Šest ključnih informacija o maloj maturi: Dve važne novine od ove godine - zadaci i ocenjivanje

Učenici osmog razreda sa školom završavaju 8. juna, ali to nije kraj njihovim obavezama. Čeka ih polaganje male mature koja je kruna osmogodišnjeg školovanja, a od bodova osvojenih na tri testa i uspeha u osnovnoj školi zavisiće upis u željenu srednju školu.

Ove godine novina na završnom ispitu je što će biti više zadataka na zaokruživanje i što će većina zadataka biti pregledana digitalno. Euronews Srbija donosi šest ključnih informacija o polaganju male mature. 

1. Kada je polaganje i kako će izgledati? 

Mali maturanti će završni ispit polagati 23.,24. i 25. juna. Prvog dana rešavaće test iz srpskog (maternjeg) jezika, dan kasnije iz matematike, dok će trećeg dana raditi kombinovani test (istorija, geografija, biologija, hemija, fizika). Sva tri testa počinju u 9 sati, a završavaju se u 11.

Preliminarni rezultati završnog ispita za osmake na nivou škole biće objavljeni 27. juna, u nedelju do 10 sati, a istog dana biće moguće uložiti žalbu i prigovore elektronskim putem i neposredno u školi.

Konačni rezultati završnog ispita biće objavljeni i dostupni javnosti u petak, 2. jula do 8 sati.

2. Kakvi će biti zadaci?

U toku je štampanje testova za malu matura, a na testovima iz srpskog, matematike i kombinovanom biće više zadataka na zaokruživanje, nego prethodnih godina.

Testove priprema i štampa Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, a direktor Zavoda Branislav Ranđelović kaže da su tokom pripreme testova imali i vidu da đaci zbog epidemije virusa korona od marta prošle godine prate nastavu na daljinu ili po kombinovanom modelu, te da su zadatke maksimalno prilagodili toj situaciji.

"Zadaci će biti maksimalno prilagođeni, a opet u okviru zakonske regulative usklađeni sa važećim standardima postignuća. Štampanje smo pokrenuli dosta ranije kako bismo uradili sve što je planirano na vreme", kaže Ranđelović za Euronews Srbija.

3. Kako će se pregledati testovi?

Prošle godine je uvedeno da jedan deo testova pregleda softver i to zadatke koji su na zaokruživanje, dok su pitanja na koje učenik mora da odgovori pregledali ovlašćeni nastavnici. Te prve godine bilo je poteškoća, a nadležni kažu da je sistem unapređen i da će sada bolje funkcionisati.

"Softversko pregledanje, za koje je i ove godine odgovoran Fakultet organizacionih nauka, unapređeno je u izvesnoj meri, a otklonjeni su i mnogi nedostatci uočeni prošle godine", priča Ranđelović.

Novina je što će se testovi skenirati na osam lokacija u Srbiji i većinu zadataka pregledaće računari. Ovlašćeni nastavnici pregledaće manji deo testa, samo otvorena pitanja na koje učenik mora da odgovori. Digitalizacija pregledanja testova je uvedena kako bi se izbegle eventualne greške u bodovanju i maksimalno smanjila mogućnost da neko od učenika bude oštećen.

E-Stock/Dušan Milenković

U Zavodu navode da su ove godine dodatno doprineli digitalizaciji procesa, uvođenjem većeg broja zatvorenih pitanja, gde će đaci birati jedan od ponuđenih odgovora.

„Na testovima će biti znatno više zatvorenih pitanja i zadataka. Nadam se da ćemo time i pregledačima i đacima u velikoj meri olakšati posao“, naveo je Ranđelović.

4. Kako se pripremiti i šta je pokazao probni test?

U svim osnovnim školama u Srbiji počela je pripremna nastava za malu maturu. Priprema se u većini škola organizuje onlajn.

Koliko znaju i na čemu treba da porade u narednom periodu osmaci su imali priliku da vide na probi male mature koja je održana 9. i 10. aprila.

Milena Simić, nastavnica matematike u Osnovnoj školi "Drinka Pavlović" u Beogradu kaže da su osmaci probni test uradili slično kao i prethodne generacije i da nisu ništa lošiji od njih.

"Probni test je pokazao gde su slabe tačke, na čemu treba više raditi do juna. U našoj školi nije bio lošiji rezultat na probnom završnom ispitu nego prethodnih godina“, kaže Simić za Euronews Srbija.

Navodi da je njen utisak da je ove godine i na probi male mature bilo više zadataka zatvorenog tipa, na zaokruživanje nego inače.

Simić pripremnu nastavu održava od decembra prošle godine, ali je i pre toga đacima slala materijale da rade.

"Međutim, ta ponuda na zaokruživanje može nekada da dovede kod decu do zabune. Mislim da je i u zadacima osnovnog nivoa bilo previše teksta, previše informacija i onda deca ne umeju da izvuku ono što im se traži", navela je ona.

"Radimo onlajn, jer nam organizacija časova u školi ne daje mogućnost za uživo, nemamo prostora za ubacivanje dodatnih časova", navela je ona.

Ističe da među đacima ima onih koji vredno rade i koje korona nije poremetila, koji su nastavili da se trude i tokom onlajn nastave, dok ima učenika koji nisu zainteresovani ni za nastavu uživo, ni za onlajn.

"Tačno se vidi koji učenici nisu zainteresovani - ni kada se išlo uživo, ni sada. Njih onlajn nastava nije pokrenula. Ne možete ih motivisati ni kada ste u učionici, ni van nje. Međutim, sada samo imaju izgovor", tvrdi ona.

5. Da li su testovi bezbedni?

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja I vaspitanja od Vlade Srbije dobio je dve  štamparije, tako da sve testove za malu mature štampaju upravo oni.

Prethodnih godina pokazalo se da su štamparije koje su na tenderu dobile posao štampanja testova za malu mature najslabija karika što se tiče bezbednosti. Tako su testovi 2013. godine dospeli u javnost iz štamparije Službenog glasnika, a 2019. godine test iz matematike iz štamparije A.D. POlitika.

6. Šta posle male mature? 

Završni ispit je obavezan za sve učenike, to je kruna osmogoodišnjeg školovanja. Smatra se da je učinik položio završni test čak i ako ne uradi nijedan zadataka. Osvojeni bodovi na testovima su važni zbog upisa u željenu, srednju školu. Da bi mogli da konkurišu na mesto u gimnazijama i četvorogodišnjim stručnim školama đaci moraju da imaju minimum 50 bodova.

Na osnovu uspeha iz srednje škole đaci mogu maksimalno da ostvare 60 bodova, dok na tri testa mogu da imaju 40 bodova. Testovi iz srpskog i matematike nose po 13 bodova, kombinovani test 14 bodova.

Boduju se i rezultati sa republičkih i međunarodnih takmičenja. Za osvojeno prvo mesto na međunarodnom  takmičenju dobijaju 12 bodova, drugo mesto deset, a treće osam bodova. Za prvo mesto na republičkom takmičenju predviđeno je šest bodova, za drugo četiri, a za treće dva boda. 

Na osnovu broja bodova obavlja se rangiranje u željenim školama.