Igre 
Incidenti na severu Srbije: Sve češći oružani sukobi između grupa krijumčara migranata
Komentari02/08/2023
-21:00
Oružani sukobi među krijumčarima migranata u Srbiji postali su učestaliji od polovine prošle godine. Pucnjave u šumama blizu naselja u kojima ima ubijenih i ranjenih zabrinjavaju meštane, dok oni koji se bave pitanjem migracija poručuju da krijumčarenje dobija nove razmere i da kriminalne grupe ne prezaju od sukoba.
Najnoviji incident koji je zabrinuo lokalno stanovništvo ali i čitavu javnost u Srbiji dogodio se prošle nedelje kod mesta Hajdukovo u blizini Subotice. Upucnjavi je ubijen jedan Avganistanac, a još dvojica su ranjena. Nakon toga je policija pokrenula opsežnu akciju na teritoriji Subotice gde je otkrila 300 ilegalnih migranata, a zaplenjeno je orućje i municija.
Prošlog meseca, takođe u blizini Subotice, trojica migranata završila su u bolnici sa prostrelnim ranama nakon vatrenog obračuna dve grupe. Rafalna pucnjava čula se tada u intervalima u više naselja koja se graniče sa šumskim pojasom, odnosno granicom između Srbije i Mađarske.
U maju se u okolini prihvatnog centra u Šikari, kod Sombora, takođe desio obračun dve grupe migranata, a kako je preneo portal Soinfo jedna osoba je tom prilikom ubijena. Komesarijat za izbeglice, lokalna samouprava i Policijska uprava Sombor su dan pre tog obračuna organizovali akciju relociranja iregularnih migranata.
Nešto ranije, u martu, policija je pronašla telo migranta što je okarakterisano kao ubistvo, ali ovoga puta u krugu napuštene fabrike u Loznici. Agencije su tada prenele da je u pitanju bio sukob migranata iz Avganistana.
Oružani sukob migranata dogodio se i zimus, odnosno u februaru, u blizini srpsko-mađarske granice, kod Palića, i tu je učestvovalo oko 20 migranata iz Avganistana. Iz policije su rekli da su na graničnoj liniji sa Mađarskom dva migranta zatečena sa prostrelnim ranama na nogama.
Samo par nedelja ranije, u Somboru su tri osobe povređene u pucnjavi između dve grupe migranata, preneo je RTS. Apatinski put je bio zatvoren ispred mosta preko kanala, a na mestu događaja je bio primetan veliki broj pripadnika policije.
Povezane vesti
Đurović: Oružani sukobi učestali od polovine prošle godine
Kako za Euronews Srbija kaže Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, sukobi vatrenim oružjem ovog tipa učestali su od polovine 2022. godine.
"Do polovine prošle godine nije bilo oružanih sukoba, ili su bili retki. Sada je ta situacija eksalirala i pokazuje da krijumčarenje poprima nove razmere, i radi se o kriminalnim grupama koje ne prezaju od sukoba", kaže Đurović.
On podseća na to da problemi sa krijumčarima postoje od "mađarskog zida", i od tada migrantima treba pomoć krijumčara kako bi prešli granicu.
"Sa 'pušbekovima' i nasiljem na granici od strane Mađara, ti ljudi teže prelaze i moraju da koriste krijumčare. Danas imamo 'bum' krijumčarenja jer su cene izuzetno visoke i može dobro da se zaradi. Naravno da su te mreže složene, i naravno da se onda se njihovi pripadnici na najnižem nivou sukobljavaju", dodaje Đurović.
Naglašava da krijumčarske grupe nisu nužno i migrantske, već da u njima uvek ima i srpskih građana, a da su migranti kriminalci oni regrutuju druge, pa su najvidljiviji.
"Eskplozija oružanih sukoba je odraz borbi za teritoriju između tih grupa, i za ljude koje bi krijumčarili", kaže Đurović.
