Kako izbeći gužve na granicama u sezoni godišnjih odmora: Detaljan vodič za put do omiljenih letovališta srpskih turista
Komentari15/07/2023
-08:15
Alternativni granični prelazi, aplikacije za mobilni telefon, GoogleMape, dobra organizacija i informisanje, mogu da doprinesu da put do mora ili mesta na kojem planirate da provedete deo leta, a da niste u Srbiji, bude što kraći i konforniji.
Sezona godišnjih odmora je uveliko počela, a nadležni u našoj zemliji gotovo svakodnevno izlaze sa informacijama o tome kakvo je stanje na putevima, naplatnim rampama, gde su radovi, ali i kolika su zadržavanja na glavnim graničnim prelazima u Srbiji. Na prelazima ka Mađarskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i dalje ka Grčkoj, se u vreme sezone godišnjih odmora gotovo uvek naprave "čepovi" i to pre svega zbog velikog broja vozila na izalsku iz zemlje.
Takođe, tokom leta AMSS često upozorava vozače i da ukoliko naiđu na vanredne zastoje ili prekide u vožnji, koji su česti u ovim danima pojačanog saobraćaja, budu srpljivi i poštuju sva ograničenja u brzini. Kako dodaju, opasnost od saobraćajne nezgode, koja može biti izazvana umorom, veća je nekoliko puta u vremenu od 22 do šest sati, i zato savetuju da u tom periodu treba praviti češće pauze, a posebno u vremenu svitanja koji je za vozača i najrizičniji deo dana.
U svakom slučaju, postoje "trikovi" koji put do željene destinacije mogu da vam olakšaju, samo je potrebno da o njima razmišljate na vreme.
Kamere AMSS-a
Svakako, pre puta, a zatim i kako se budete približavali granici, stanje na prelazima i putevima uopšte možete da proverite na sajtu AMSS-a na kojem postoji link na kojem uživo možete da gledate snimak o tome kakva je trenutna situacija na grančnim prelazima.
Međutim, ono što na ovom linku možete da saznate je samo infomacija o tome koliko se čeka na srpskoj granici. Ovde ne možete da saznate šta vas očekuje u međuzoni i na samom prelazu sa susednom državom.
Takođe, na sajtu možete da dobijete i precizne informacije o tome koliko se čeka na zvaničnim graničnim prelazima, pa da na osnovu toga odlučite hoćete li se odlučiti za njih ili za alternativne granične prelaze.
Aplikacije za telefon
Realniji prikaz daju i aplikacije koju možete da skinete na vaš smartfon. Jedna od njih je BorderWatcher.
Ona se oslanja na iskustva korisnika te aplikacije. Oni na njoj postavljaju infomacije koliko su vremena proveli na granicama širom Evrope. Funkcioniše tako da je dovoljno da samo da kliknete iz koje zemlje dolazite, potom da navedete u koju idete i izaći će vam lista graničnih prelaza i trenutno vreme čekanja. Vi tada možete da kliknete na onaj granični prelaz koji vas zanima i tako se informišete kakva je trenutna situacija. Takođe, i vi možete da podelite svoje iskustvo i tako pomognete drugim ljudima koji su krenuli na put.
Još jedna veoma dobra mogućnost da vidite kakava je situacija na granici i na putevima inače je GoogleMaps sa uključenim opcijom prikaza frekvencije saobraćaja.
Tu tačno možete da vidite ne samo kolike su kolone i da li je zagušenje na granici, već i na putevima uopšte. Tamo gde je deo puta označen crvenim, znači da su gužve, a tamo gde je tamno braon, tu računajte na totalno zakrčenje.
Važno da se o gužvama i stanju na prelazima informišete na vreme, makar pola sata pre dolaska na granicu. Jer ako dođete granicu i upadnete u gužvu, više nema nazad, osuđeni ste na čekanje.
Kako lakše i brže preko granice - šta je sa alternativnim prelazima?
Na sajtu AMSS-a navode i da je dobro znati da se preporučuje korišćenje alternativnih graničnih prelaza u sezoni praznika, godišnjih odmora, radova na obnovi, rekonstrukciji i izgradnji puteva, kao i u vreme pojačanog saobraćaja.
Primera radi ka Mađarskoj umesto Horgoša, možete da koristite granični prelaz Đala i njega koriste samo putnička vozila.
Ono po čemu se alternativni granični prelazi razlikuju od onih većih i poznatijih je radno vreme - neki od njih ne rade 24 sata, već ograničeno.
Ovo su alternativni granični prelazi u našoj zemlji koje možete da iskorisite kako bi skratili put:
Bugarska: Bugarska je turistima jako često tranzitna zemlja na putu ka grčkim plažama. Osim Gradine kod Pirota, najvećeg graničnog prelaza sa Bugarskom, alternativni granični prelazi su Dimitrovgrad (Gradina), Vrška Čuka, Strezimirovci i Ribarci i svi ovi prelazi, prema podacima AMSS-a, rade 24 sata.
Crna Gora: Gostun je prelaz koji državljani Srbije najviše koriste na putu za Crnu Goru, samim ti je i najoprterećeniji. Nalazi se na teritoriji Prijepolja.
Još jedan granični prelaz postoji u ovoj opštini, a to je Jabuka. Ovde su gužve mnogo manje i odakle je kraća kilometraža za one koji putuju u Boku Kotorsku. Pritom, putuje se novim putem preko Žabljaka, a u odnosu na Gostun izbegava se prolazak kroz kanjone Lima i Morače.
Treći prelaz ka Crnoj Gori su Špiljani na putu Novi Pazar – Rožaje i na njemu su neuporedivo manje gužve nego na Gostunu. Crna Gora ujedno može da bude i prečica do hrvatskih letovališta, konkretno prelaz Debeli brijeg između Herceg Novog i Dubrovnika.
