Da li bi Beograđani trebalo da budu zabrinuti zbog velikog broja postavljenih kamera za nadzor?

Od 2019. godine Vlada Srbije radi na implementaciji projekta nadzora u Beogradu. Delovi tog projekta uključuju instaliranje hiljada pametnih kamera za nadzor u gradu. Sve kamere je obezbedio kineski tehnološki gigant "Huawei".

Kamere su privukle pažnju javnosti, aktivista, ali i intitucija u EU. Da li te kamere jednostavno štite građane Beograda? Ili se mogu koristiti i za njihovo praćenje?

Na jednoj od najprometnijih beogradskih ulica stručnjak za sajberbezbednost i inženjer digitalne fornzike Andrej Petrovski je pokazao reporteru Euronewsa nove kamere. On navodi da one mogu da se koriste za prepoznavanje lica.

"Ove kamere imaju mogućnost da prepoznaju lica, registarske oznake, praktično sve ljudske aktivnosti oko njih", objasnio je.

Kako navodi, sve te informacije se skladište u bazu kojom upravljaju MUP i policija. To potencijalno znači da oni mogu da analiziraju te podatke, i da ih ukršataju za drugim izvorima.

Aktivisti za digitalna prava navode da su locirali najmanje 1.200 kamera u gradu.

Vlasti čvrsto negiraju da je bilo kakav softver za prepoznavanje lica u upotrebi. Kažu da kamere služe za kontrolisanje saobraćaja i za pomoć u borbi protiv kriminala na uobičajene načine.

Aktivisti sumnjaju da nije tako. Reporteru Euronewsa su pokazali dijagram koji su napravili i za koji kažu da je vladina platforma za nadzor. Razlog zbog kojeg Andrej i ostali veruju da vlada želi da koristi biometrički nadzor je taj što su konsultovali poverenika za zaštitu podataka.

Euronews/Printscreen

Prema Andrejevim rečima, "Ministarstvo unutrašnjih poslova, policija, napravili su dve procene uticaja zaštite podataka, koje su praktično dokumenti propisani prema zakonu o zaštiti podataka u Srbiji i predati su povereniku za zaštitu podataka".

On je naveo da je poverenik odbio obe procene zato što nisu dovoljno obimne. Andrej kaže da je informacije za svoj dijagram dobio na osnovu tih procena.

Ugovor sa kompanijom "Huawei"

Pre pet godina, Ministarstvo unutrašnjih poslvoa Srbije i "Huawei" su potpisali ugovor za ciljem poboljšanja bezbednosti na ulicama. Ukupna vrednost ugovora nije poznata, ali kritičari navode da dostiže desetine miliona evra. Takođe, veruju da su se nove kamere tokom pandemije pojavile svuda i to je samo podstaklo njihove brige.

U kancelarijama predsednika i premijera nisu želeli da govore za Euronews o kamerama. Ipak, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka oličnosti Milan Marinović je rekao da ga je vlada uverila da se ne koristi nikakav softver za prepoznavanje lica, pošto trenutni zakoni ne dozvoljavaju da se biometirjski podaci obrađuju.

Na pitanje zbog čega su onda instalirane pametne kamere, rekao je da tom procesu nedostaje transparentnost.

Euronews/Printscreen

"Malo se zna, i to stvara sumnju među građanima. To je nešto što ne bi trebalo da se događa. Mislim da nema razloga da Vlada ili MUP zadržavaju informacije o ‘Pametnom gadu’ i planovima za ‘Bezbedno društvo’", rekao je Marinović.

Dodao je da kao poverenik prima žalbe i pitanja građana i navodi da je sve više i više njih zabrinuto zbog kamera. Građani često pitaju i da li se njihovi lični podaci obrađuju.

Ukoliko Srbija ne koristi pametne kamere sada, da li će ih koristiti u nekoj budućoj fazi?

Kako EU gleda na kamere za nadzor?

Srbija je zemlja-kandidat za članstvo u EU, a i Evropa je pokazala zabrinutost. Portparolka EU za proširenje Ana Pisonero je objasnila da trenutni zakoni EU o zaštiti podataka zabranjuju obradu biometrijskih podataka, osim u svrhu identifikacije, ali čak i to pod posebnim uslovima.

Ona je dodala da je kao “država kandidat, Srbija pristala da usaglasi svoje zakonodavstvo sa trenutnim i budućim pravnim tekovinama EU, uključujući i zaštitu ličnih podataka”. Rekla je i da je 2018. godine Srbija usvojila novi zakon o zaštiti podataka.

EU prati ovo pitanje. Posle razgovora sa Srbijom o tom problemu, “Srbija je stavila na čekanje obradu biometrijskih podataka dok se relevantno zakonodavstvo ne dopuni i usaglasi sa zakonima o zaštiti ličnih podataka”, rekla je Pisonero.

Da li bi građani trebalo da budu zabrinuto zbog “pametnih” kamera koje su postavljene u Beogradu?

Tehnologija laka za korišćenje 

Stručnjaci za sajberbezbednost kažu da je tehnologija omogućila nadzor u realnom vremenu dostupnim, pristušačnim i rizičnim.

Kako bi podigao svest o tome, predavač politika sajberbezbednosti Vladimir Radunović i njegov tim su opremili stari aparat za kafu kamerama, senzorima, mikrofonima i jednostavnim softverima koji mogu da prikuljaju razne podatke.

Euronews/Printscreen

On kaže da, ako imate kamere u gradu, i jednostavno se krećete a neko vam postavi marker, vaši pokreti mogu da se prate u realnom vremenu. Navodi da većinu ljudi nije briga za to i da navode da oni nisu kriminalci, te nije ni važno ako ih neko prati.

Međutim, on veruje da mi kao ljudska bića moramo da imamo neku vrstu privatnosti, čak i ako ne radimo ništa loše.

Pametan nadzor i ljudska prava 

Osim lične privatnosti, šta su još potencijalne opasnosti pametnog nadzora u smislu ljudskih prava?

Advokatica Nevena Ružić radi kao advokat u Fondaciji za otvoreno društvo koju podržava Džorž Soroš, i koja ima zadatak širenja građanskih sloboda. Ona navodi da je zakasnila javna debata o građanskim pravima i slobodama.

Za nju, ove kamere za nadzor su pitanja "slobode kretanja, slobode izražavanja, slobode okupljanja”.

"Moramo da balansiramo između predloženih mera, kao što je, na primer, prepoznavanje lica u celom gradu u svrhu borbe protiv kriminala, koje je ako je bez preciziranja i bez ograničenja, protiv sloboda i prava", navodi Ružić. 

Oklevanje Vlade Srbije da pojasni razloge instaliranja sistema masovnog nadzora, iako on nije trenutno operativan, podstaklo je klimu nepoverenja.