Odgovornost i na zemljama EU
Pravnik Nikola Kovačević, govoreći o ovim sukobima, ističe da je važno napraviti razliku između migranata "u globalu" sa jedne strane, i sa druge strane krijumčarskih grupa, odnosno organizovanog kriminala.
Povezane vesti
"Ne bih to nazvao sukobima migranata, već organizovanih kriminalnih grupa koje su internacionalnog karaktera. Bez sumnje, u njima učestvuju i državljani Srbije koji su i lokalni mafijaši, vlasnici hotela, hostela, a prema navodima medija koji nikada nisu oporvgnuti, i neki pripadnici policije", kaže Kovačević.
Slično kao Đurović, i Kovačević podvlači da odgovornost imaju i zemlje članice EU sa kojima se Srbija graniči, dodajući da su njihove "nezakonite radnje" takođe deo problema.
Tanjug/Miloš Milivojević
"Mađarska, Rumunija i Hrvatska svaki dan krše svoje Ustave i konvencije koje su potpisale, kada guraju izbeglice i migrante nazad u Srbiju bez ikakve pravne procedure, kršeći na taj način i srpski suverenitet i teritorijalni integritet", kaže Kovačević.
Povezane vesti
Time se, kako kaže, podstiče da je jedini način da se pristupi teritoriji EU, to da se migranti obrate kriminalnim grupama.
"Izbeglice kada prelaze granicu između Srbije i Mađarske, beže od granične policije, a beže ka krijumčarima. To je jedan začarani krug koji čini celu situaciju paradoksalnom", dodaje Kovačević.
Đurović takođe navodi da ceo proces guranja migranata u Srbiju pojačava krijumčarenje, jer se ti ljudi "stavljaju u agoniju i moraju da se obrate krijumčarima".
"To je jedan zatvoren krug, i ne vidim mogućnost da se izađe iz njega osim ako mađarska strana ne odluči da bude solidarna, ako ne poštuju readmisije, i ako izbeglice koje dolaze iz pravca EU u Srbiju, ne budu preuzimane od strane EU. Srbija sama protiv interkontinentalne migracije ne može ništa - nijedna zemlja na svetu to nije uspela, ne treba imati iluzije", kaže Đurović.
U prihvatnim centrima na severu nema kapaciteta
Kada je reč o migrantima koji su otkriveni u najnovijoj policijskoj akciji, načelnik Uprave direkcije policije Ivica Ivković je istakao da u prihvatnim centrima na severu zemlje trenutno nema kapaciteta, kao i da je jedan deo ljudi transportovan za Preševo, odnosno 240 iregularnih migranata.
Govoreći o tome kakve su inače prakse policije, Radoš Đurović kaže da policija, u pokušaju da rastereti sever zemlje, migrante često premešta u kampove na jugu Srbije, ali da to ne dovodi do rešenja problema.
"Kad ti ljudi dođu na jug, sutra plate krijumčara i pre policije su praktično na severu. Na taj način, policija šalje novac u ruke krijumčarima. To je apsurd, ne može Srbija da postane tampon zona za globalnu migraciju, To ne može da iskonstroliše nijedna zemlja", ističe on.
Dodaje da je potrebna solidarnost na Balkanu, pa da zemlje iz kojih ljudi dolaze prihvate deo tereta, ali da se moraju uključiti i zemlje u koje migranti idu.
"Ne mogu prema nama da primenjuju plemensku politiku, da nam ih prebijene vraćaju preko granice. To ne može da proizvede nikakve dobre rezultate. Morate da imate međunarodnu saradnju, ne može da vam Mađarska svakodnevno gura ljude nazad preko granice, a da naše vlasti ne budu obaveštene. Vidimo povećani angažman policije, ali to samo dalje podstiče krijumčarenje", ističe Đurović.
"U tom smislu, slabi su izgledi za bilo kakvo rešenje bez balkanskog dogovora, i bez dogovora sa susednim zemljama", zaključio je Đurović.
Komentari (0)