"Etiketiran si, teško je, ali može da uspe": Goran je proveo devet godina u zatvoru, a danas ima svoju piceriju - i put do toga nije bio lak

Osuđenici u Srbiji nakon odslužene kazne i izlaska na slobodu suočvaju se sa velikim izazovima. Za život van kazeno-popravnih domova uče u njima, a nakon toga su prepušeni sami sebi. Preko 70 odsto ljudi koji počine krivično delo su povratnici, a svega 30 odsto njih "okrene list" i uspe da se integriše u zajednicu.

Povratak u društvo nije lak, a to potvrđuje i anketa koju je sprovela EU i koja je pokazala da među 120 vlasnika preduzeća 57 odsto njih se izjasnilo da nikada nisu zaposlili bivše osuđenike.

Smeštaj, zdravstvena nega i podrška porodice i prijatelja u Srbiji su ključni za resocijalizaciju bivših osuđenika. Ipak, veliki uticaj na ovaj proces ima i mogućnost zaposlenja.

Goran Ivković Ćira je posle devet godina povedenih u zatvoru, rešio da okrene novi list i počne drugačiji život. Prva stvar koju je trebalo da uradi u ovoj nameri je da pronađe posao što nije lako, jer za bivše osuđenike povratak u društvo je dugačak proces. Međutim, za Ivkovića je to bio uspešan izazov.

Danas on ima svoju piceriju, ali kaže da se na početku suočavao sa dosta problema. Prvi na koji je naišao je bio administrativni.

"Moj najveći problem je bio taj što nisam imao ličnu kartu. Zbog toga nisam dobio ni socijalnu pomoć, a zbog prošlosti koju imam niko nije hteo da me zaposli. Tu sam potrošio dosta vremena dok sam se snašao", objašnajva Ivković.

Kako u razgovoru za Euronews Srbija kaže, potraga za poslom dugo trajala. Danas, sa 48 godina ima ukupno godinu dana i osam meseci radnog staža.

"Bilo je teško, ali može da se uspe. Etiketiran si, ali ti je potrebna i pomoć države", kaže on.

Koliki su izazovi pred njima potvrđuje i podatak da preko 70 odsto ljudi koji počine krivično delo su povratnici, a ostatak, poput Ivkovića uspe da izgradi svoj novi život.

Osam od desetoro ljudi koji izađu iz zatvora, poseduje lična dokumenta. Međutim, pored administrativnih problema, većina ima još jedan problem a to je da nemaju mesto stanovanja.

Darjan Vuletić iz Centra za prevenciju kriminala i postpenalnu pomoć "Neostart" kaže za Euronews Srbija da je u ovim slučajevima i nevladina organizacija gotovo nemoćna.

"Njgore je kada nam se javi neko da izlazi iz zatvora, a nega gde da ide. To je situacija koja prevazilazi mreže NVO i to je već sistemsko pitanje", kaže Vuletić.

Kovačević: U kazneno-popravnom domu u Sremskoj Mitrovici osuđenici uče da budu dreseri pasa

Marina Kovačević rediteljka i direktorka Instituta za performativne umetnosti i socijalni rad (CRI) rekla je u razgovoru za Euronews Srbija da osuđenici u ovim ustanovama širom zemlje imaju priliku da se stručno usavršavaju kako bi nakon izlaska mogli da započnu novi život. 

"U svim kazneno-popravnim domovima postoje razne obuke i programi rada sa osuđenim licima, počev od obuke za dresera pasa do toga da uče da budu pekari. Ono što ja kroz svoj Institut radim sa zatvorenicima su novi modeli rehabilitiacije kroz umetnost koja podrazumeva slikanje, dramatizaciju i interpretaciju književnih dela", rekla je Kovačević.

Kako je dalje istakla, kazneno-popravni dom u Sremskoj Mitrovici se i bavi obukom zatvorenika u dresuri pasa, i naglašava, da je to retkost u ovakvim ustanovama.

"Reč je o psima iz azila i na ovaj način mi smo rešili dva problema. Oni na kraju mogu da budu dreseri pasa, mogu da otvore i azile za pse. Na našim radionicama oni takođe pišu i odnosu koji su stvorili sa životinjama", kaže Kovačević.

Kako je dodala, zatvorenici su uz podršku Ministarstva pravde imali priliku i da izvode prestave pred publikom.

"Ja sam o tome radila i dokumentarni film. Osuđenici su radili dramatizaciju Dostojevskog, pa su imali priliku da izađu pred publiku. To su programi koji komuniciraju sa zajednicom", kazala je Kovačević i dodala da to nije sve, već su oni nedavno i u Novom Pazaru oslikali kazneno-popravni zatvor u ovom gradu.