotnih ostrva po urbanim delovima i gde je temperatura više za 10 stepeni u odnosu na prosečnu, van toplotnih ostrva", kaže Dejan Lazić iz "Green Decora" za Euronews Srbija.
profimedia
Lazić dodaje kako je primena zelenih krovova na manjim površinama jednostavna, a kao primer izdvaja autobuska stajališta koja su u mnogim zemlja Evropske unije zbog zagrevanja uveliko pokrivena krovovima.
Na prednosti korišćenja zelenih krovova ukazuju brojna istraživanja, od uticaja na regulaciju temperature, preko smanjenja buke i nivoa prašine, pa sve do upijanja vode nakon obilnih padavina.
"Gradska infrastruktura nije predviđena da prihvati svu tu vodu i onda dolazi do izlivanja, do poplava. Ovakvi krovovi nam u tome mogu pomoći, zato što oni primenjuju zelena rešenja, priroda to ipak najbolje radi. Mi instaliranjem rastinja, usporavamo tu vodu", kaže ekološka i naučna saradnica Milica Perić za Euronews Srbija .
Ona objašnjava da su oni korisni i u borbi protiv klimatskih promena, konkretno pri ublažavanju i adaptaciji na klimatske promene, pošto biljke akumuliraju ugljen dioksid za proces fotosinteze, koji je glavni krivac za klimatske promene.
Povezane vesti
Trenutno u Srbiji ne postoje zakonske obaveze da se pri izgradnji objekata oni i "ozelene", niti postoje novčane olakšice za investitore ili firme koje bi mogle da odrade taj posao. Primera radi, takve odredbe postoje u Bazelu, Kopenhagenu i Štutgartu, gde se najizraženije mogu videti pozitivni efekti zelenih krovova.
Kako do što više "zelenih zgrada" u Srbiji?
Klimatolog Vladimir Đurđević za Euronews Srbija kaže da su kod nas zeleni krovovi još uvek retka pojava, ali da se u poslednje vreme pojavljuje sve više kompanija, kao i onih koji umeju da instaliraju ovu vrstu infrastrukture.
"Postoje primeri zelenih krovova u svetu koji su maltene parkovi. Kod nas je ovo i dalje u začetku, ali ćemo u budućnosti toga viđati sve više", rekao je Đurđević.
Takođe, smatra da bi od pomoći bilo kada bi instalacija zelenih krovova bila obavezna, a da bi od mogle da pomognu i subvencije.
"Naša država daje subvencije za podizanje energetske efikasnosti zgrada, a instaliranje ili postavljanje zelenog krova to može značajno da poboljša, pošto zeleni krov u toku zime greje, a u toku leta hladi zgradu. U te investicije i subvencije za podizanje energetske efikasnosti i infrastrukture mogla bi da se uvrsti ova ideja zelenih krovova", kaže Đurđević.
Inače, Đurđević skreće pažnju na to da se EU godinama bori sa problemom podizanja energetske efikasnosti zgrada i da je to jedna od oblasti u kojoj se kasni u poređenju sa drugim akcijama koje se tiču klimatskih promena.
"Pojedine države počinju da insistiraju na tome, govore da bez toga više ne može, od novih zgrada se zaheva zaista visoka energetska efikasnost, što često uključuje i postavljanje zelenog krova ukoliko oblik zgrade i prateća infrastruktura to dozvoljavaju", rekao je Đurđević.
Povezane vesti
Koliko su zeleni krovovi efikasni u borbi protiv klimatskih promena?
Đurđević smatra da je potrebna masovna instalacija zelenih krovova kako bi efekti u borbi protiv klimatskih promena bili vidljivi na nivou čitavog grada.
"Na mikroklimatskoj zoni od 18 zgrada, mogu da se vide pozitivni efekti, ali najčešće samo unutar zgrade. Na primer, zimi je objektu potrebno manje energije da se greje jer zelena infrastruktura na krovu doprinosi da se toplota bolje čuva unutar zgrade, dok u toku leta ona omogućava da bude hladnije iznutra. Na tom primeru se najviše vidi efikasnost na mikrolokaciji", rekao je Đurđević.
profimedia
Međutim, objašnjava da je zelene krovove, ukoliko želimo da vidimo njihov uticaj na većem području, potrebno omasoviti. Takođe, dodaje i da je neophodno odabrati i adekvatnu vegetaciju, pošto ne može svaka biti efikasna.
Povezane vesti
"Jedna od vrlo važnih promenljivih koja služi da bismo rešili jednačine u tim klimatskim promenama, između ostalog je, i podizanje energetske efikasnosti. Mi ustvari treba da trošimo manje energije nego što to radimo danas, odnosno da je trošimo na efikasniji način", ističe Đurđević.
Zaključuje da je današnje društvo veliki rasipnik energije, što je potrebno popraviti, a nephodan korak u dobrom pravcu je upravo i podizanje energetske efikasnosti zgrada.
Preporuka za vas
Komentari (0)