U Srbiji prošle godine zabeleženo više od 200 žrtava dečjeg braka: Sve što detinjstvo ne treba da predstavlja

Komentari

Autor: Petar Alimpijević

18/06/2023

13:10

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

U svetu se svake godine sklopi oko 12 miliona dečjih brakova i svako dete je žrtva. Tokom 2022. godine Republički zavod za socijalnu zaštitu identifikovao je 203 žrtve dečjih brakova u Srbiji, mada, strahuje se da je stvarni broj znatno veći. Iz ove ustanove kažu da je svaki dečji brak, formalni ili neformalni, osnovno ugrožavanje dečjih prava, jer su bračne dužnosti, sušta suprotnost od svega što detinjstvo treba da predstavlja.

"Dečji brak je definisan kao vid nasilja nad detetom. Zbog toga ja najviše volim da koristim termin žrtva dečjeg braka, jer dete koje je prerano ušlo u brak trpi posledice toga", rekla je Sanja Kljajić iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu za Euronews Srbija.

Republički zavod za socijalnu zaštitu prošle godine je identifikovao više od 200 žrtava dečijeg braka u Srbiji. Međutim, ovo nije konačan broj, pošto Kljajić kaže da je ta "tamna brojka, ono što mi ne vidimo, daleko veća", pošto centri za socijalni rad ne broje ono što ne dobiju kao prijavu.

Žrtve dečjih brakova većinski su devojčice

Dečjim brakovima su posebno ugrožene devojčice. Od 203 dece koja su žrtve dečjeg braka, čak 194 su devojčice. Zbog ovoga, one napuštaju školovanje i postaju ekonomski zavisne.

Takođe, u istraživanju se navodi da od identifikovanog broja dece njih 25 ne pohađa osnovnu školu, 85 ne pohađa srednju, dok šestoro dece nikada nije bilo uključeno u obrazovni proces.

"Devojčica koja napusti školu i uđe u dečiji brak - ostaje u kući, ostaje ekonomski zavisna. Kao ekonomski zavisna često je i žrtva nasilja porodičnog i dakle to je jedan vrtlog iz kog je jako teško izaći", rekla je Kljajić.

Dečji brak u Srbiji nije krivično delo. Prema Porodičnom zakonu moguće je da maloletno lice uđe u bračnu zajednicu sa navršenih 16 godina, ali uz dozvolu suda, ako je dostiglo telesnu i duševnu zrelost. U tom slučaju, maloletno lice može da sklopi brak i sa punoletnom osobom.

Sa druge strane, iz Tužilaštva naglašavaju da su neformalni brakovi problematični, jer su najčešće "ispod radara".

"Vanbračne zajednice su opasne, jer nikako nisu kontrolisane, može da se desi da punoletno lice ima 19 godina, a maloletno osam. Dolazi do trudnoća, do nasilja u porodici, do potencijalne trgovine ljudima. Ali podvlačim, čak iako su saglasni u svojim voljama - vanbračna zajednica nije brak, to je krivično delo i postoje razlozi zašto se mora goniti", kaže za Euronews Srbija zamenik javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu Damir Kostovski.

U Izveštaju se ističe da 63 odsto identifikovane dece žrtava dečijih brakova čine Romi, a iz Udruženja romskih studenata kažu da Romi stupaju u dečije brakove kako bi potvrdili svoj identitet, što je, kako kažu, pogrešno.

"Neki muškarci stupaju u dečje brakove, ili ih podstiču, ne brane sestrama, deci, zato što misle da je to nešto romsko. Ako to ne učiniš, oni to posmatraju kao otuđivanje od svog nacionalnog identiteta. Kao kada Srbi ujutru na uranak idu da seku hrast, čime na neki način potvrđujuju svoju pripadnost srpskom narodu, isto tako se ponašaju i pojedini Romi po pitanju dečjih brakova", rekao je za Euronews Srbija Nenad Vladisavljev iz Udruženja romskih studenata.

Izvesno je i da je loš materijalni položaj Roma jedan od razloga njihovog ranog stupanja u brakove.