"Inflaciona aždaja i mravlji šverc": Zašto su proizvodi jeftiniji na buvljacima?

Zbog sve izraženijeg rasta cena, građani povoljnosti traže na pijacama. Na subotičkom buvljaku roba se uglavnom uvozi iz Mađarske, a cene pojedinih proizvoda su i do 50 odsto niže nego u supermarketima. Prodaje se sve - prehrambeni proizvodi, voće i povrće, hemija, garderoba. Cene uglavnom nisu istaknute, a od prodavaca saznajemo da ponajviše odskaču cene kućne hemije, mesnih prerađevina, kafe, mlečnih proizvoda, ali i garderobe. 

Prodavačica voća i povrća na subotičkom buvljaku Katarina Ajvazovič kaže za Euronews Srbija da je roba dobra, a da su dobre i cene. Prodavačica garderobe Dragana Arsić navela je da se isplati odlazak u Mađarsku gde se roba kupuje po jednoj ceni, transportujete do Subotice i potom proda opet jeftinije nego u prodavnicama. 

Na subotičkom buvljaku se mahom priča mađarski jezik. Jedan bračni par iz Mađarske kaže da je ovde najisplativija kupovina garderobe. Za prodavce dolazak Mađara nije dodatni, već najveći izvor prihoda.

"Da nema Mađara mi bismo ovo mogli da zatvorimo, to je sigurno", rekao je za Euronews Srbija prodavac garderobe na subotičkom buvljaku Šelken Rudolf.  

Iz Udruženja potrošača kažu da su uporedili cene u Srbiji i drugim evropskim zemljama i procenjuju da se prodavcima više isplati uvoz robe iz inostranstva. 

"Mi smo radili poređenja vezano za isti trgovinski lanac recimo u Srbiji i u Hrvatskoj i ispostavi se da je Srbija skuplja. Onda smo radili poređenje istog proizvoda recimo u Srbiji i u Nemačkoj ili Austriji, gde bi moglo pomisliti da je tamo sve skuplje jer su i plate veće, standard je bolji ... Međutim, upravo suprotno. Iako je standard bolji, cene su tamo niže i upravo ta računica pokazuje da se nekome isplati da pređe u Mađarsku koja je recimo Subotičanima odmah tu preko granice, da kupi određenu hranu, donese je na pijacu i prodaje. Zaradi on, a građani koji tamo kupuju značajno uštede", rekao je za Euronews Srbija Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača "Efektiva" .

U Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine kažu za Euronews Srbija da se na nedeljnom nivou prave analize osnovnih životnih namirnica i da u većini proizvoda imamo niže cene nego, na primer, Mađarska. 

Kada će da bude zaustavljeno dalje bujanje cena?

Ekonomista Saša Đogović na pitanje Euronews Srbija o kupovnoj moći građana u zemljama regiona s obzirom na poskupljenja odgovara da je u zemljama regiona slična situacija kao u Srbiji, s tim što je inflacija kod njih nešto niža. 

Prema njegovim rečima, u Srbiji se oseća produženo dejstvo inflacije jer su cene energenata, i struje i gasa, velikim delom bile zamrznute, dok je ove godine došlo dva puta do njihovog odmrzavanja, što je uticalo na produženo delovanje "inflacione aždaje". 

"Takođe, imali smo i određeno zamrzavanje cena ulja i mleka, pa je onda došlo do odmrzavanja cena, tako da je i to u odnosu na region gde nije bilo tih mera zamrzavanja cena, dovelo do vremenski odloženog dejstva inflacionih tokova u našoj zemlji", kaže Đogović.  

Govoreći o prognozama za zaustavljanju pada potrošnje i rastu prodaje i kupovne moći građana Srbije, Đogović je naveo da se do kraja godine ne može računati na vidljivije pomake u dinamici maloprodajnog prometa upravo zahvaljući i dosta skupim gotovinskim i potrošačkim kreditima. 

Dodao je da su u nekom prethodnom periodu ti krediti su bili dosta povoljni i da je na bazi toga kreirana i ukupna tražnja u maloprodajnom prometu.

"Svakako da je došlo nominalno do osetnog rasta zarada u javnom, ali u privatnom sektoru. Međutim, zbog izraženih inflacionih tokova te zarade su većim delom pojedene. U drugom delu ove godine očekujemo određeno slabljenjem inflacionih tokova, što će biti nešto vidljivije krajem trećeg i sa ulaskom u poslednji kvartal ove godine. Poljoprivredni rod, iako se očekuje da bude prosečan, trebalo bi da doprinese tom smirivanju inflacionih tenzija. To bi onda moglo dovesti do toga da ne dođe do nekog daljeg rasta cena nego da njihovo dalje bujanje posustane i ima tendenciju smirivanja. U  tom smislu možemo da računamo da ne bi trebalo da dođe do pogoršanja postojeće situacije ali svakako ne očekujem ni neko izvesno poboljšanje", rekao je Đogović. 

