Vukovci podbacili na prijemnom: Ocene odavno nisu merilo znanja, ali izostali rezultati pokazuju sistemski problem

Prijemni na fakultetima potvrdio je ono što se govori godinama unazad - o nerelnoj ekspanziji vukovaca u srednjim školama. Ništa bolja situacija nije ni u osnovnoj školi. Na Medicinskom fakultetu u Beogradu svaki peti kandidat sa svim peticama u đačkoj knjižici nije položio prijemni, dok je na FON-u prijemni pao svaki četvrti nosilac Vukove diplome. I na ETF-u je bilo kandidata koji su nosili maksimalan broj poena iz srednje škole, a na prijemnom nisu prošli. Jedan kandidat je od maksimalnih 60 poena na testu osvojio svega 5,36 bodova.

Sagovornici Euronews Srbija jedinstveni su u stavu da ocena odavno nije merilo znanja, da nastavnici često daju peticu pod pritiskom roditelja. Navode da nisu samo pod pritiskom nastavnici, već i učenici jer roditelji često imaju nerealna očekivanja od njih. Smatraju da se to ne bi dešavalo da nastavnička profesija nije izgubila status u društvu.

Univerzitetski profesor u penziji Desanka Radunović kaže da su danas ocene postale najvažnije, a da nema jasnih kriterijuma kako se dobija petica. Navodi da je kao profesor na Matematičkom fakultetu imala priliku da vidi kako kandidat iz jedne gimnazije koji je imao trojku iz matematike ima veće znanje od kandidata koji je imao peticu u nekoj drugoj školi. 

"Ocena odavno nije merilo znanja, to je više reklama. Roditelji čine 'medveđu uslugu' svojoj deci kada vrše pritisak na nastavnike da se poprave ocene. Videli smo da je veliki pritisak i na decu zbog ocena. Roditelji ne ulaze u suštinu da li deca poseduju neko znanje. Da ulaze u suštinu ne bi dozvolili da se školska godina završi mesec dana ranije. Mislim da na tom testu roditelji nemaju prelaznu ocenu. Ocenom ništa niste uradili za budućnost svog deteta, već insistiranjem na znanju koje će steći i sa kojim će moći dobro da žive u budućnosti", rekla je Radunović za Euronews Srbija.

Jedinstven je stav da su retki pojedinci koji su brilijantni u svim oblastima u školi - matematici, istoriji, umetnosti, sportu... Mnogo je više onih koji su dobri u jednoj oblasti, a druga im teže ide. Zadatak škole je da prepozna u kojoj oblasti je neko dete dobro. Ne moraju svi da budu dobri iz matematike, mogu biti dobri iz umetnosti, sporta, geografije, istorije. Koncept škole treba da bude takav da prepozna afinitete i sposobnosti deteta za određenu oblast i da ga na taj način potencira.

Radunović: Rešenje eksterno testiranje

Pojedine evropske zemlje nemaju ocenjivanje. Primera radi u Engleskoj u osnovnoj školi nemaju ocena. U nižoj srednjoj školi (to je od našeg sedmog razreda) rade povremeno testove i na osnovu njih se procenjuje znanje učenika. Završni test rade na kraju srednje škole, koja traje četiri godine. Tada se organizuje nacionalno testiranje, nešto slično kao završni ispit u Srbiji. Tada prvi put učenici dobijaju ocenu. U nižim razredima imaju česta eksterna testiranja iz svih predmeta na kojima dobijaju opisne ocene o svojim postignućima. 

Radunović smatra da je i u Srbiji eksterno testiranje učenika jedini način da se proveri znanje učenika. Cele generacija radi isti test. Ne proverava se na taj način samo znanje učenika, već i kako nastavnici rade sa njima, da li rade dobro ili ne.

Tanjug/Zoran Žestić

"To što su pojedini vukovci pali na prijemnom je ocena i za školu iz koje dolaze. Svojevremeno sam kao prodekan na Matematičkom fakultetu imala bukvalno tragičnu situaciju. Dete je bilo vukavac u školi u unutrašnjosti, došlo je da upiše Matematički fakultet i imao je 0 poena na prijemnom. Vukova diploma nije mogla da pomogne da se on upiše. Majka je završila u bolnici, bila je šokirana. Njoj su svi govorili da je on talenat za matematiku, išao je na školska, opštinska takmičenja. On nije ni razmišljao o drugoj alternativi, a možda ima neke druge sklonosti. To je opasno, jer su svi u zabludi. Stvara se lažna slika", rekla je Radunović.

