Igre 
Na sistem za rano upozoravanje čekamo godinama: Kada ćemo konačno čuti sirene ili dobiti poruku u slučaju opasnosti
Komentari30/07/2023
-17:31
Sistem za rano upozoravanje u vanrednim situacijama, koji bi olakšao borbu sa nevremenom, ali i drugim oblicima opasnosti i pomogao da se građani i njihova imovina na vreme zaštite od različitih vrsta katastrofa, u Srbiji i dalje ne funkcioniše. Ovakav sistem, iako već godinama predviđen zakonom i strategijama, još uvek predstavlja samo mrtvo slovo na papiru.
Države širom sveta uveliko koriste sisteme za rano upozoravanje u cilju zaštite svojih građana od prirodnih katastrofa i različitih oblika opasnosti, a poslednja u nizu koja je sprovela testiranje ovog sistema je Hrvatska.
Na primer, dok u Grčkoj trenutno bukte požari, građani koji se približavaju zahvaćenim oblastima dobijaju poruke upozorenja, kao i uputstva kako da se ponašaju od Civilne zaštite Grčke. Komande za evakuaciju građanima stižu sa evropskog broja 112.
Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić u junu ove godine izjavio je da će implementacija Nacionalnog sistema 112 u Srbiji početi 1. jula, što će policiji, vatrogascima-spasiocima i hitnim medicinskim službama omogućiti efikasnije reagovanje u hitnim i vanrednim situacijama. Međutim, čini se da ćemo i 1. avgust dočekati bez ove usluge.
Nacionalni sistem 112 deo je Službe 112 koja je već definisana Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama iz 2018. godine. Njen zadatak je rano upozoravanje, obaveštavanje i uzbunjivanje građana i nadležnih organa, ali nikada nije zaživela. Koliko ćemo još čekati na uvođenje ovog sistema?
Prednosti uvođenja sistema za rano upozoravanje brojne
Profesor na Fakultetu za bezbednost Vladimir M. Cvetković za Euronews Srbija kaže da se naši građani u slučaju opasnosti trenutno obaveštavaju putem saopštenja, preko medija, društvenih mreža, a u slučaju vremenskih neprilika, kako tvrdi, RHMZ izdaje blagovremena upozorenja.
Ipak, dodaje kako bi uvođenje sistema ranog upozoravanja bilo mnogo efikasnije, zbog toga što bi uvezao sve subjekte i snage koje su zadužene za identifikaciju opasnosti u Srbiji.
Povezane vesti
"Oni te informacije kroz jedinstven informaciono komunikacioni sistem dostavljaju MUP-u, odnosno Sektoru za vanredne situacije, koji u što kraćem vremenskom periodu preko elektronskih sredstava i preko SMS poruka obaveštava građane", objašnjava Cvetković.
Trenutno, svaka od hitnih službi ima svoj broj i dispečerski centar (192 - policija, 193 - vatrogasci, 194 - hitna pomoć), te se u Srbiji još uvek ne koristi jedinstven broj koji bi građani mogli da pozovu u hitnim slučajevima.
MUP Srbije
Kako kaže Cvetković, prednosti ovakvog sistema ogledaju se u tome što će različite kategorije stanovništva, u različitim geografskim područjima, u najkraćem vremenskom periodu moći da budu informisane u slučaju opasnosti.
"Primera radi, ukoliko u nekim lokalnim samoupravama ne funkcioniše sistem javnog uzbunjivanja (sirene), ukoliko su one neispravne, lokalna samouprava je dužna da ima specijalizovanu jedinicu za uzbunjivanje građana", ističe Cvetković.
Inače, u pomenutom Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa navodi se da ispravne sirene treba da ima svaka lokalna samouprava kako bi mogle da se oglašavaju po potrebi, a profesor Cvetković je ranije za Euronews Srbija skrenuo pažnju na to da, iako su sirene u Srbiji postavljene pre skoro 50 godina, njihova "funkcionalnost je u velikoj meri upitna".