"Trpimo nelojalnu konkurenciju kroz tzv. mravlji šverc"

Žarko Malinović iz Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine kaže za Euronews Srbija da ne može da se kaže da je u Mađarskoj značajan broj proizvoda jeftiniji. 

"Mi na nedeljnom nivou pravimo analizu cena osnovnih životnih namirnica i ono što je sigurno mi u ovo trenutku u svim tim proizvoda imamo pad i u većini proizvoda imamo niže cene nego na primer Mađarska. Ono što je činjenica jeste da mi u pograničnim zonama imamo situaciju u kojoj građani odu u susednu državu, kupe proizvode, izvrše povrat PDV na te prozvode i na taj način su konkurentniji, ali tu onda govorimo o kršenju zakona, to ne treba niko da promoviše. U Srbiji u maloprodajnim cenama se nalazi i stopa PDV. Kad pređete u Mađarsku ili Bosnu, kupite određenu količinu proizvoda za određenu cenu u skladu sa zakonima te zemlje, imate mogućnost na povrat PDV-a", rekao je Malinović. 

Upravo to se, dodaje, dešava tako da u Srbiji trpimo nelojanu konkurenciju kroz tzv. mravlji šverc, kada pojedinci odlaze i kupuju proizvode tobože za ličnu potrošnju, a onda te proizvode nude na improvizovanim tezgama potrosacima. 

"Ko je radio kontrolu bezbednosti tih proizvoda?! Kao roditelj pitam da li biste svom detetu kupili salamu koju neko prodaje na haubi i za koju ne znate kakva je njena sledljivost ili biste kupili proizvod koji je proizveden u Srbiji", naveo je Malinović. 

Prema njegovim rečima, stopa inflacije u Mađarskoj je daleko veća nego u Srbiji, a određeni artikli koje sama Mađarska proizvodi jesu jeftiniji nego u Srbiji s obzirom na cene energenata i drugih elementi koji utiču kao input.  

"Mađarska je deo EU, nivo subvencija u oblasti poljoprivrednih proizvoda i prerađevina od tih proizvoda koje ima EU je daleko veći nego kada govorimo o Srbiji", naveo je Malinović. 

Pojedine cene u Nemačkoj počinju da padaju

Nemački potrošači s olakšanjem prate kako se kreću cene životnih namirnica, ali i struje i gasa. One više ne poskupljuju, ponekad njihove cene čak i padaju. Pad cena uočava se i kada je u pitanju energija, iako nivo cena struje i gasa ostaje i dalje visok. Kerstin Bernot iz Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja kaže je verovatno dostignut  vrhunac inflacije ali da to ne znači da će cene sada svuda početi da padaju.

"Moramo se navići na sadašnje cene", zaključuje Bernot i ocenunjuje da je "verovatno da će se cene dugoročno ponovo spustiti". 

Kai Hudec, generalni direktor Instituta za istraživanje trgovine u Kelnu, nije toliki optimista. On navodi razloge za tezu da priča s poskupljenjima još nije gotova. 

"Snažno rastući troškovi energije, logistike i sirovina izazvali su lančanu reakciju. Sve kompanije duž lanca snabdevanja morale su i još moraju da se bore s rastućim troškovima. Pritom su mnogi dodatni troškovi već prebačeni na potrošače, zbog čega su stope inflacije trenutno niže i moguća su smanjenja cena, barem selektivna", kaže on za Dojče vele. 

Zbog toga se, zaključuje Hudec, još ne može proglasiti kraj inflacije, jer cene više kategorija proizvoda i dalje pre rastu nego što padaju. Kako prenosi Dojče vele, jedan od razloga za nizak nivo cena prehrambenih namirnica u Nemačkoj u odnosu na druge zemlje u svetu je i tržišna moć diskontnih lanaca, odnosno četiri najveće kompanije: Rewe, Edeka, Aldi i Lidl. One dele najveći deo tržišnog "kolača", a međusobno su u oštroj konkurenciji. Oni koriste tu svoju kvazi-monopolističku moć da nateraju dobavljače da ponude niže cene. Rastuće cene naterale su više kupaca da se okrenu jeftinijim, diskontnim ponuđačima, pa im je tako prodaja porasla.

Ipak, na povratak na uobičajeni, dosta nizak nivo cena životnih namirnica u Nemačkoj, čekaće se još dugo. Tržišna moć četiri velika lanca diskonta nastaviće da snižava otkupne cene koliko god je to moguće, ali ni onii ipak neće moći da izbegnu povećanje sopstvenih troškova za osoblje, energiju i distribuciju.