Smatra da je važno da država pomogne nastavnicima da se odupru pritiscima i kvalitetno rade svoj posao. 

Dekan medicinskog fakulteta prof. Lazar Davidović saopštio je nakon prijemnog ispita da 21 odsto vukovaca koji su konkurisali na njihovom fakultetu nije položilo prijemni ispit. Uspeh iz škole nosi maksimalno 40 bodova, dok na prijemnom mogu maksimalno da osvoje 60 poena. Da bi se upisali na budžet kandidati moraju da imaju više od 50 bodova. To znači da je svaki peti vukovac na Medicinskom fakultetu osvojio manje od 11 bodova od maksimalnih 60 na prijemnom. Kao jedno od mogućih objašnjenja Davidović je naveo da to može da bude i uticaj korone koja sada pokazuje udaljene efekte. Međutim, ozbiljnija istraživanja o uticaju kovida i učenja na daljinu još nisu rađena. 

I na FON-u kažu da svake godine 25 do 30 odsto vukovaca ne položi prijemni. Zapravo, znanje koje imaju ti kandidati ne odgovara broju bodova koje imaju iz srednje škole ili da nisu izdržali pritisak zbog velike konkurencije i da je trema "učinila svoje".

Markov: Ukinuti Vukove diplome

Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov kaže da su još pre desetak godina tražili da se ukinu Vukove diplome, jer su potpuno obesmišljene. Smatra da je sistem ocenjivanja u Srbiji prevaziđen i da će se ovakve stvari dešavati sve dok ocena zavisi od lične procene nastavnika.

"Očigledno je da vukovac u jednoj školi ili jednom gradu, nije isto što i vukovac u drugoj školi i drugom gradu, bez obzira na one promene u načinu ocenjivanja i uvođenja ishoda i standarda koje učenici moraju da ispune na kraju školovanja. Jasno je da je nastavnik taj koji na kraju procenjuje koliko je učenik naučio i ocenjuje to znanje. Takođe, svi imamo neke svoje kriterijume koji se razlikuju. Kada se tome doda i besomučno poklanjanje ocena koje je sve prisutno, bez obzira da li govorimo o osnovnoj, srednjoš stručnoj školi ili gimnaziji, dobijamo ovo što sada imamo - da vukovci ne mogu da polože prijemni na fakultetima", rekao je on.

Navodi da samo odličan uspeh ili Vukova diploma ne znači ništa ako iza nje ne stoji znanje i to se najbolje pokaže na prijemnom ispitu. To da vukovci padnu na prijemnom nije nešto što se desilo samo ove godine, već je to trend. 

profimedia

"Nadležni treba da se pozabave tim problemom, da se krene prema eksternom testiranju i ocenjivanju. Zadatak nastavnika treba da bude da pripremi učenike za te testove koji bi bili na nekom kvartalnom nivou. Oni bi bili jedinstveni za sve profile. To je nešto što bi moglo da se promeni", rekao je Markov.

Smatra da se poklanjanjem ocena samo deci odmaže. To su ocene koje su nerealne, iza kojih ne stoji znanje. Problem poklanjanja ocena nije problem roditelja već nastavnika koji podležu pritiscima. 

"Ti isti roditelji koji se raduju kada im deca imaju odličan uspeh i kada pritiskaju nastavnike da im poklanjaju ocene, sada treba da dođe i putaju te nastavnike 'kako moje dete koje je vukovac, koje je imalo sve petice nije položilo prijemni'. To je još jedna od anomalija našeg obrazovnog sistema koju treba menjati pod hitno. Eksterno testiranje je rešenje", zaključio je on.

Slična je situacija i u osnovnim školama. Đaci koji imaju sve petice u knjižicama često ne pokažu zavidne rezultate na maloj maturi.

Preporuka je Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u poslednjem izveštaju sa male mature je da škole moraju više da raditi na unapređenju školskog ocenjivanja. 

Navode da svaka škola treba da analizira postignuća na završnom ispitu i da ih uporedi sa opštim uspehom đaka, te da sagledaju razloge eventualnog odstupanja u odnosu na republički prosek. Na školama je i da osmisli načine za ublažavanje tih razlika.