Igre 
Znamo li da se nosimo sa kolektivnom traumom: Kako dalje posle tragedije u Ribnikaru?
Komentari24/06/2023
-14:46
Prošlo je više od mesec i po dana od tragedije u Ribnikaru, kada je učenik K.K. pucao iz pištolja i ubio devetoro dece i čuvara škole i ranio šest osoba. Sa decom u toj osnovnoj školi radi tim psihologa. Međutim, pomoć nije potrebna samo deci, sa traumom se bore i njihovi roditelji, ali i celo društvo.
Vanja Nenadović, psihološkinja sa Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora kaže da su prve rekacije - užasa, straha, koje je svako od nas osetio, očekivane, ljudske. Dodaje da su psiholozi i psihoterapeuti iz Srbije imali pomoć i podršku kolega iz inostranstva koji su imali slične događaje i njihovo iskustvo je bilo dragoceno.
"U prvoj fazi imate nešto što se zove kriznu intervenciju- da budete tu, da slušate i da pratite. Da pratite znakove koji mogu da se očekuju kao reakcija na ovakva dešavanja koji su na nivou bazične fiziologije - spavanja, apetita, zatim na nivou emocija- strahova, na nivou misli. Onda se radi korak po korak, nekada i iz dana u dan. Daju se konkretni saveti da osnažiš dete", rekla je Nenadović za Euronews Srbija u emisiji "Hajde da razgovaramo".
Kaže da su posle masovnog ubistva u Ribnikaru deca reagovala različito, svako na svoj način, zavisno od uzrasta, ali i pola.
O psihološkim posledicama tek će se govoriti, a kako kaže Nenadović ljude treba osnažiti da će se stvari "odmotavati u dugom periodu".
Uloga medija u kriznim situacijama
Upitana koliko su mediji odmogli u slučaju Ribnikara svojim senzacionalističkim naslovima, plasiranjem neproverenih informacija, ona je rekla da su mnogo odmogli.
"Kakva država, takvi i mediji. Pitanje je da li će se iko pozabaviti šta je sve izašlo u medijima tih dana. Uloga medija je bila neminovna. Međutim, ovde se sve dešavalo stihijski, bez kontrole", navela je ona.
Povezane vesti
Dodaje da polako svi izlazimo iz stanja šoka i da sada ostaje da se organizujemo, da se vidi šta sve treba menjati kako se ovakve stvari ne bi ponavljale. Dodaje da stižu nove generacije roditelja, koji idu ka liberanijem roditeljstvu nego što su to činili njihovi roditelji.
"Biti liberalan roditelj je mnogo teško. To je čak teže nego biti roditelj koji samo izdaje direktive. Ako hoćete da date punu slobodu svom detetu, to znači da morate da imate nevidljive oči koje njega prate. A to znači da ste tu, da ste prisutni, da imate vremena da se malo zaustavite. Tu smo pogubili konce i zaboravili da liberalan ne znači da dete pitam za mišljenje o svemu, niti da mu ispunjama sve želje. Međutim, liberalno roditeljstvo danas tako izgleda", navela je ona.
Slučaj u Ribnikaru zapravo je naterao sve roditelje da zastanu. Nenadović kaže da su joj nakon tragedije dolazili roditelji, jer nisu mogli da funkcionišu, nisu znali kako da razgovaraju sa decom.
"U prvom periodu je roditeljima dece iz Ribnikara bio potreban roditelj. To je bila uloga vlasti. To se nije dogodilo. Zapravo sve je izgledalo kao bure koje se kotrlja. Ti roditelji nisu morali da budu pitani da odlučuju o svemu, niti deca. Stavili smo im veliko breme. To što danas pričamo o polarizaciji roditelja (u Ribnikaru) oni su se podelili u praznom prostoru, jer se nije znalo kako da im se pomogne", rekla je ona.
Razumljiv joj je impuls sa jedne strane da se što pre život vrati u normalu, ali i drugi impuls da se nikada ne zaboravi.
Opširnije u video-prilogu na početku teksta.
Preporuka za vas
Komentari (0)