Severna Makedonija: U komšijsku državu na jugu srpski turisti putuju najviše zbog odmora na Ohridskom, Prespanskom i Dojranskom jezeru, ali je ona i tranzit ka Grčkoj. Za ulazak u Severnu Makedoniju nema mnogo izbora. Mora se ili preko Preševa, glavnog, ili Prohora Pčinjskog, alternativnog graničnog prelaza koji su otvoreni non - stop.
Grčka: Srbija se ne granini sa ovom zemljom, ali ona svakako jeste jedna od najpopularnijih destinacija za naše turiste. Najfrekventniji granični prelaz između Severne Makedonije i Grčke je svakako Evzoni, gde su čekanja u sezoni i po više sati.
Međutim, samo deset kilometara dalje nalazi se prelaz Dojran, koji je manje prometan i gde ne bi trebalo da dođe do većih zadržavanja. Ka njemu se skreće na 149. kilometru auto-puta od ulaska u Severnu Makedoniju.
Takođe, tu je i prelaz Meditlija - Niki, na 204. kilometru od ulaska u Severnu Makedoniju koji je daleko manje prometan od Evzonija, a najkorisniji je ako idete ka Krfu, Lefkadi, Kefaloniji, Pargi i ostalim letovalištima na Jonskom moru.
Oni koji bi pak, u potpunosti da izbegnu prolazak Severnom Makedonijom mogu krenuti put Bugarske, pravo na granični prelaz Promahonas. Međutim, i ovde znaju biti prisutne gužve zbog velikog broja rumunskih i bugarskih turista koji će se ovog vikenda uputiti na more.
Hrvatska: Građani Srbije na putu za Hrvatsku najčešće koriste granični prelaz Batrovce. Osim ovog postoje manji prelazi, pa se u Hrvatsku može ući kroz Bačke Palanke, Bogojevo, Bezdan, Neštin koji koriste putnička i isključivo prazna teretna vozila. AMSS navodi da ovi prelazi takođe rade 24 sata.
Mađarska: Posle glavnog, Horgoša, ka ovoj komšijskoj državi prvi alternativni prelaz je Kelebija koji je otvoren 24 sata dnevno. Isto radno vreme ima i alternativni prelaze Bački breg kod Bezdana koji je namenjen isključivo za putnička vozila. Međutim, Bački vinogradi, Bajmok i prelaz Rastina kod Sombora rade do 19 sati.
Bosna i Hercegovina: Do BiH se mogu koristiti prelazi Badovinci Sremska Rača, Mali Zvornik, Ljubovija, Bajina Bašta, Kotroman (Mokra Gora), Uvac (Priboj), Višegrad, Rudo. Prelaz Jamen je takođe u ponudi, ali on se prelazi skelom, po sedam puta dnveno, saobraća se Savom u oba pravca i njegovo radno vreme je od sedam do dva.
Rumunija: Što se Rumunije tiče, od graničnih prelaza putnici imaju u ponudi Đerdap I koji je namenjen za putnička i teretna vozila, Đerdap II koji je samo za putnička, Kaluđerovo, Srpska Crnja i Vatin i svi oni rade 24 sata. Prelazi Jaša Tomić, Nakovo i Vrbica namenjeni su samo za putnčka vozila i otovreni su do 19 sati.
Cene putarina i kako funkcioniše TAG u okviru inicijative Otvoreni Balkan?
Putarine su takođe ono što, pored goriva, ulazi u predviđeni budžet za put. Sada su skuplje nego ranijih godina. Što se okvirnih cena u jednom pravcu tiče one izgledaju ovako: Grčka - 20 evra, Crna Gora - pet evra, Hrvatska - od 25 do 30 evra, Bugarska - 15 evra za vinjetu, dok i Mađarskoj vinjeta košta 20 evra.
Ovog leta postoji i jedinstvena naplata putarine u okviru projekta Otvoreni Balkan. Reč je o elektronskoj naplati putarine - ENP kao savremenog modela beskontatnog plaćanja.
Kako je Euronews Srbija ranije pisao, vozači više neće morati da se zaustavljaju i dopunjavaju tagove na prodajni mestima, već će tag biti uvezan sa platnom ili debitnom bankarskom karticom. U Srbiji se putarina naplaćuje u dinarima, dok će se u Severnoj Makedoniji naplaćivati u makedonskim denarima. Obračunavaće se po zvaničnom srednjem kurse obe zemlje.
Ono što je najvažnije je da taj tag treba prekonfigurisati. Na 29 znakova na autoputevima u Srbiji postavljene su poruke koje upućuju vozače na mesta gde mogu prekonfigurisati TAG uređaj na Open Balkan ETC.
To može da se uradi u najbližoj poslovnici Pošte, AMSS-a i Puteva Srbije, a na prelazu Preševo se nalazi i moblilni kamion gde oni koji nemaju tag ili ga nisu prekonfigurisali mogu da ga kupe ili to urade. Ipak, čeka se oko 30 minuta kako bi se tag prekonfigurisao.
Međutim, da ne bi imali dodatnih zadržavanja na graničnim prelazima, ekspert za saobraćaj Milan Božović je ranije u razgovoru za Euronews Srbija savetovao vozačima da se o tagu detaljnije upute pre nego što sednu u auto i krenu na put.
"Mi uvek kao vozači čujemo novost, ali se često ne udubimo u tu temu. Onda kažemo da ćemo lako i usput da rešimo. To se uvek dešava kada imamo bilo kakve novitete. Zato je važno da se informišete na vreme, da uradite sve što je potrebno i tako bi manje čekali na granicama", rekao je tada Božović.
Komentari (0)