Ukoliko sirene nisu ispravne, Cvetković kaže da u takvoj situaciji treba da se aktivira specijalizovana jedinica čija je dužnost da građane obaveštava na različite načine - od vrata do vrata, korišćenjem megafona, ili preko sajtova lokalnih samouprava.
Kada će ovaj sistem zaživeti u Srbiji?
Govoreći o staroj Nacionalnoj strategiji o zaštiti i spasavanju u vanrednim situacijama iz 2011. godine, Cvetković kaže da je njom bio predviđen broj 112 ali da Akcioni plan za realizaciju nikada nije usvojen, zbog čega 12 godina kasnije broj još uvek ne postoji.
Povezane vesti
Ipak, moglo bi da dođe do određenih promena, pošto Cvetković navodi da je u proteklih sedam do osam meseci, MUP formirao radnu grupu i na čelu sa Sektorom za vanredne situacije izrađena je nova Nacionalna strategija smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja u vanrednim sitaucijama.
"Doneta je i radna verzija Akcionog plana u kojoj su identifikovani svi koraci koje je potrebno načiniti kako bi taj sistem zaživeo u praksi", dodaje Cvetković.
mup.gov.rs
Sistem ranog upozoravanja nije u upotrebi više od decenije, iako je predviđen zakonom i strategijama, a Cvetković kaže da je do ove situacije došlo zbog problema sa finansijskim sredstvima, kao i i integracijom informaciono komunikacionog sistema, pošto je za to neophodno obezbediti i ozbiljna tehnička sredstva.
Povezane vesti
Na pitanje da li govorimo o periodu od mesec ili godinu dana kada je u pitanju uvođenje sistema, Cvetković odgovara da "sve zavisi, relativno je, ali da se to može uraditi u periodu od nekih godinu dana".
"Iskren da budem, analize pokazuju da je potrebno opredeliti ozbiljna finansijska sredstva, a što se tiče političke podrške i posvećenosti, mi je imamo, sada je potrebno da društvo uloži ogromne napore - finansijske i tehničke, kako bi se to u što kraćem periodu vremenskom periodu uradilo", rekao je Cvetković.
Što se tiče rizika kojima smo izloženi zbog toga što ovaj sistem kod nas još uvek nije u upotrebi, Cvetković je ranije skrenuo pažnju da je "rizik ogroman", imajući u vidu sve direktne, ali i indirektne posledice koje katastrofe imaju po ljude i njihovu imovinu.
Primeri sistema za rano upozoravanje u svetu
Cvetković objašnjava kako je broj 112, koji se koristi na području svih 27 država članica EU, uveden prvi put 1991. godine, kako bi putnici u Evropi mogli da biraju samo jedan, umesto da pamte različite brojeve interventno-spasilačkih službi za svaku zemlju. Od 1996. predstavlja obavezu za sve članice EU.
Dodaje da je Hrvatska, koja je najmlađa članica EU, ovaj broj je uvela 2005. godine i da je u 2014. godini imala oko tri miliona poziva.
"Najčešće korišćene tehnologije za upozoravanje javnosti su sirene koje ispuštaju jake i specifične zvukove, a zatim elektronski mediji i osoblje nadležnih institucija koje izlazi na ulice i informiše građane korišćenjem odgovarajućih zvučnika ili megafona", objašnjava Cvetković.
Primera radi, navodi da u Italiji postoji operativni sistem upozorenja stanovništva na klizišta koja su tipična za celokupnu regiju, dok se u Švajcarskoj alarmi (akustični ili optički signali) direktno šalјu ugroženim osobama ili javnosti, za razliku od upozorenja koja se podnose radi informisanja nadležnih organa o potencijalnim rizicima.
Sami sistemi ranog upozoravanja nastali su 1980-ih kada je, kako navodi Cvetković, glad u Sudanu i Etiopiji izazvala potrebu za predviđanjem i sprečavanjem buduće nesigurnosti hrane.
Preporuka za vas
Komentari (0)