Proces osamostaljenja mladih koji napuštaju dom ili hranitelje nije nimalo lak - imaju utisak da su sami, ali računaju jedni na druge

U Srbiji oko 200 mladih godišnje napusti dom ili hraniteljsku porodicu, a to je trenutak kada oni moraju da se suoče sa brojnim izazovima. Za njih to nije samo novi početak, već veliki životni test za čije polaganje im je neophodna podrška. 

Osamostaljenje prate obaveze i zadaci, poput pronalaženje stana ili posla, a mladi moraju sve to da reše istovremeno. Organizacije, poput Centra za pozitivan razvoj dece i omladine, pokušavaju njima da pomognu kako se na putu odrastanja ne bi osećali usamljeno — organizuju radionice kroz koje savetuju mlade kako da pronađu i zadrže stabilan posao i povezuju ih sa vršnjačkim mentorima.

Ilijana Kladar uspešno je prošla kroz čitav proces, ipak, kako je istakla za Euronews Srbija, taj put nije bio nimalo lak. Objasnila je sa kakvim poteškoćama je morala da se suoči, kada je pre šest godina napustila dom i preselila se u Beograd zbog studija.

"Dosta sam bila bolešljiva, i dalje sam takva, po prirodi sam takva, slab mi je imunitet. Najteži momenti su bili zaista kada imam temperaturu i treba da odem po lek, a ne mogu da odem. To je momenat kada ti nemaš nikoga da bude tu, kada prosto fizički nemaš snagu i nisi u mogućnosti da uradiš nešto za sebe i nemaš koga da pozoveš", prisetila se Ilijana Kladar.

Danas ona ima dobar posao i puno prijatelja. Ipak, nisu sve priče ovih mladih ljudi iste. Nekima je prepreka manjak obrazovanja, dok drugima višak predrasuda i osuđivanje sa kojima se svakodnevno susreću.  

"Otežano je generalno pronalaženje posla ljudima koji napuštaju sistem. Mislim da to pravi najveću razliku. Ko ima sreće i dovoljno edukacije, mogu kockice da mu se slože da nađe što pre dobar i siguran posao, prijavu, zdravstveno osiguranje — mislim da je to stavka koja menja sve", objasnila je.

Mladi ljudi koji su napustili dom ili hraniteljsku porodicu mogu, pre svega, da računaju jedni na druge. Upravo zato formirali su udruženje za pomoć mladima Moj krug. 

"Mi činimo taj krug i ljudi koji dolaze kod nas čine taj krug. Niko nije spolja, niko nije unutra, svi smo krug. Mi smo osobe koje su isto proživele kao i ljudi koji dolaze kod nas. I mi sami i dalje učimo i upijamo od njih i oni od nas. Jedni drugima dajemo uzajamnu podršku", rekla je Kladar.

Kako sistem pomaže mladima koji napuste dom?

Najveći izazov pojedincima koji napuštaju sistem je upravo istovremeno savladati sve zadatke koje osamostaljenje nosi, ističe za Euronews Srbija Lidija Bukvić Branković iz Centra za pozitivan razvoj dece i omladine (CEPORA).

"U istom trenutku treba da obezbede i krov nad glavom i stabilno zaposlenje koje će da plaća račune. Najveći izazov je što sve dolazi odjednom, i što mladi često imaju utisak da su sami", objasnila je ona, i dodaje da postoje različite usluge koje su mladima na razpolaganju kao pomoć.

"Postoje različite usluge koje su tu da mladima pomognu u prelazu. Prvenstveno pogled u stupanju određenog broja stanova, koje oni mogu da koriste maksimalno dve godine. Takođe, određeni gradovi imaju materijalna sredstva kojima pomažu mlade tokom prvih godinu dana", rekla je Bukvić Branković.

Isitiče da su donedavno mladi u Beogradu mogli da dobijaju pomoć od 50 odsto prosečne plate, ali u tom periodu nisu smeli da traže posao. Pravilo se promenilo i sada pojedinci mogu da rade u periodu u kom primaju pomoć od lokalne samouprave.

"Ta promena je predivna. Pravilo je do sada bilo vrlo kontradiktorno — mladi su mogli da traže pomoć isključivo ukoliko su prijavljeni na biro. Naravno da će svi oni da biraju nešto sigurno, pa neće moći u tom periodu da traže posao ili bi radili na crno, upravo u trenutku kada je bitno da nađu stabilan posao. Sada imaju mogućnost i da uštede novac", objasnila je Lidija Bukvić Branković.

Kako navodi, novčana pomoć je pitanje o kojoj odlučuje lokalna samouprava. Pored Beograda, ističe ona, i drugi veći gradovi Srbije imaju slične kratoročne podrške. Međutim, mladi izvan većih gradova često se osećaju isključeno iz tih mogućnosti.

Ističe da organizacije, kao što je i CEPORA, po pitanju podške uvek moraju da posmatraju svaki slučaj pojedinačno, i da procene "gde najviše gori" kod te određene osobe. Centar organizuje veliki broj aktivnosti kojima pokušava mladima da pomogne u socijalizaciji, kako se oni ne bi osećali usamljeno tokom procesa osamostaljenja.

"Povezujemo ih sa vršnjačkim mentorima koji su već stali na noge, da bi prosto mogli i tom prvom periodu od šest meseci godinu da izađu na kraj sa svim tim izazovima koji su zaista preplavljujući. Organizujemo veliki broj aktivnosti i treninge koji pomažu mladima da nauče kako svoje perspektive da komuniciraju s drugima, da se pripreme na inervju i da zadrže posao", kazala je naša sagovornica.

Trudimo se, dodala je, da se za svaku mladu osobu nađe neko ko će joj biti podrška.