Konferencija o biometrijskim podacima i video nadzoru javnih prostora: Koliko su bezbedni lični podaci građana?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

05/06/2023

11:28

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Konferencija o biometrijskim podacima i video nadzoru javnih prostora biće održana sutra u Velikoj sali Privredne komore Srbije sa početkom u 10 časova, a izlaganja stranih eksperata približiće praksu i iskustva u ovoj oblasti iz država članica EU, što će dati značajan doprinos ka boljem sagledavanju problema u korišćenju CCTV kamera, kao i primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Predstavnicima najviših državnih oragana i drugih organa i organizacija u Republici Srbiji, državnih organa iz regiona koji se bave zaštitom podataka o ličnosti, kao i civilnog društva i drugima koji će prisustvovati na konferenciji, iskustva iz ove oblasti iz zemalja iz kojih dolaze predstaviće strani eksperti iz Nemačke, Slovenije, Poljske, Hrvatske i Estonije.

"Pitanje upotrebe biometrijskih podataka i video nadzora javnih prostora je posebno važno pitanje unutar EU. Usvojena je pre dve godine i rezolucija koja poziva na moratorijum upotrebe biometrijskih kamera, zbog mogućih povreda prava, kršenja prava na privatnost, diskriminacija, a uskoro se očekuje i usvajanje EU direktive koja će se baviti ovim pitanjima, koja uvodi i posebne zabrane biometrijskih podataka", kaže za Euronews Srbija savetnik za vladavinu prava na projektu, koji pruža podršku organizaciji konferencije, Petar Antić.

Antić dodaje da će na konferenciji eksperti iz različitih zemalja izneti iskustva iz svojih država i različite primere upotreba ovakvih kamera, a pošto je bilo povreda u više članica EU, važno je da u trenutku kada Srbija usvaja ove propise, kroz projekat koji se bavi usklađivanjem propisa Srbije i EU, iskoristimo priliku i čujemo kakvi su standardi tamo pre nego što ih uskladimo sa našim.

Marinović: Imamo slične probleme kao i države EU

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović za Euronews Srbija kaže kako su naši propisi usaglašeni sa propisima EU i da je naš Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji je u primeni od 2019. godine, normativno potpuno usaglašen sa dva najvažnija propisa u EU. Međutim, Marinović smatra da imamo slične probleme kao i države članice EU.

"Mi srećom, nismo uveli biometrijski video nadzor i obradu podataka putem sofisticiranog video nadzora, još uvek ne posedujemo taj softver, pa u tom kontektu mogu da kažem da građani Srbije još uvek mogu biti spokojni. One kamere koje viđaju ne služe u tu svrhu, ali očigledno je da postoji namera u većini modernih zemalja, posebno od strane policije, da se uvede takav video nadzor u cilju veće bezbednosti građana. Naravno da to ima negativne strane po privatnost, zaštitu podataka o ličnosti i druga ljudska prava", ističe Marinović.

Marinović dodaje da će najavljena direktiva biti dobra kada bude usvojena jer će biti osnovni strateški dokument za sve države članice EU. U ovom trenutku ne postoji jedinstvena praksa u tim državama, postoje velike razlike jer je ostavljeno nacionalnim zakonodavstima da tu oblast urede.

"Nadam se da ćemo rešiti dva nepomirljiva zahteva - zahtev za bezbednošću i zahtev za našom intimom. Želimo da vidimo kakva su rešenja u EU pre nego što donesemo strateške dokumente kod nas, jer se ovde radi na izmenama zakona i nadam se da ćemo naći najoptimalnije rešenje", rekao je Marinović.

Antić smatra da je ovo osetljivo pitanje unutar EU i da su uočene povrede, zbog čega se sada očekuje usvajanje novih standarda koje će bolje urediti ovu oblast.

"Čućemo iz različitih zemalja članica koji su bili izazovi i problemi, i to baš kada smo u trenutku usvajanja nove direktive koja će jasno zabraniti upotrebu biometrijskih podataka", kaže Antić.

Antić: Tehnologija trenutno napreduje brže od prava

Antić kaže da zabrana koja predstoji u EU i koja se odnosi na biometrijske identifikacije u realnom vremenu u javnim prostorima, kao i policijskih sistema za profilisanje, podrazumeva kamere koje mogu da profilišu ljude na osnovu boje kože i hoda, zbog čega postoji opasnost od diskriminacije.

"Upravo zbog toga unutar EU se predviđa zabrana u realnom vremenu ovakvih kamera, imamo slučaj da tehnologija trenutno brže napreduje od prava. U situaciji smo da imamo biometrijske kamere u nekim zemljama EU i sada je pravi trenutak kada se razmišlja o tome da uzmemo iskustva koja su bila negativna, pogledamo direktivu i naše propise uskladimo sa tim", rekao je Antić.

Dodaje da se u okviru projekta "Jačanje vladavine prava u Republici Srbiji" pruža podrška ne samo povereniku, nego i Ministarstvu pravde. Takođe, navodi da se trenutno radi na izmenama ZKP-a, u okviru koga će biti odeljak vezan za biometrijske podatke, da je na Radnoj grupi razgovarano o tome i uzete su obzir nova pravila direktive.

"Zahvaljujući ovim standardima koji se razvijaju u EU, mislim da možemo da se osećamo bezbednije, jer pratimo standarde koji su najsavremeniji i najbolji na svetu", kaže Antić.

Na pitanje kako će implementacija izgledati u našem slučaju, Marinović odgovara da se nada kako će ona ići u korist građana, i da će poverenik učiniti sve da zaštita privatnosti i podataka o ličnosti bude maksimalna.

"U svetu sve više živimo u vremenu Velikog brata, to s jedne strane može da zadovolji našu potrebu da se osećamo sigurnije i bezbednije i da znamo da će broj krivičnih dela biti manji, ali s druge je onespokojavajuće da znate da bilo šta da uradite - vas neko snima. Zbog toga treba napraviti granicu. Jedno je kada se protivzakonitim ponašanjem odreknete prava na privatnost, a drugo je kada građani žele mirno da šetaju i osećaju što bezbednije i normalnije", zaključuje Marinović.

Među učesnicima konferencije, pored Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milana Marinovića, naći će se i državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova dr Željko Brkić, a obratiće se i Plamena Halčeva zamenica šefa Delegacije EU i Anke Konrad ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Srbiji.

Podršku organizaciji Konferencije pruža projekat "Jačanje vladavine prava u Republici Srbiji" (EU za borbu protiv korupcije i za osnovna prava) zajednički finansiran od strane EU i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

Za implementaciju projektnih aktivnosti u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti zadužena je Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit).